„Fejsbuk ili Instagram isti ljudi mogu upotrebiti na sličan način kao i Tviter“, kaže u razgovoru za Glas Amerike Danijel Buš, postdoktorant na američkom Stenford univerzitetu i autor analize stenfordske Internet opservatorije o upotrebi naloga na društvenoj mreži Tviter u svrhe promocije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS) – čiji je istovremeno lider.
“Mogu da kažem da tako nešto ne bi bilo teško sprovesti. Izuzetno je lako otvoriti naloge i uznemiravati konkurente i protivnike. Organizovanje takve akcije nije skupo dok bi, s druge strane, koristi mogle biti izrazito velike. U ovom trenutku deluje da bi se toj strani tako nešto isplatilo”, kaže Buš čije istraživanje je objavljeno istovremeno kada je društvena mreža Tviter obelodanila da je ukinula više od osam i po hiljada naloga sa kojih su aktivno podržavani Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić.
U analizi Univerziteta Stenford precizirano je da je sa neutralisanih naloga poslato 43 miliona Tviter objava.
“Od tog broja - 36 miliona puta deljen je sadržaj. Originalnih objava je bilo svega sedam miliona. Većina tih naloga nije imala nijednog pratioca. Pet stotina naloga, od osam i po hiljada ugašenih, imalo je skoro polovinu ukupnog broja pratilaca na mreži (kada je reč o korisnicima Tvitera u Srbiji prim.nov) Najpopularniji nalog pratilo je 10.000 ljudi – što nije mali broj”, ukazuje Danijel Buš.
Postdoktorant na Stenford univerzitetu ukazuje, međutim, da u slučajevima kada sumnjaju na zloupotrebe, i druge društvene platforme reaguju na sličan način poput Tvitera.
“Kada je o Fejsbuku reč, u slučaju kada algoritam postane svestan kooridinisanog i neautentičnog ponašanja, ugasi naloge, prijavi i objavi da je to učinio. Društvene mreže, iako se ne može uvek reći da čine sve od sebe, nastoje da se suprotstave zloupotrebama koje se sprovode na njihovim platformama”, podvlači Danijel Buš.
Glas Amerike: Da li bi se takva aktivnosti mogla preduprediti ili se može reagovati tek kada bi bile počinjene formalne zloupotrebe?
Danijel Buš: Ima nekoliko načina koji bi se mogli upotrebiti…. Istakao bih jedan konkretan, koji bi mogao napraviti razliku, a to je nevladin sektor i grupe koje istražuju objavljene sadržaje. Njihovim aktiviranjem – uočavanjem koordinacije i ukazivanjem platformama društvenih mreža. To bi u najvećem broju ovakvih slučajeva bilo najdelotvornije.
Glas Amerike: Uz pomoć kojih alata se na Tviteru i drugim društvenim mrežama može sprovoditi kampanja zbog koje je ugašeno više od osam i po hiljada Tviter naloga?
Danijel Buš: Video sam da je Tim za intergritet društvene mreže Tviter objavio da je korišćen softver Castle.rs čija je svrha bila povezivanje tih naloga. Međutim, nije to jedini alat koji se može koristiti u te svrhe. Ima ih mnogo. Međutim, želim da istaknem da je u ovom slučaju slika nešto šira – da je veliki broj naloga dizajniran i vođen na način da ostavljaju utisak kao da se radi o običnim korisnicima Tvitera. U ovom slučaju članova Srpske napredne stranke. Nije se radilo o takozvanim botovskim nalozima, već su bili dizajnirani da izgledaju kao da se radi o stvarnim ljudima.
Glas Amerike: Kakav je bio ishod te kampanje i koliko dugo je trajala?
Danijel Buš: Ne bih sa sigurnošću mogao da govorim o ishodu u tom smislu uveren sam da bi o tome više mogli da znaju poznavaoci političkog sistema Srbije. Neki od naloga koje je Tviter ukinuo bili su stari i po deset godina. Međutim, većina ukinutih naloga otvorena je sredinom 2018. godine. To se dogodilo u dva velika talasa – sredinom 2018. godine nešto malo pre početka protesta pod nazivom “1 od 5 miliona”. Drugi talas bio je sredinom 2019. godine.
Glas Amerike: Sprovodi li se to po nekoj specifičnoj matrici?
Danijel Buš: Jedna od stvari koju sa sigurnošću možemo reći jeste da su aktivnosti slične ovim u porastu u političkim sistemima u kojima ima mnogo napetosti i sukoba. Što se više politika premešta na internet i društvene mreže – ljudi će sve više biti u iskušenju da koriste ovakve i slične alate kako bi koristili platforme poput Tvitera. U slučaju Srbije, bili smo svedoci široke i sofisticirana upotrebe tih taktika i alata.
Glas Amerike: Da li su, osim pojedinaca, u tu kampanju bili uključeni i mediji ili pak zvanični Tviter nalozi nekih državnih institucija Srbije i koji?
Danijel Buš: Postoje dokazi da su neki od ugašenih naloga pripadali zvaničnicima Srpske napredne stranke. Nisam, međutim, siguran da li su neki od njih povezani i sa nekim od medija. Naravno, nekada nije lako utvrditi da li su nalozi za koje deluje da su ih otvorili zvaničnici – autentični. Sa njih nije bilo previše objava i nisu imali veliki broj pratilaca - tako da se nismo usredsredili na njih.
Glas Amerike: Jedan deo analize odnosi se na nedavnu Minhensku bezbednosnu konferenciju na kojoj su učesnici bili i Aleksandar Vučić i Hašim Tači, predsednici Srbije i Kosova i glavni pregovarači u dijalogu Beograda i Prištine - šta je pokazala analiza?
Danijel Buš: Ideja je bila da istražim kako se reaguje na pojedinačni politički događaj u konkretnom slučaju – u poređenju sa trogodišnjim ili četvorogodišnjim vremenskim periodom. Manje-više, ponašali su se na isti način kao što su to činili u vezi sa događajima na domaćoj političkoj sceni. Davali su podršku objavama sa naloga predsednika Srbije, hvalili su način na koji se predsednik bavio temama o kojima se tamo govorilo. S druge strane, osim što su naloge koristili za napade na druge učesnike konferencije, obračunavali su se i sa neistomišljenicima na unutrašnjem planu. Napadali su neistomišljenike, protivnike, kao i druge učesnike konferencije.
Povodom odluke kompanije Tviter o gašenju više od 8.500 naloga usmerenih ka korisnicima u Srbiji Glas Amerike je kontaktirao Vladanku Malović, šeficu informativne službe Srpske napredne stranke.
Između ostalog pitali smo da li su predsednik Srbije ili Srpska napredna stranka imali bilo kakve veze sa organizovanjem ukinutih naloga, da li je potez kompanije Tviter razotkrio postojanje takozvanih bot organizacija u Srbiji povezanih sa SNS, kao i da li se javna preduzeća u Srbiji koriste kao mehanizam organizovanja podrške predsedniku Srbiji i vladajućoj stranci.
Odgovor do objave ovog teksta nismo dobili - a reč je inače o pitanjima na koja zvanične odgovore prilično dugo ni javnost Srbije ne dobija.
Istraživački mediji u Srbiji objavljivali su mnogobrojne tekstove u kojima su opisivali organizaciju i delovanje internet bot timova i ukazivali na veze sa Srpskom naprednom strankom. Analizirani su načini komentarisanja na društvenim mrežama koji su pokazivali sinhronizaciju i dirigovano delovanje.
Takođe, niške Južne vesti su u avgustu 2019. objavile razgovor sa osobom koja je tvrdila da je bila član takozvanog internet bot tima Srpske napredne stranke. U intervjuu su detaljno opisane metode “botovanja” članova tog tima, koji su prema iznetim tvrdnjama, uglavnom zaposleni u javnom sektoru.
Međutim, potez kompanije Tviter deluje kao svojevrsna prva zvanična potvrda postojanja takvog mehanizma.
Glas Amerike je, u oktobru 2019. pripremajući dokumentarac “Hrabri – film o novinarima u Srbiji”, o toj temi razgovarao sa Suzanom Vasiljević, savetnicom za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vasiljević je tada rekla da nema saznanja postoji li u okviru vladajuće partije internet tim čiji je zadatak ulepšavanje stvarnosti i kritikovanje onih koji svoje neslaganje sa politikom vlasti iznose na društvenim mrežama.
“Ja imam svoj tim koji se sastoji, koji trenutno broji, mislim osam ljudi. Imamo Instagram, Tviter, Fejsbuk i portal, odnosno vebsajt i to su ljudi koji to rade. Sve to, plus njegove dnevne aktivnosti, to će reći konferencije za štampu i razne druge događaje”, rekla je Vasiljević za Glas Amerike, govoreći o angažovanim kadrovima i društvenim mrežema koje prate aktivnosti predsednika Srbije.
Upitana da li je čitala tekstove koji su se bavili tim temama, poput Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i drugih medija - odgovorila je da nema vremena da se bavi Tviter zajednicom.
Glas Amerike: Čak ni iz znatiželje?
Vasiljević: Nemam, ja bih rado, ali nemam vremena ni iz znatiželje da se bavim nekim mnogo ozbiljnijim stvarima nego time šta se navodno po Tviteru radi, pošto ono što ja vidim to je, evo pročitah vam na dnevnom nivou takve stvari.
Glas Amerike: Da možda postoje neki ljudi u javnim preduzećima koji su tamo zaposleni, a osim što rade u javnom preduzeću zadatak im je da prate šta se gde objavljuje, komentariše...
Vasiljević: A kako sad ja to da vam kažem, kako ja to da znam? Mislim, idite u javno preduzeće pa ih pitajte, ja stvarno ne tvrdim da ih ima, ne tvrdim da ih nema, ja zaista ne znam, ja ih nemam, mi novca za to nemamo, mi to ne plaćamo, mi se time ne bavimo, ne vodimo nikakve kampanje ni na Tviteru, ni na Instagramu. Objavljujemo predsednikove dnevne aktivnosti, odgovaramo ljudima uglavnom na Instagramu i to samo sa komentarima "hvala lepo", "doviđenja" i pomognemo naravno tamo gde pomoć ljudi traže, uputimo ih na institucije koje mogu da im pomognu i to je sve ono što mi radimo.
"Ja se u stranačke stvari ne bih mešala", rekla je oktobra 2019. za Glas Amerike u razgovoru koji je vođen tokom snimanja dvodelnog dokumentarca “Hrabri – film o novinarima u Srbiji”.
Brojni novinari i poslenici javne sfere koji su sa dozom kritike izveštavali ili oglašavali o politici koju sprovode vlasti Srbije bili su na meti, uvreda, napada i pretnji na društvenim mrežama. Oni agilniji koji su na tim platformama iznosili svoja neslaganja - neretko su napadani na ličnoj osnovi, pa čak i posebno pripremanim video sadržajima. Upotrebom prizemnih konotacija često je dovođena u pitanje njihova lojalnost državi i stavljana etiketa izdajnika.
