Više od 6.6 miliona građana Sjedinjenih Američkih Država, prijavilo se za program pomoći nezaposlenima tokom prošle nedelje, objavio je američki Sekretarijat rada. Time je, izveštava agencija Asošijeted pres, udvostručen negativan rekord zabeležen pre dve sedmice, kada je bez posla ostalo 3,3 miliona ljudi. Gubitak zaposlenja jedna je od glavnih posledica pandemije koronavirusa – od koje trpi čitava planeta.
Veliki broj otpuštanja navodi ekonomske stručnjake na procene da bi do kraja aprila bez posla moglo ostati dvadeset miliona ljudi, piše Asošijeted pres. U tom slučaju stopa nezaposlenosti mogla bi doseći do 15 odsto što bi premašilo 10,8 odsto – koliko je iznosila tokom recesije 1982. godine.
Brojni poslodavci smanjuju plate svojim radnicima kako bii opstali – a ti pokušaji se uglavnom odnose na poslove – poput vođenja restorana, hotela, teretana, boskopa – za čije je postojanje i funkcionisanje važna interakcija među ljudima. Prodaja automobile je u padu - a fabrike se zatvaraju.
U većini američkih država na snazi je mera ostanka kod kuće – što opterećuje poslove čiji je sastavni deo iznajmljivanje lokala, plaćanje rente i izmirivanje računa.
Američki Kongres je značajno pojačao mehanizam pomoći nezaposlenima usvajanjem zakona o pomoći zbog posledica koronavirusa – u američkoj istoriji najvećeg ekonomskog paketa vrednog dve hiljade milijardi dolara. Nezaposlenima je odobrena isplata 600 dolara nedeljno uz sume koje dobijaju u državama u kojima žive. Očekuje se da bi to slabije plaćenim radnicima ojačalo kupovnu moć i podržalo ekonomiju.
Ketrin Liktig, kuvarica iz grada Kanzasa, prijavila se za program pošto su gradske vlasti donele odluku o zatvaranju restorana. Nada se da će joj dodatnih 600 dolara pomoći da premosti period dok ne bude radila i da neće biti potrebe da traži drugi posao tokom tog perioda.
“To mi je mnogo olakšalo”, rekla je za agenciju AP. “Ne moram izlaziti I izlagati se mogućnosti da se razbolim. Mogu da ostanem u svom domu i dam svoj doprinos društvenom distanciranju”, kaže Ketrin Liktig.
Takođe, proširen je krug građana koji se za pomoć mogu prijaviti – pa to sada mogu učiniti samozaposleni, preduzetnici, kao i radnici prevozničkih servisa poput Ubera i Lifta.
Usvojenim ekonomskim merama podrazumevano je i da država radnicima nadoknadi gubitak zbog nedovoljnog broja radnih sati. Najmanje dvadeset šest američkih država radnicima odobrava tu mogućnost. Brojni ekonomisti podržavaju tu meru pošto daje mogućnost poslodavcima da radnike zadrže na poslu i da ih ne otpuštaju. Uz porast otpuštanja u Sjedinjenim Državama, u skladu sa okolnostima, opada i trend zapošljavanja.
Mark Zandi, ekonomista kompanije Mudi analitika, navodi da je svega šest odsto učesnica u njihovoj anketi navelo da zapošljavaju radnike tokom pandemije koronavirusa. Nasuprot četredeset procenata koliko je trend iznosio pre pojave tog oboljenja respiratornih organa.
Američka vlada će u petak objaviti zvanični martovski presek podataka o zaposlenju. Ekonomisti predviđaju da će dokument, koji je zasnovan na podacima prikupljenim pre početka masovnih otpuštanja, prikazati gubitak 145.000 radnih mesta. Ovaj prvi pokazatelj, uprkos relativno malim brojkama u odnosu na realnost u kojoj žive američki građani, potvrda je da je okončan period od 113 meseci porasta stope zapošljavanja u Sjedinjenim Državama.
