Potraga za osnovnim životnim namirnicama i potrepštinama, briga zbog svakodnevnog porasta boja obolelih od koronavirusa kao i nespokoj zbog ekonomskih posledica krize, svakodnevica je mnogih Amerikanaca, od kada je bolest, čiji je epicentar u Kini, dospela na područje Amerike.
Većina se povinovala preporukama vlade o ustručavanju napuštanja domova, radu od kuće, održavanju, takozvane, socijalne distance – mada ima i onih koji trenutke lepog vremena koriste za šetnju i rekreaciju.
Stefani Kornkvit, instruktorku pružanja prve pomoći, srećemo tokom kratke šetnje do obližnjeg marketa u merilendskom naselju Betezda. Kaže da se njena porodica, u najvećoj meri, pridržava uputstava nadležnih.
„Ostajem kod kuće tokom većeg dela dana – u skladu sa preporukama Centra za prevenciju zaraznih bolesti. Osim kada je potrebno da napustim dom. Isto čini i moj suprug. Svojim ponašanjem pokušavamo da primenjujemo mere izolacije što bi uticalona smanjenje broja obolelih. Svi ljudi bi trebalo to da čine koliko im mogućnosti dozvoljavaju“, ukazuje Kornkvit.
U Sjedinjenim Državama protiče prva nedelja uvedenog vanrednog stanja. Država raspolaže sa pedeset milijardi dolara namenjenih američkim državama i teritorijama za borbu protiv pandemije koronavirusa. Od tada je, iz dana u dan, američki predsednik Donald Tramp objavljivao primenjivanje sve ozbiljnijih mera za obuzdavanje pandemije – uključujući i aktiviranje Zakona o odbrambenoj proizvodnji koji omogućava ubrzanje proizvodnje maski, respiratora i druge neophodne opreme.
„Mislim da je dosadašnji odgovor vlade adekvatan. Takođe, prisutna je prevelika doza panike što je nepotrebno. Uzrok tome su dezinformacije jer postoji mnoštvo medija koji plasiraju zapaljive informacije ili vesti čiji je cilj da zaplaše građane. I to sve samo da bi zabeležili više poseta. Mislim da je u tome naš najveći problem. To uzrokuje paniku“, ocenjuje naša sagovornica Stefani Kornkvit.
Procene američkih vlasti, koje je iznosio predsednik Tramp, ukazuju da bi kriza mogla potrajati do avgusta tekuće godine. Tramp, koji je na početku krize bio na meti kritika javnosti zbog navodne spore reakcije američke vlade, poslednjih dana objavljuje striktnije mere u borbi sa zarazom.
Ana Liza, profesorka italijanskog jezika koju takođe zatičemo na betezdanskim ulicama, kaže da je zabrinuta.
„Vidim odraz onoga što se dogodilo u Italiji. Onoga što će doći… Deluje mi da ćemo se naći u sličnoj situaciji za nekoliko nedelja. Uverena sam u to jer mislim da ovde nisu na vreme preduzete mere kako bi se to predupredilo kada su svi shvatili šta se dešava. Da se država u potpunosti blokira", ističe Liza.
Njena porodica, kako nam je rekla, živi u italijanskom gradu Ređo Emilija i do sada je primenjujući mere samoizolacije uspela da izbegne zarazu koronavirusom. Italija je, uz Kinu u kojoj su zabeleženi prvi slučajevi virusa, najugroženija država sveta. Vlasti te zemlje, kao i u ostatku sveta i Americi razmatraju pakete ekonomske pomoći građanima koji su usled krize ostali bez posla. Ana Liza jedna je od mnogih građanki i građanka koja, osim za svoje zdravlje, strahuje i od ekonomskih posledica krize.
„Vodim Airbnb servis (višednevno ili jednodnevno iznajmljivanje stanova i smeštajnih kapaciteta turistima – prim.nov.) koji je sada naravno prazan i držim časove italijanskog jezika preko interneta. Tako da sam, za sada, imala sreće da mogu da preživim. Ali, mnogi moje kolege ne uspevaju u tome. I verujem da mnogi građani SAD-a nemaju toliko mnogo ušteđevine da u dužem periodu budu bez posla. A ovo neće biti kratak vremenski period“, upozorava Ana Liza.
Stefani Kornkvit kaže da će, uprkos pomoći koju su američke vlasti obećale najugroženijima, ekonomska kriza uzdrmati američko društvo.
„Ostajemo u našim domovima, ne idemo u restorane i ne kupujemo stvari koje bismo inače kupovali da je stanje redovno. Podržavam i pozdravljam nastojanja vlasti. Mislim da će kratkoročno doneti olakšanje – ali dugoročno mislim da će biti problema u ekonomiji", kaže Kornkvit.
Među mnogima koji su se našli na ekonomskom udaru je i porodična prehrabmena radnja Santina Vikija, u predgrađu Vašingtona, Betezdi. Opao je broj mušterija – a sa tim i prodaja autohtonih italijanskih proizvoda po kojima je ova trgovina nadaleko poznata.
„Ne žalimo se zbog toga. U vremenu opasnosti namera nam nije da povećavamo zaradu. I to u momentu dok drugi ljudi pate i strahuju za svoje živote. Imamo zalihe naših proizvoda dopremamo ih po potrebi. Nadamo se da ćemo biti od pomoći svakome kome je hrana potrebna. Cene su ostale nepromenjene“, rekao je vlasnik bakalnice „Kornukopija“.
Suma do hiljadu milijardi dolara u javnosti figurira kao iznos koji će biti obezbeđen za pomoć američkim građanima, domaćinstvima i kompanijama i poslovima – koji trpe od svetske pandemije.
„Nadam se da će ljudi biti u mogućnosti da, na neki način, reorganizuju svoje živote. Nadam se i da će vlada biti blaga prema sopstvenim građanima u smislu poreza i drugih pravila na koja smo obavezani. Jer mi smo birali predstavnike vlasti i nadam se da se neće okrenuti protiv nas", zaključuje Viki.
Delić je to usporene realnosti u kojoj trenutno živi značajan deo Amerike u kojoj su, između ostalog, zatvorene škole, a javni prevoz fukcioniše po subotnjem redu vožnje. Zatvoreni su barovi, restorani, bioskopi i teretane - kako bi se sprečilo širenje virusa. Neki od restorana uključili su se, međutim, u akciju besplatne pripreme i dostave obroka deci školskog uzrasta i starijim sugrađanima.
