Ovo što se dogodilo sa zdravstvenim sistemom Srbije tokom pandemije Kovida 19 ne samo da nije moralo, nego nije smelo da se desi, kaže za Glas Amerike Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, inače anesteziolog u Kraljevu.
"Imali smo i neka poređenja na konferencijama za medije, gde je rečeno da je veći procenat u Italiji ili Španiji. Ali da se razumemo, mi nismo u njihovom scenariju. U ovom trenutku jako je teško porediti i sa okolnim zemljama, a i sa stanjem u svetu, ali dobro znamo šta se dešava u Srbiji. I prvo pitanje je bilo da li smo reagovali na vreme ili smo mislili da je to nasmešniji virus na svetu. Vrlo je sporno pitanje kada se 'korona' pojavila u Srbiji. Neki novi podaci od kolega govore da je to značajno pre marta. Da ne raspravljamo uopšte da li je 1. ili 6. mart", ističe Panić.
Na pitanje o tome kako su prošli zdravstveni radnici u Srbiji tokom pandemije koronavirusa, Panić kaže da su zdravstveni radnici dugo borili sa time da se uopšte priča o toj temi:
"Prvi podatak je bio 160 zaraženih zdravstvenih radnika, pa onda već sledeći dan 260, pa dva dana posle toga 540 i nešto, sada i preko 600. Još spornije je što je profesorka Tepavčević na konferenciji za medije rekla da je preminulo pet zdravstvenih radnika, a mi do sada imamo potvrđenih 12 lekara i stomatologa. Verovatno je i taj broj veći, ne objavljujemo ništa dok sa sigurnošću ne potvrdimo. Dakle, s namerom se brojke kriju, mislim da neće moći ostati skrivene posle svega ovoga, međutim", kaže Panić i dodaje da je veliki problem i to što u ovoj situaciji lekari raspoređivani da rade - usmenim nalozima:
"Trenutno imamo mnogo radnika koji su na izvršenju radne obaveze i zadatka na najtežim mestima, koji su upućeni tamo usmenim nalogom, koji je kasnije tek uredbom vlade pokriven da se usmeno raspoređuju radnici. Znate, najviše liči na ono da je neko posmislio da će moći da se kaže da su nestali u akciji. Nema traga gde su otišli, šta i kako, a idu da rade sa pacijentima koji su najteže oboleli u jako teškim uslovima, pitanje sa koliko adekvatnim kineskim aparatima. Pa tu opet imamo uredbu vlade da se van standarda mogu upotrebljavati ovi aparati".
Kisić: Informacije su tačne i proverljive
Na konferenciji za medije Kriznog štaba u petak, na pitanje Glasa Amerike o broju preminulih lekara u Srbiji od posledica koronavirusa, a povodom tvrdnji predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Radeta Panića da se prikriva broj preminulih zdravstvenih radnika, jer su podaci koji se zvanično iznose značajno manji od podataka o broju preminulih lekara i stomatologa kojima ovaj sindikat raspolaže, zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić-Tepavčević je rekla da su "sve informacije i podatke koje iznose validne i tačne, na kraju krajeva proverljive" i "da mora da postoji odgovornost za javno izgovorenu reč".
Kisić je rekla i da se u ove dnevne izveštaje uključuje i broj zdravstvenih radnika koji je oboleo.
"Niko ne krije ništa, na kraju krajeva, umrle osobe i hospitalizovane osobe ni ne mogu da se sakriju, niti iko to želi, niti to treba da se radi", izjavila je još Kisić, ali nije iznela precizan podatak koliko je do sada lekara ili medicinskih radnika u Srbiji preminulo od posledica koronavirusa.
Lekari prinuđeni da rade bez zaštitne opreme
Panić podseća da su na početku pandemije zdravstveni radnici bili gotovo bez zaštitne opreme, ili pod pritiskom da štede maske, rukavice i drugu zaštitnu opremu:
"Direktorka bolnice Laza Lazarević u pisanoj formi zabranjuje upotrebu rukavica i preporučuje lekarima manji manuelni kontakt sa pacijentima. Neko savetuje da se ne posvetite pacijentu koliko treba, što je krivično delo, a sa druge strane vam brani da se zaštitite. I da napomenem, ne štite se zdravstveni radnici samo zbog sebe. Prvenstveno se štite zbog sledećeg pacijenta. A kada kažemo da ne sme da uđe virus u zdrastvene ustanove, to znači da ne smeju postojati zdravstveni radnici za koje ne znamo da su nosioci. Ne smeju zdravstveni radnici posle sumnjivog kontakta da se vraćaju na posao, a to se dešavalo širom Srbije. I u Narodnog fronta, i na Dedinju, tu možemo da pričamo o broju obolelih i da li je taj broj koji je objavljen tačan ili ne i šta se zaista tu dešavalo. Neophodno je bilo da ministarstvo preuzme sve mere koje treba".
Prema mišljenju Radeta Panića, veliki je problem i to što je sada sve prebačeno na primarnu zdravstvenu zaštitu:
"Faktički sve pacijente sada prvo gleda primarna zdravstvena zaštita koja, pitanje da li je u trenutku kad je to na njih bilo prebačeno, bila dovoljno edukovana, dovoljno upoznata sa protokolima i dovoljno organizovana u smislu trijažnih centara. Trijaža je jako loše rađena, nije bilo zaštitne opreme za medicinske radnike, potom nisu rađeni na vreme testovi prvenstveno zdravstvenim radnicima. To je sve dovelo do ove situacije, u kojoj sad imamo mnogo zdravstvenih domova u kojima su svi zaraženi. Plašim se šta će biti kada se širom Srbije urade testovi svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ili većine".
Bolje je nego na početku epidemije, ali da su se od početka primenjivale preporuke Instituta Batut - ova situacija sada ne bi bila ni približno ovakva. Verujem da bi bila veća mogućnost da zbrinemo one ne-Kovid pacijente. Nekako, gotovo sam siguran da će oni biti veće žrtve svega ovoga, nego sami Kovid pacijenti.
Govoreći o lekarima i medicinskim sestrama koje su poslati kao pomoć u tim jedinicama gde su najteži pacijenti - na Infektivnoj klinici i u Kovid centru u Kliničkom centru KG, Panić kaže da su iz novina saznali da su smešteni u hotel "Šumarice" i da imaju samo dva obroka - doručak i večeru.
U razgovoru za Glas Amerike, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije postavlja i pitanje zašto su pozivani srpski lekari da se iz inostranstva vrate ovde i pomognu, "a sada sede u svojim kućama i nije im omogućeno čak ni da volontiraju, a kamoli da dobiju posao".
"Ministar priča o zaposlenih 2.200 lekara za 15 dana, mi imamo podatke iz Zavoda za zapošljavanje i znamo da to nije istina, jer da je zaposlio 2.200 lekara - skoro da ih na zavodu ne bi bilo. Nije fer što su pozvani ljudi iz inostranstva, pa im se sada ne omogućava da rade, a sa druge strane još je manje fer prema onima koji su na zavodu. Dakle, imamo zdravstvenih radnika na zavodu - i lekara i sestara, a oni se ne zapošljavaju, iako je trenutno najveći deficit u zdravstvenim radnicima".
Bolnice prazne, vlast pravi hale
Rade Panić postavlja i pitanje zbog čega se prave dodatni sanitetski objekti, dok su bolnice prazne, jer se u njima rade samo hitni slučajevi, dok se redovni pacijenti ne primaju:
"Imali smo u jednom trenutku situaciju da se svi smeštaju u sanitetske objekte, pored polupraznih bolnica širom Srbije. Dakle, čuvamo zgrade u kojima se ne leče ni ne-Kovid pacijenti, ni Kovid pacijenti. A pravimo hale koje su neuslovne i koje prete da počnu da se šire i neke druge infektivne bolesti zbog uslova u kojima se nalaze ti pacijenti - bez jasnih kriterijuma ko, kako i kad smešta u te bolnice. Dakle, mnogo toga čini se nedovoljno jasno".
Kao zdravstvenom radniku, Radetu Paniću veoma smetaju i neki detalji i priče o borbi protiv koronavirusa, koje stigne da pogleda na domaćim televizijama:
"Imate sada jednu strašnu situaciju, da jedna povlašćena medijska ličnost priča o nekim vrlo nemedicinskim tretmanima, i gde prikazuje flaše sa krvlju, a ja na poslu moram za pacijenta kome je hemoglobin 60 ili 65 da se tučem sa transfuzijom da bi mi dali jednu dozu. Donošenje Zakona o transfuziji i transplantaciji i mnogih zakona o zdravstvenoj zaštiti, mnogih neadekvatnih zakona za naše uslove i našu situaciju, jeste jedan vrlo nekorektan odnos prema zdravstvenim radnicima da bi se napravio alibi za to što se radi, za nefunkcionisanje zdravstvenog sistema i za uzimanje velikog novca iz njega - sada je ova epidemija ogolila i pokazala u punoj formi".
Parama iz zdravstva građeni autoputevi
Kao predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, Panić iznosi i konkretne brojeve koji potvrđuju njegovu tezu:
"Kao što je 1,7 milijardi dinara namenjenih za zdravstvo u budžetu prebačeno Putevima Srbije - zaista, možda će to loše zvučati, ali sada se jasno vidi da autoput ne znači onoliko koliko znači zdravstvo. I da je bar novac koji sleduje zdravstvu ostao tu i da je taj novac utrošen kako treba, danas bi sigurno živeli značajno drugačije, i imali značajno bolje rezultate u ovoj borbi. Možda bi neko dolazio da prepisuje od nas - imamo vrhunske sanitetske epidemiologe. Dakle, VMA koji se suočavao sa svim ovim situacijama - vidite da je slabo prisutan u svemu ovome, očigledno ne žele da svoj ugled prodaju ovakvom delovanju".
Na kraju razgovora sa Glas Amerike Rade Panić iznosi stav da zdravstveni sistem Srbije nije išao ka poboljšanju, ka tim čuvenim reformama, ka kvalitetu i ka tome da pruži bolju zdravstvenu uslugu - "naš zdravstveni sistem je", tvdi on, "služio da se mnogi iz njega naplate":
"Dakle, mnogo toga, čini mi se, nije kako treba. Nadamo se da ćemo iz ovoga izvući iskustvo da u budućnosti mnogo više obratimo pažnju na zdravstvo i zdravstvene radnike, jer - ne zaboravite, pre ovoga je bila epidemija odlaska zdravstvenih radnika, a ako se posle ovoga nešto značajno, bitno, da mi osetimo - ne promeni, plašim se da će Srbija u potpunosti ostati bez zdravstvenih radnika", zaključio je Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
