"Verujem da Srbija na mnogo bolji način može da ulaže dragocena sredstva, izgrađuje infrastrukturu i otvara radna mesta, što bi mladim građanima Srbije gradilo veru u bolju budućnost. Umesto što kupuje skupe oružane sisteme protiv nepostojećih pretnji iz vazduha", komentar je generala potpukovnika Frederika Bena Hodžisa, povodom informacija da je prvi deo ruskog protivvaždušnog raketnog sistema „Pancir S“, koji je Srbija kupila od Rusije, stigao na aerodrom u beogradskom prigradskom naselju Batajnica.
Informaciju o tome saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije, koje je prenelo izjavu resornog ministra Aleksandra Vulina, koji je rekao da država time nastavlja sa, kako je ustvrdio, jačanjem odbrambene moći.
„Nabavkom defanzivnog naoružanja, jedinog takvog u regionu, Srbija nastavlja sa uvećanjem potencijala odvraćanja. Na ovaj način dodatno se snaži naša sposobnost da budemo i ostanemo vojno neutralni, što je temeljno bezbednosno opredeljenje vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, kao i naše Vlade i Skupštine“, navedeno je u saopštenju u kom je prenesena izjava ministra odbrane Srbije.
General potpukovnik Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, u izjavi za Glas Amerike kaže da države imaju pravo izbora dobavljača vojne opreme i oružja.
"Svaka država ima pravo da nabavlja oružje po sopstvenoj volji. Voleo bih da vidim i da se druge zapadne države uključe u konkurenciju u obezbeđivanju onoga što Srbiji treba. Srbija ima i drugih prijatelja i mogla bi da postigne mnogo više od potpune zavisnosti od Rusije", podvlači Hodžis.
Informacije o subotnjoj isporuci ruskog oružja ekskluzivno je objavljivao Sputnjik, medij u vlasništvu ruske vlade, koje su potom domaće medijske kuće prenosile. Sam trenutak prispeća sistema „Pancir“ na terenu nije zabeležio nijedan domaći srpski medij, već je javnost o tome zvanično obaveštena putem kratkog saopštenja Ministarstva odbrane Srbije.
Reč je o raketnom sistemu koji čine rakete zemlja vazduh, dva topa kalibra 30 milimetara, osmatrački i nišanski radar i optički blok za nadzor i upravljanje paljbom, koji je uz mnogo kontroverzi o njegovom dopremanju (zbog nedoumica da li je neka od država članica NATO- a dozvolila transport ruske vojne opreme kroz svoj vazdušni prostor) prikazan na srpsko-ruskoj vojnoj vežbi "Slovenski štit 2019" održanoj u Srbiji. Osim “Pancira” tokom vežbe je bio prikazan i jedan od najmoderniji ruskih raketnih sistema – S 400. To je, ujedno, bio i prvi put da su dva raketna sistema bila raspoređena na teritoriji neke strane države.
Suma koju je Srbija platila Rusiji za raketni sistem "Pancir S" nepoznata je javnosti. Na svetskom tržištu vojne opreme jedan raketni sistem tog tipa košta između 13 i 14.6 miliona dolara, u zavisnosti od verzije.
Generalu potpukovniku Frederiku Hodžisu nije, međutim, jasna svrha koju će taj odbrambeni sistem imati u Srbiji.
"Pitam se čemu li ovi sistemi služe? Od koga Srbija smatra da treba da se brani? Zapad je neumoran u pronalaženju načina da priđe Srbiji. I ne predstavlja nikakvu pretnju Srbiji", kaže Hodžis za Glas Amerike.
Sistem “Pancir S”, mediji bliski vlastima u Srbiji, najavljivali su kao iznenađenje uoči nedavne posete ruskog ministra odbrane Sergeja Šojguja Beogradu – koji je ipak dopremljen nekoliko dana posle boravka tog zvaničnika u Beogradu.
Srbija, kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, održava bliske odnose sa Rusijom, državom koja je na meti međunarodnih sankcija zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i uloge koju ima u proruskoj pobuni na istoku Ukrajine.
Istovremeno je aktivna članica Partnerstva za mir (programa vojne saradnje pod okriljem NATO-a) i potpisnica Sporazuma o vojnoj saradnji Srbije i Rusije iz 2013. godine.
U poslednje tri godine iz Rusije je Srbiji dopremljeno šest polovnih aviona MIG 29, dva nova ruska helikoptera "Mi-17", po trideset tenkova „T72 S“ i oklopnih vozila 'BRDM 2'. Istovremeno, Srbija je od Rusije kupila pet helikoptera „Mi-17V-5“, četiri borbena helikoptera „Mi-35M“.
Zbog sve češćih nabavki naoružanja iz Rusije, specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer izrazio je 2019. zabrinutost Sjedinjenih Država zbog prisustva ruske vojne opreme u Srbiji.
Zvančnici Evropske unije, ali i brojni izveštaji Evropske komisije (dokumenti u kojima se procenjuje napredak i kvalitet reformi države na putu ka članstvu u EU) ukazivali su na potrebu da Srbija u većoj meri svoje spoljnopolitičke prioritete usklađuje sa politikom EU.
Osim sa Rusijom, Srbija bliske političke i ekonomske veze razvija i sa Kinom.
Takođe, Ruska federacija rukovodstvu Srbije pruža podršku u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima poput spora koji ima sa Kosovom, nekadašnjom pokrajinom koja je pre dvanaest godina proglasila nezavisnost. Beograd i Priština vode pregovore uz posredstvo Evropske unije, koji su blokirani od novembra 2018.
