Izborom Avdulaha Hotija iz Demokrtaskog saveza Kosova (DSK) za novog mandatara kosovske vlade stvari su se pomerile korak napred - ne samo iz ugla političke scene samog Kosova, već i iz ugla odnosa Beograda i Prištine.
U kontekstu srpsko-albanskih odnosa, od buduće Hotijeve vlade se očekuje da joj prvi potez bude ukidanje taksi, jer je to uslov i Vašingtona i Beograda za nastavak dijaloga. S obzirom na sastav koalicije koja čini novu vladu, novinar i poslanik SNS-a Milovan Drecun ocenjuje da to neće biti tako lak posao:
"Meni uopšte nije jasno kako će onda ta većina funkcionisati po pitanju taksi i reciprociteta. Haradinaj se zalaže za takse, a DSK prihvata stav Vašingtona da to bezuslovno treba da se ukine. Ne znam kako onda po tom najvažnijem pitanju za DSK, koji je to stavio u vrh prioriteta buduće vlade, može da funkcioniše eventualno takva koalicija."
"Mislim da je u ovom trenutku na neki način taj pritisak koji ide od SAD i više je upućen ka Prištini nego ka Beogradu, ali će se svakako od Beograda očekivati kooperativnost u smislu da se postigne to konačno rešenje", dodaje Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka.
Po njegovom mišljenju, očigledna je želja Sjedinjenih Država da se dijalog Beograda i Prištine nastavi, i angažman specijalnog izaslanika Ričarda Grenela to potvrđuje
"Ne mislim da je Amerika suštinski spremna da napusti Kosovo, ali želi da napravi takav ambijent i takvu novu konstelaciju političkih snaga na Kosovu, da upravo te nove snage koje će se okupljati oko vlade Kosova na neki način osveže i ponovo ožive dijalog sa Beogradom. Mislim da je to u pravom planu kada su u pitanju SAD - da naprave uslove da do nastavka dijaloga dođe, a kada dođe mislim da će se i taj proces ubrzati i potencijalno dovesti do kraja", kaže za Glas Amerike Đukanović.
Grenel najavio nastavak razgovora
Posle početnog uspeha sa načelnim dogovorom Beograda i Prištine o avio, železničkom i drumskom saobraćaju, sam Grenel nedavno je najavio brzi nastavak dijaloga, a na pitanje o čemu bi se razgovaralo, Đukanović kaže:
"Mislim da će u svakom slučaju na prvom mestu biti implementiranje dosadašnjih sporazuma. Potom razgovor o međusobnom uređenju odnosa, zatim o statusu crkvene i kulturne Srbije na Kosovu. Zatim da će svakako jedna od tema biti i to zaživljavanje ZSO, jer ona eto, gotovo sedam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma još uvek nije uspostavljena."
"Prvo treba da se dogovori nasatavak razgovora, da se onda vidi i šta je već urađeno. Ako već Albanci insistiraju na tome - mi insistiramo na Zajednici srpkih opština. Ali tema novih razgovora mora da bude traganje za održivom zajedničkom budućnošću. Dakle, nema te zajedničke održive budućnosti bez kompromisnog rešenja kosmetskog problema", dodaje Milovan Drecun u razgovoru za Glas Amerike.
Kako još ističe, povratkom Amerike u srpsko-albansku priču, stvari su se malo promenile u korist Beograda:
"Sa dolaskom Donalda Trampa situacija se delimično izmenila jer je njegova administracija shvatila da nema nikakve budućnosti za tu samoproglašenu državu ako se ne postiugne nekakav dogovor sa Beogradom kako će isgladti uopšte status Kosova i Metohije. Bez obzira što ostaju pri stavu da je Kosovo država, oni smatraju da ipak mora da se postigne i izpregovara neko kompromisno rešenje da Beograd ne bi bio potpuni gubitnik."
Brisel ostaje u igri
Sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da izborom Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Brisel pokazuje da želi da ostane u igri, ali da stav Nemačke o srpsko-albanskim odnosima može da predstavlja problem:
"Imamo stav vodeće članice EU - Nemačke, koja kruto insistira da Srbija samo treba da prizna Kosovo kao nekakvu državu i da bude potpuni gubitnik. Ako neko želi da nam unapred definiše okvir za eventualni nastavak razgovora, a taj okvir treba da bude da Srbija samo prizna, bez obzira u kojoj formi - da li preko pravno obavezujućeg sporazuma, ili na drugi način prizna ovu samoproglašenu državu Kosovo, onda ne treba uopšte započinjati te razgovore", kaže Milovan Drecun, dok Dragan Đukanović ukazuje na moguće rešenje koje je po volji Nemačke:
"Čini se da Berlin i dalje na neki način blagonaklono gleda ka ideji implementiranja sličnog plana kaka v postojao 72-ge između istočne i zapadne Nemačke. I da taj model proba da iplementira. Ono što jeste kamen spoticanja je potencijalna promena granica, razgraničenje ili bilo šta drugo".
Čini se da se kockice polako slažu pod američkim uticajem - Priština je dobila vladu koja ne beži od nastavka dijaloga, Beograd je, sudeći po javnim porukama najviših nosilaca vlasti, takođe spreman za dijalog odmah po ukidanju taksi.
Drugim rečima, više je nego izvesno da uskoro možemo očekivati vest o nastavku razgovora Srbije i Kosova i da ni situacija sa koronavirusom neće zaustaviti taj proces.