Vlada Srbije preduzela je pravne korake protiv zvaničnika optuženih za kršenja ljudskih prava, pošto su njihove zloupotrebe javno razotkrivene, ali mnogi posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja i drugi primeri kršenja ljudskih prava ostaju neprijavljeni i nekažnjeni, navodi se u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu 2019.
Iako je, tokom godine, vlada javno raspravljala o nestanku i ubistvu trojice braće Bitići, i saopšteno da se vodi istraga, nije učinjen značajan napredak ka pružanju pravde žrtvama i nije jasno do koje mere vlasti aktivno vode istragu, ističe Stejt department u delu o Srbiji u svom 44. godišnjm izveštaju o tome kakve prakse u vezi sa ljudskim pravima primenjuju pojedinačne zemlje sveta (Country Reports on Human Rights Practices).
Tokom 2019. godine u Srbiji su održana tri pretresa, koja se odnose na masakr u Srebrenici 1995, ali su krivične istrage i postupci povezani sa ratnim zločinima 1990-ih pretežno stagnirali.
Stejt department konstatuje da u Srbiji 2019. nije bilo izveštaja o nestancima za koje bi bile odgovorne vlasti, a u delu izveštaja koji se odnosi na torturu i druge oblike nehumanog kažnjavanja, navodi se da je, iako Ustav Srbije zabranjuje takvu praksu, policija povremeno prebijala zatvorenike i maltretirala osumnjičene - obično tokom hapšenja ili pritvora, u nameri da dobije priznanje.
Kako se podseća, u avgustu je Komitet UN protiv torture ustanovio da je vlada bila odgovorna za izručenje jednog kurdskog političkog aktiviste Turskoj u decembru 2017.
Policijska korupcija i nekažnjivost i dalje su problem, uprkos napretku, koji je ostvaren da se korumpirani zvaničnici pozovu na odgovornost. Tokom godine, eksperti civilnog društva primetili su da se kvalitet internih policijskih istraga poboljšava.
Uslovi u srpskim zatvorima su ponekad teški zbog prepunjenosti i fizičkog maltretiranja zatvorenika.
U Crnoj Gori, prema navodima u izveštaju, značajna pitanja u vezi sa ljudskim pravima obuhvatila su: nerešene napade na novinare i pristisak na medije, uključujući pretnje nasiljem, zatim korupciju, trgovinu ljudima I zločine koji uključuju nasilje nad LGBTI osobama.
Nekažnjivost je ostala jedan od problema, s obzirom da vlada nije istražila ili kaznila zvanilčnike koji su počinili zloupotrebe ljudskih prava.
Kada se radi o Kosovu, u izveštaju Stejt departmenta navodi se da su mnogi u vladi, opoziciji, civilnom društvu i medijima prijavili situacije u kojima su visoki zvaničnici bili umešani u korupciju i nekažnjeno vršili zloupotrebe.
Vlada i pravosudni sistem ponekad su preduzimali korake da krivično gone i kazne zvaničnike, koji su počinili prekršaje i krivična dela, ali mnogi su ostali na svojim javnim funkcijama.
Inpektorat policije Kosova (PIK) preduzeo je korake da istraži zloupotrebe i krivično goni odgovorne, dok su snage bezbednosti učestvovale u obuci da se podigne nivo poštovanja ljudskih prava.
