U ekskluzivnom intervju za Glas Amerike, general Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi i saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA) odgovara na niz pitanja – od najnovijeg porasta tenzija izmedju Srbije i Kosova, do reagovanja Evropske unije, pre svega Nemačke na pandemju Kovida-19.
General Hodžis se prvo osvrnuo na, kako se izrazio, odluku u Prištini da se predsednik Hašim Tači odstrani kao pregovarač o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
Glas Amerike: Koliko je štetna odluka Skupštine Kosova da predsedniku Hašimu Tačiju oduzme pravo da vodi pregovore sa predsednikom Srbije Vučićem?
Hodžis: To je potencijalno štetno za društvo Kosova i za njegove građane. Neki sukobi između političkih frakcija na Kosovu, zbog različite domaće i spoljne politike, koji su izgleda zasnovani više na suparništvu, a ne stvarnim političkim interesima, mogli bi da podriju kosovske institucije. Oni takođe stvaraju od Kosova nepouzdanog partnera, posebno u vanrednim situacijama. Stalni sporovi oko uvodjenja "vanrednog stanja" ne doprinose stabilizaciji u regionu.
Predsednik Tači je ugledni lider koji je poslednje dve godine učestvovao u pregovorima licem u lice sa srpskim kolegom predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Neuspeh Kosova da identifikuje vodećeg pregoovarača sa kredibilitetom koji bi mogao da ispuni dogovorene akcije očigledno ometa i buduće napore. Predsednik Vučić, sa svoje strane, voli da kaže da je Srbija sprovela sve aspekte na koje je pristala tokom prethodnih pregovora sa EU, dok Kosovo tek treba da sprovede neke od njih od kojih je najvažniji, formiranje asocijacije srpskih opština.
Glas Amerike: Koliko je najnoviji razvoj dogadjaj štetan po američke napore da se održi proces pregovora?
Hodžis: To svakako ne doprinosi na pozitivan način. U najboljem slučaju ovo može da odloži pregovarački proces dok se stanovnici Kosova ne dogovore koji lideri će ih zastupati kako bi proces išao dalje. Važno je da postoji pravi kosovski tim, koji će biti osposobljen za efikasno pregovaranje. Američka pažnja posvećena ovom regionu nije konstantno prisutna, tako da Kosovo i Srbija ne bi trebale da ispuste priliku, dok je američka vlada fokusirana na rešavanje spora. Već mesecima se zalažem da predsednicima Tačiju i Vučiću treba dati vremena i političkog prostora kako bi pokušali da dodju do obostrano prihvatljivog rešenja. Zamislite koliko bi Zapadni Balkan mogao lakše da savlada dve velike krize sa kojima se suočava: kovid-19 i povećana migracija da već postoji dogovor između Kosova i Srbije. Bilo bi lakše i za SAD i američkog glavnog partnera u ovom nastojanju, EU, da pruže potrebnu pomoć, kao i da uspostave ubedljiviju i efikasniju politiku proširenja.
Glas Amerike: Ambasador Ričard Grenel oštro je zapretio Prištini zbog odluke protiv Tačija. Da li je prikladno reagovao?
Hodžis: Bilo je potrebno i prikladno. Reakcija ambasadora Grenela predstavlja sveukupnu želju Sjedinjenih Država i Evrope da postignu dugotrajno rešenje koje donosi stabilnost na Zapadnom Balkanu i podstiče evropsku integraciju i ekonomski razvoj i Srbije i Kosova. Američka administracija ima nove mere podrške, nove agencije i podržava inicijative poput "mini-Šengena", ima na raspolaganju i sredstva za podršku celokupnom regionu Zapadnog Balkana. Svaki put kada aktuelna Vlada na Kosovu odbije sve što dolazi iz Vašingtona, kontraproduktivno je i usporava proces. Bezuslovno uklanjanje taksi ne podriva stav SAD u pogledu nezavisnosti Kosova. Međutim, nalazimo se u eri suparništva velikih sila. Kremlj nema nikakav interes niti podsticaj da prihvati uspešno rešavanje ove situacije, zato je potrebna bolja saradnja Prištine da bi se uspešno nadmetali sa Kremljom i pomogli u unapredjivanju života građana Kosova, kao i ostatka regiona.
Ambasador Grenel je reagovao na odgovarajući način, i u skladu sa novim okolnostima – u kojima je Srbija vidjena onakva kakva je danas - a ne kakva je bila 1990-ih godina.
Glas Amerike: Pokušaj uklanjanja Tačija podigao je tenzije između Beograda i Prištine. Da li ambasador Grenel ima mogućnost da se posveti napetostima izmešu dve strane u današnjim izmenjenim okolnostima, uključujući pandemiju Kovida-19?
Hodžis: Cela Evropa je trenutno fokusirana na pandemiju korona virusa. Bezbednost i dobrobit svih njenih građana treba da budu glavna odgovornost svake vlade. Napetosti između Beograda i Prištine moraju da zastanu dok svi zajedno rade na ublažavanju pandemije. Ova kriza naglašava potrebu za većom evropskom i međunarodnom saradnjom. Kao što sam već istakao, zamislite da smo već postigli sporazum. Da li bi se Srbija, osećajući ogroman pritisak da zadovolji potrebe svojih građana tokom pandemije, tako otvoreno okrenula ka Kini? Ambasador Grenel je specijalni izaslanik predsednika Trampa zadužen za uspostavljanje preduslova za bolji ekonomski razvoj u regionu i za poboljšanje uzajamne povezanosti. Grenel je sam rekao da nije zadužen za rešavanje političkog dela spora.
Neki su možda želeli da stvore jaz između njega i zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Metjua Palmera, ali na sreću obojica su profesionalci koji se izdižu iznad toga. Bilo bi dobro kada kada bi EU konačno imenovala svog specijalnog izaslanika i priznala važnost probijanja leda kao i već postignutih sporazuma i dogovora pod ambasadorom Grenelom, koji pokazuju njegov nepristrasan pristup obema stranama, što je pomoglo i da dobije značajnu podršku u javnosti Srbije.
Bilo bi dobro da Brisel takođe ceni i podrži napore ključnih političkih aktera sa obe strane u poslednje dve godine na polju izgradnje i jačanja odnosa Srbije i Sjedinjenih Država. EU ne bi trebalo da ostavlja SAD po strani.
Mislim da je izjava predsednika Vučića o tome da je Kina jedini prijatelj, bila beskorisna i uveren sam da zna da to uopšte nije tačno. Takodje, preporučio bih diplomatima i posmatračima regiona Zapadnog Balkana da primete da ovih dana jedan deo srpske vlasti izgleda više voli da saradjuje konstruktivno sa SAD nego neke njihove kolege u Prištini.
Poseta predsednika Vučića SAD bila je veoma važna i po svemu sudeći uspešna. Susret u Pentagonu predstavlja novi aspekt u odnosima, nešto što je nedostajalo već neko vreme. Srpska vlada uči kako da predstavi svoj stav u Vašingtonu i širom SAD, što EU treba da prihvati kao pozitivan razvoj. Možda bi i Kosovo i druge vlade u regionu trebalo to da urade takodje.
Glas Amerike: Problem koronavirusa narušava dijalog, što bi čak moglo da približi dve strane u koordinaciji napora za suzbijanje pandemije. EU pokušava da pospeši saradnju u regionu za borbu protiv pandemije.
Hodžis: I Beograd i Priština moraju da shvate da mogu da dobiju više saradnjom nego zamrznutim konfliktom. Ova situacija bi trebalo sve da okupi, ali može biti i gore pre nego što se to dogodi. KFOR je uz kontinuirano učešče SAD (650 vojnika američke vojske) i NATO liderstvo i dalje nezamenjiv u pružanju bezbednosti i okvira za dugoročna rešenja. Što se tiče EU, svi znaju koliko je teško postići konsenzus u procesu donošenja odluka, uključujući i nacionalne zdravstvene sisteme. Ali postoji prostor za više solidarnosti i brže donošenje odluka u nekim područjima. EU je daleko najveći donator i zajmodavac Srbiji, a ne Kina, a srpske vlasti to ne bi trebalo da zaborave dok su zahvalne kineskom oportunističkom, brzom odgovoru na zahteve za pomoć. Fond solidarnosti EU-a trebalo bi da se proširi i bar na države kandidate.
Zanimljivo je da ne čujem da je takozvani Ruski humanitarni centar u Nišu aktivan ovih dana! Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov obećao je "pomoć koju Rusija uvek pruža", ali gde su podaci? Neka ćebad i šatori, i nešto goriva tokom poplava, a nigde se nije videla pomoć tokom razornih šumskih požara i zemljotresa koji su pogodili region u poslednjih nekoliko godina, i ništa do sada tokom krize sa korona virusom.
Zato je nedavni razgovor Vučić-Merkel bio vrlo važan. Nemačko liderstvo u regionu i bilo je dobro što je razgovor bio produktivan. Moramo da ubrzamo dijalog i održimo što više kanala komunikacije i saradnje otvorenim kako bismo imali više koordinisani odgovor i na korona virus i na migrantsku krizu.
Zajednička ekonomska saradnja i regulisanje nastale krize zbog pandemije Kovida-19 moglo bi da sve drzave u regionu. Borba protiv transnacionalnih pretnji i pandemija koronavirusa iziskuje multilateralni pristup. Srbija i Kosovo trebalo bi da budu deo tih mltilateralnih napora. Zato verujem da su obe zemlje posvećena ulasku u EU pošto vide prednosti evropskih integracija i pridruživanju slobodnoj, demokratskoj i prosperitetnoj Evropi.
Glas Amerike: EU istovremeno zatvara granice, hoće li ih ikada ponovo otvoriti?
Hodžis: Da, siguran sam da hoće. Uveren sam da je slobodan protok ljudi i dobara od presudne važnosti za političku i ekonomsku budućnost Evrope. Otvorene granice unutar EU i omogućavanje ulaska drugima biće obnovljeni nakon prolaska ove zdravstvene krize. Dodao bih i da je nesmetano kretanje vojnih snaga kritičan deo reagovanja na krizu. Vojna mobilnost je nešto na čemu mi u Centru za analizu evropske politike radimo godinama, dok Evropa napreduje zahvaljujući saradnji NATO-a i EU.
Glas Amerike: Da li Kovid-19 utiče na politički legat nemačke kancelarke Angele Merkel?
Kancelarka Merkel predsedavala je jednim od najprosperitetnijih i najmiroljubivijih perioda u nemačkoj istoriji. Sumnjam da će njena zaostavština i ugled biti umanjeni reakcijom vlade na ovu pandemiju. Ona je trezvena, čvrsta i promišljena i čini se da Nemcima daje samopouzdanje o onome što se događa i šta predstoji. Nemačka je pod njenim vođstvom bila ekonomski lider u Evropi i preuzela je veće političko liderstvo u EU i zapravo je spona kojia drži Evropu zajedno. SAD bi trebalo da se odnose prema Nemačkoj kao našem najvažnijem savezniku.
Glas Amerike: Kako Nemačka reaguje na nastalu krizu sa korona virusom?
Hodžis: Prilikom svog prvog ikada obraćanja nemačkom narodu tokom čitavog perioda na položaju kancelarke, Merkel je rekla je da je pandemija korona virusa najveći izazov s kojim se Nemačka suočiava od kraja Drugog svetskog rata. Podsetila je svoje sugrađane da je Nemačka demokratija i apelovala na njih da se ponašaju odgovorno. Takođe je naglasila koordinaciju vlade i važnost društvene kohezije. Bila je neobično topla dok je svojim sugrađanima govorila da je situacija ozbiljna i da bi trebalo da je shvate ozbiljno.
Nemačka, takođe napreduje preduzimanjem proaktivnih mera koje su usvojile druge evropske zemlje, a namenjene su sprečavanju širenja virusa, brizi o sopstvenim građanima i očuvanju stabilne ekonomije.
Međutim, bio sam pomalo iznenađen kada je nemačka kancelarka odustala od uvodjenja nekih od strožijih mera, kao potpunog karantina u Italiji, mada je ostavila vrata otvorena za buduće jače mere. Pretpostavljam da će ona primeniti više ograničenja u narednih nekoliko dana.
Glas Amerike: Da li ima znakova koordinacije između SAD i EU u borbi protiv pandemije?
Hodžis: U početnim danima krize bilo je nedostataka u informisanju i razumevanju ozbiljnosti pretnje, što je dovelo j do mahom slučajnih, sporih i jednostranih akcija. Nažalost, Italija je evropska zemlja, koja je najviše propatila zbog toga. S obzirom da sve vodeće svetske nacije priznaju ozbiljnost krize, očekujem da ćemo videti bolju koordinaciju i napore da se pandemija obuzda, ublaži i reši, uključi pronalaženja vakcine.
