Dok se broj slučajeva koronavirusa povećava širom sveta, filmovi o virusima koji ugrožavaju svet sada su potpuni hit kod servisa za strimovanje.
"Smrtonosni virus" Volfganga Petersena iz 1995. godine - jedan je od deset trenutno najgledanijih filmova na Netfliksu. Dok je proizvodnja filmova zaustavljena za vreme epidemije, a bioskopi privremeno zatvoreni, publika se okreće servisima za strimovanje i filmovima kao što je „Smrtonosni virus“, o virusu koji preko jednog afričkog majmuna počinje da se prenosi po kalifornijskom gradiću od 2.600 ljudi. Američka vojska grad stavlja u karantin.
To je samo jedan od brojnih filmova o fiktivnim katastrofama i "sudnjem danu". Napetost raste kako se nevidljivi neprijatelj prenosi sa jedne osobe na drugu, a ljudi zaključavaju u kućama da bi zaštitili sebe ili druge. Korumpirani vojni zvaničnici šire pogrešne informacije javnosti i planiraju da eliminišu virus tako što će ceo grad dići u vazduh.
Ali – zašto gledaoci vole ovu vrstu filmova za vreme epidemije koronavirusa? Kerolajn Lorente, razvojni psiholog, to interesovanje pripisuje ljudskom strahu od smrti – našoj dubokoj anksioznosti dok pokušavamo da objasnimo i prihvatimo sopstvenu smrtnost. Kako kaže, filmovi katastrofe sa pozitivnim ishodom pružaju gledaocima utehu.
“To je eskapizam, zar ne? Na dva sata možemo da pobegnemo od realnosti, u neku drugu priču. A trileri od kojih nam lupa srce su jednostavno uzbudljivi. I postoji vrlo lep luk – prvo uzbuđenje, a zatim zadovoljstvo jer se priča skoro uvek završi na neki način da pravda bude zadovoljena“.
Filmski ekspert Sintija Fjuks sa univerziteta Džordž Mejson kaže da filmovi o epidemijama kao što je “Zaraza” Stivena Soderberga iz 2011. godine, o smrotnosnom globalnom virusu, bude osećanje solidarnosti kod gledalaca, dok prate naučnike u trci s vremenom koji pokušavaju da spasu čovečanstvo.
“Tu mora da postoji saradnja, osećanje povezanosti, neko strateško planiranje”, objašnjava Fjuks.
Fjuks takođe podseća da se mnogi od ovih filmova bave scenarijom pandemije većih razmera od ove koja nam se trenutno događa. To gledaocima nudi osećanje olakšanja, da njihova sudbina nije tako teška kao junaka u filmu.
“Kuga u Firenci”, nemi film iz 1919. o pandemiji kuge 1348. godine, pokazuje da su ljudi još u eri nemog filma bili fascinirani tim žanrom. Iako se film bavio srednjevekovnom kugom, snimljen je za vreme epidemije španskog gripa 1918, kada je ljudski strah od smrti bio pojačan.
“Lakše je videti nešto na ekranu nego se sučiti sa našim strahovima”, podseća Lorente.
Pa opet, gledanje filma o apokalpisi sa zombijima ili strašnoj epidemiji nije za svakoga, podseća Lorente. Ona dodaje da, u neizvesna vremena, kada ljudi osećaju anksioznost i bespomoćnost, mogu da potonu još dublje u beznađe.
“S druge strane, to može da bude dobar način da prebrodite anksioznost, jer je kao košmar – možete da se probudite. Možete da stignete do kraja filma I nešto dobro će se dogoditi.”
Dobro kao što je sledeći ishod – vakcina pronađena, čovečanstvo spaseno…
