Prvi karantin za eventualne slučajeve za koje se sumnja da su zaraženi koronavirusom uspostavljen je u stacionaru studentske poliklinike u Beogradu, ali za sada od nadležnih nema obaveštenja o tome koje su druge lokacije određene za ove slučajeve, kao i u kojim kapacitetima. Osim infektivne klinike, koja je u lošem stanju i trenutno se renovira jedno krilo, ne zna se koji bolnički centri preuzeti lečenje za obolele, ako se pokaže da ova klinika ne bude mogla da odgovori povećan broj obolelih.
“Da, jeste kod nas karantin, ali ne možemo da vam dajemo izjave,“ rekla je kratko službenica iz stacionara studentske poliklinike. I direktorka ove ustanove kaže da nije ni ona ovlašćena da daje izjave i upućuje na Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut , a iz ovog instituta na nadležno ministarstvo, koje takođe nije odgovorilo na pitanja Glasa Amerike.
U apotekama u Beogradu nema, ne samo zaštitnih maski, već ni sredstava za dezinfekciju ruku, asepsola, kao ni drugih dezinfekcionih sredstava.
Najveći strah, virus stigao u Afriku
Prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, ono što je najveći strah lekara u vezi ove bolesti se izgleda desio kada je zabeležen prvi slučaj koronavirusa u Africi danas.
“Najveći strah je bio, i još uvek je ako se virus javi u podsaharskoj Africi, zato što tamo imate preko milion Kineza koji rade puteve. Ako neko i oboli, to se neće znati jer nema lekara koji će da dijagnostikuju. Prošle bi nedelje dok bi se saznalo o čemu se radi, a za to vreme bi obolelo na hiljade ljudi i to bi onda bilo nekontrolisano širenje,” navodi Radovanović.
Državljanin Italije kod kojeg je u Nigeriji pronađen koronavirus oboleo je u sredu, 26. februara, saopštila je informativna služba vlade Nigerije, a prenosi italijanska ANSA.
“U svetu još nije proglašena pandemija, ali po udžbeniku to već jeste pandemija, ali SZO nije još uvek nije to uradila,” kaže Radovanović za Glas Amerike.
Epidemija koronavirusa dobija šire razmere, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nakon što je Nigerija potvrdila prvi slučaj koronavirusa u podsaharskoj Africi, ponovivši upozorenje da bi virus mogao da stigne u većinu "ako ne u sve zemlje".
Portparol SZO Kristijan Lindmajer rekao je na brifingu u Ženevi da su proučavani izveštaji o nekim ljudima koji su ponovo zaraženi, zbog čega bi trebalo razmotriti način na koji su urađeni testovi. Generalno - osoba koja je imala koronavirusnu infekciju treba da bude imuna barem neko vreme, preneo je Rojters.
“Najveći broj ljudi oboli posle pet do šest dana izloženosti virusu, ako obole brže to samo znači da je doza bila već - kada neko baš čoveku kine u lice, onda je verovatnije da će inkubacija biti kraća. Slučajevi inkubacije od 27 dana su vrlo retki, te nisu referenti i prosek je oko 14 dana za inkubaciju da kažemo,” objašnjava Radovanović.
Kineske vlasti su najavile da očekuju prestanak epidemije u krajem aprila, a verovatno će u Srbiji, dolaskom toplog vremena situacija postati lakša što se tiče virusa.
“Toplo vreme ne pogoduje epidemiji. Kina može da očekuje da proglasi kraj, jer se oni vrlo uspešno bore i već sada imaju relativno situaciju pod kontrolom. Neizvesno je da li će baš uspeti da je suzbije, jer mi još uvek ne znamo koje su to životinje posrednici između čoveka i virusa,” kaže epidemilolog.
Neodgovorne izjave zvaničnika u Srbiji
Prema svim ovim činjenicama, situacija nije optimistična, ali ne treba širiti ni paniku. Izjava ministra zdravlja Srbije da je ovo mnogo slabiji virus od gripa i da 'kod 90 odsto zaraženih virusom, bolest prođe bez ikakvih posledica, te nema mesta panici', deluju malo neodgovorno" kaže epidemiolog.
“Priča ministra zdravlja da je ovo bezazlen virus... Pa čekajte, ako je 3.000 ljudi umrlo do sada, morate da pokažete ozbiljnost. Pogledajte samo da je dvocifren broj umro u Italiji. To su potpuno neodgovorne izjave,” kaže Radovanović.
Takođe, zvaničnici u Srbiji su najavljivali i da će ovdašnja industrija raditi na izdradi vakcine koja bi pomogla u borbi protiv Covid-19.
“Ta priča da ćemo mi da pravimo vakcinu za Kineze, pa mi to nismo u stanju, jer mi pravimo samo tri vakcine i to po tehnologiji od pre Drugog svetskog rata,” zaključuje epidimiolog.
U Srbiji je tri puta za pola veka proglašavana vanredna situacija kao opasnost od javno zdravstvenog značaja: zbog velikih boginja 1972. godine, 2007. zbog malih boginja, kao i 2009. godine zbog svinjskog gripa.