Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za pregovore između Srbije i Kosova, nedavno je objavio da nastavlja da radi na unapređenju sveobuhvatnog sporazuma između dve strane. Po postavljenju na taj položaj isticao je poruku predsednika Donald Trampa da je ekonomski razvoj ključ za pokretanje tog procesa, jer je ‘ekonomski rast najveći stvaralac bogatstva za ljude ovog regiona’. Grenel je u međuvremenu posredovao u postizanju nekoliko saobraćajnih sporazuma između Beograda i Prištine.
Paralelno je nastavio sa prioritetnim zadatkom, promovisanjem mogućeg mirovnog sporazuma između predsednika Srbije i Kosova - Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, kaže Džejms Huper ugledni balkanolog i bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta.
Bez obzira na unutrašnja politička previranja i u Srbiji i na Kosovu, ona ne predstavljaju prepreku za sveobuhvatan dogovor dve strane smatra Huper, mada ukazuje da bi narednih nekoliko meseci mogli da budu presudni. Prema njemu, glavni ključ - po mnogo čemu - drži Evropska unija.
“Na Grenelu je da pomogne da se otkloni nespremnost Evropske unije, koja drži veto, da prihvati sporazum koji uključuje teritorijalnu komponentu. Srbija insistira na tome da sveobuhvatni sporazum mora da sadrži teritorijalne elemente. Srbija dodatno insistira na članstvu u Uniji kao ishodu sveobuhvatne nagodbe”, kaže Huper.
Prema njemu, Srbija i EU - u stvarnosti Nemačka - nalaze se na suprotnim stranama nacrta dogovora postignutog između dvojice predsednika Vučića i Tačija.
"Vučiću je izgleda lakše da se sporazume sa Tačijem, nego da ubedi nemačku kancelarku Angelu Merkel da prihvati njihov dogovor. To nije bio očekivani ishod pregovora između Srbije i Kosova”, nastavlja Huper.
U naredna dva meseca Srbija će biti obuzeta izborima, dok Kosovo kaska sa formiranje nove vlade.
“U međuvremenu, Grenel ima najmanje maj i jun, tokom kojih bi mogao da radi na tome da EU prilagodi svoj stav u odnosu na način razmišljanja Vučića i Tačija. Ukoliko specijalnom izaslaniku SAD-a ne pođe za rukom da ubedi EU da prihvati sporazum koji je već dogovoren, biće ugašena i aktuelna povoljna prilika za okončanje konfrontacije između Srbije i Kosova”, ističe Huper.
“Podsticaj za SAD da se drži ovog kursa je to što su srpski i kosovski lideri postigli ogroman napredak u prevazilaženju uzajamnih nesporazuma i neslaganja, koji su, ne samo decenijama optrećivali odnose dve zemlje, već skrenuli njihovu pažnju sa fokusiranja na budućnost Balkana,” navodi Huper, dodajući da je realno postignuti napredak sam po sebi dostignuće, za koje im zvaničnici EU ne odaju priznanje.
"Vučić i Tači su postigli više od dogovora; oni imaju osnovu za uspostavljanje potpuno novih odnosa između dve zemlje”.
Prema njemu, “EU pokazuje znakove provincijalnog razmišljanja u sprečavanju poštovanja sporazuma Srbije i Kosova”.
“Vučić i Tači su dosledno demonstrirali sofisticirani pristup rešavanju problema u pregovorima, kao i rešavanju pitanja koja već dugo zabrinjavaju mirovne posrednike. Zadatak SAD je da ubede Uniju, predvođenu Nemačkom, da se priključi novom načinu razmišljanja o Balkanu i odrekne provincijalng pristupa, koji u osnovi ugrožava uspešan mirovni pristup prihvaćen od strane i Vučića i Tačija”, insistira Huper.
"EU bi trebalo da prihvati teritorijalnu komponentu"
Sveobuhvatni sporazum kojim se završava konfrontacija Srbije i Kosova “mora da uključi teritorijalnu komponentu”, što bi EU trebalo da prihvati, kaže Huper, koji takođe upozorava da bi isključivanje teritorijalnog kompromisa kao dela nagodbe - čak i kada se dve strane međusobno dogovore, “ubilo sporazum i verovatno pogoršalo mirovni proces”.
Ne postoji mogućnost pregovaračkog plana B posle eventualnog odbacivanja postojećeg dogovora, smatra naš sagovornik.
“Neuspeh u primeni Asocijacije srpskih opština, svojevremeno dogovorene u Briselskom sporazumu sklopljenom pod vođstvom lejdi Ešton uz značajnu podršku SAD, očito ukazuje na to da delimični sporazumi vode ćorsokaku”, tvrdi Huper.
On odbacuje i stavove da bi prethodno zavođenje mera za izgradnju uzajamnog poverenja obezbedilo čvršću osnovu za kasniji sveobuhvatan dogovor.
Taj argument, “zanemaruje činjenicu da su lideri Srbije i Kosova već izradili i međusobno prihvatili sveobuhvatne zadatke bez uspostavljanja bilo kakvih palijativnih mera za izgradnju poverenja”, ističe Huper.
Prema njemu, EU je sada suočena sa izborom između prihvatanja ili odbijanja sporazuma, koji bi potencijalno mogao da preobrazi odnose Srbije i Kosova uz čvrstu podršku SAD ili obrnuto - zatvaranja na neodređeno vreme puta do pomirenja između dve uzajamno najviše neprijateljski nastrojene zemlje u regionu.
“Najbolji korak za EU je da pruži podršku sporazumu, ponudi ubrzan proces članstva za Srbiju, kao i da obezbedi da Hrvatska ne blokira ozbiljne i dobronamerne napore Beograda da ispuni zahteve Brisela za svako poglavlje o članstvu u evropskom bloku”, zaključuje ugledni američki balkanolog Džejms Huper.
