Srpska pravoslavna crkva (SPC) zatražila je od vlasti prekid zabrane kretanja za Uskrs od 5 do 10 sati ujutru, kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u samoizolaciji ili izolaciji mogli da učestvuju na liturgiji. U vreme kada Papa služi sam misu za Uskrs, kada je u u Rusiji patrijarh preporučio vernicima da ostanu kod kuće za praznik, a Sinod Grčke pravoslavne crkve odlučio je da praznovanje Uskrsa odloži za maj, u Srbiji SPC ne odustaje od masovnih okupljanja, iako je u vanrednom stanju zabranjeno okupljanje više od dvoje ljudi, a struka upozorava da je jedina i najsigurnija mera izbegavanje fizičkog kontakta.
Predrag Kon, epidemiolog Kriznog štaba je na konferenciji za medije izjavio da ga je „duboko pogodila molba Sinoda SPC, jer jednostavno na neki način negira sve ono što je dosadašnji pokušaj da se spase ovaj život“.
I Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora insituta Batut, ponovila je stav medicinske struke:
„Stručni stav je jednoglasan – bilo kakvo okupljanje je visok rizik i generalno opasnost za zdravlje naše populacije. Nemamo tu nikakve kompromise i stav struke je jasan,“ ponovila je ona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom zahteva Sinoda SPC rekao da ga je iznenadio taj stav i da je imao drugačiji dogovor s patrijarhom Irinejom, te da će pokušati još jednom razgovara s poglavarom crkve.
On je gostujući na RTS-u izjavio da će se svakako poslušati stav struke, a da sveštenike neće hapsiti.
Stvar između Vlade i crkve
Zoran Radovanović, epidemiolog, u izjavi za Glas Amerike kaže da stav struke je jasan da ne treba da dolazi do fizičkog približavanja, insistira se na distanci, a sada je vlast na muci da li da se „isprsi“ pred crkvom.
„To je između te dve institucije, Vlade i crkve. Crkva je jedna dogmatska organizacija. Crkva treba da pogleda šta rade druge crkve, koje su zauzele jedan razuman stav. Ovde jedno konzervativno krilo SPC se prsi, a time dovodi u neugodnu situaciju vlast. Struka je rekla jasno šta misli, to je sad između vlasti i crkve,“ kaže Radovanović.
Luka Mihajlović iz Beogradskog centra za ljudska prava, pravnik čije su primarne teme sloboda veroispovesti i sekularizam, misli da li je problem što se tiče verskih prava za vreme vanrednog stanja taj što SPC smatra da ograničenje tih prava nije dopušteno ovim merama koje su uvedene.
„Tu postoji nekoliko problema. Naš Ustav u članu 43 kaže da odstupanja od člana 43 nisu dozvoljena za vreme vanrednog stanja, on jemči slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, ali stav četiri tog člana kaže da se sloboda ispoljavanja vere ili uverenja, što jeste liturgija, može ograničiti zakonom, i ovaj stav se odnosi na ograničenje u vreme vanrednog stanja", kaže Mihajlović i objašnjava da čak i kada nije proglašeno vanredno stanje, Narodna skupština zakonima može ograničiti slobodu ispoljavanja vere.
"Naravno, za takvu odluku je potrebno da su ispunjeni određeni uslovi, koji glase – samo ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite zdravlja i života ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zagarantovanih Ustavom, može se reći pravo na život drugih građana, javne bezbednosti i javnog reda. Zdravlje ljudi se navodi kao jedan od razloga za ograničavanje ispoljavanja vere. Ukoliko je to moguće uraditi u redovnom stanju, naravno da je moguće uraditi u vanrednom stanju,“ kaže Mihajlović.
Na pitanje koliko je opasno ići na liturgiju za praznik u crkvu, epidemiolog Radovanović situaciju poredi sa fudbalskom utakmicom i kaže da je ipak opasnije ići na tribine i navijati, ali istovremeno upozorava:
„Opasno je dovoditi na mali prostor veliki broj ljudi. Rizik je nesumnjiv, a bolje je da se izbegne, utoliko pre što razum govori u tom smislu da postoje tehničke mogućnosti da prenos bude preko televizije, da se čovek pomoli kod kuće. U današnje vreme postoje načini da čovek poštuje svoju veru bez fizičkog približavanja svešteniku, bližnjima, u jednoj gomili koja će da se gura i međusobno zaražava. Isti način na kojem su pribegli katolička crkva, Ruska pravoslavna crkva i mnoge druge u svetu,“ navodi epidemiolog.
Mihajlović ističe da je tačno da se sloboda veroispovesti ne može ograničiti, jer ne možeš nekome da narediš koje veroispovesti da bude, ne može se ograničiti sloboda veroispovesti nametanjem određene veroispovesti, niti može da se ograniči u smislu izražavanja pripadnosti određenoj veroispovesti, ali svakako se „može ograničiti ispoljavanje veroispovesti u ovim kolektivnim oblicima, jer je dokazano da održavanje fizičke udaljenosti od drugh ljudi doprinosi sprečavanju širenja zaraze“.
Vernici su privilegovani u Srbiji?
Mnoge države u Evropi su uvele različite mere kojima se ograničavaju verska prava u vreme pandemije. Mihajlović navodi primer Austrije, gde su se na početku uvođenja mera u borbi sa Kovid 19, verske zajednice okupile – katolička crkva, jevrejska i islamska zajednica i donele odluku da se „kolektivni vidovi ispoljavanja uverenja odlažu, osim sahrana, koje se sprovode uz određene mere“.
S obzirom na to da parlament u Srbiji ne radi od početka vanrednog stanja, da odluke donosi Krizni štab i Vlada Srbije, ukoliko se liturgija za praznik dozvoli – šta to u pravnom smislu znači?
„Meni je glavno pitanje – ukoliko dođe do širenja zaraze na tim liturgijama, ukoliko to može da se poveže sa održavanjem liturgija, onda se postavlja pitanje krovično-pravne odgovornosti za teška dela protiv zdravlja ljudi. Prema članu 249 krivično delo je prenošenja zarazne bolesti i za to je predviđena kazna zatvora do tri godine. I čak i da se ne donese odluka da se liturgija zabranjuje, postoje odluke koje jasno ukazuju na to da okupljanje više od dva lica na istom mestu na javnom prostoru je zabranjeno. Čak i da takva odluka ne bude doneta, ovo bi bilo protivzakonito zato što uredba ima veću snagu od zakona za vreme vanrednog stanja,“ kaže Mihajlović za Glas Amerike i dodaje da se liturgije mogu zabraniti u ovim okolnostima "zato što je to srazmerno cilju koji se želi ostvariti“.
Ukoliko se održavanje liturgije dozvoli, da li to onda znači da su vernici SPC uživaju neka posebna prava i da su povlašćeni u odnosu na druge građane u Srbiji?
„Opasno je praviti diskriminaciju, jer koji je to onda drugi izuzetak koji može da se napravi? U vreme kada ne rade ni škole, ni fitnes centri, ni pozoršita ... zašto bi samo vernicima SPC dozvolili okupljanje?,“ navodi Mihajlović.
