“Crna Gora će, kao država koja svoj ekonomski razvoj u najvećoj meri zasniva na turizmu biti više izložena ekonomskoj krizi, u odnosu na one zemlje čija je ekonomija zasnovana na izvozu ili proizvodnji – poput Srbije, Severne Makedonije ili čak i Bosne i Hercegovine”, izjavila je u razgovoru za makedonski servis Glasa Amerike Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke zadužena za Zapadni Balkan, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Prema nedavno objavljenom Redovnom izveštaju te međunarodne finanijske institucije – u zemljama Zapadnog Balkana bi, zbog pandemije koronavirusa Bruto domaći proizvod (BDP) mogao zabeležiti pad do 11.3 odsto. U izveštaju je navedena prognoza o negativnom privrednom rastu u zemljama tog područja koji će se kretati od -3 i -5,6 procenata.
Najnepovoljnije su prognoze za Kosovo, Crnu Goru i Albaniju, nešto bolje za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju – dok bi najmanji pad zabeležila privreda Severne Makedonije – ukazano je u izveštaju Svetske banke.
Sanja Madžarević-Šujster, u razgovoru za Glas Amerike, podvlači da različite karakteristike država i njihovih ekonomija koje mogu napraviti značajnu razliku u saniranju posledica krize izazvane pandemijom Kovida 19.
“Svesni smo da će turizam biti najpogođenija grana i to u najdužem vremenskom periodu – što najmanje odgovara Crnoj Gori i Albaniji koje se oslanjaju na sezonski turizam. Jasno je da su mogućnosti za rast u tom sektoru vrlo slabe. Mnoge države u susedstvu pokušavaju da nađu način kako da privuku turiste – pogotovo one u koje je moguće doputovati automobilom. Ukoliko mere suzbijanja pandemije uskoro budu ukinute – imaju nekih šansi za ostvarenje prihoda. Šanse za to, međutim, nisu prevelike”, kaže predstavnica Svetske banke specijalizovana za Zapadni Balkan.
Upitana kada bi se moglo očekivati na tom području, makar i sporije, ekonomija počne da se oporavlja - Sanja Madžarević-Šujster ukazala je da bi to moglo uslediti nakon ukidanja mera – što se očekuje krajem maja.
“Vidimo da su neke države, u skladu sa slabljenjem intenziteta virusa, počele da ublažavaju mere – zbog čega očekujemo postepen oporavak ekonomije. To će, opet, u velikoj meri zavisiti od fiskalnog prostora koji države imaju da podrže kompanije i domaćinstva – kao i monetarnog prostora da obezbede likvidnost za brži oporavak firmi Ii ekonomske strukture. Države, čija je ekonomija zasnovana na turizmu, u tom slučaju će se oporavljati mnogo sporije – od ekonomija država koje se oslanjaju na lance snadbevanja, poput automobilske industrije. Primer je Nemačka koja je već pokrenula proizvodnju automobila”, zaključuje Sanja Madžarević-Šujster ekonomski stručnjak Svetske banke.
Svetska banka je, početkom marta, najavila hitni plan vredan 12 milijardi američkih dolara za pomoć zemljama koje preduzimaju, kako je navedeno, delotvorne akcije za zaustavljanje epidemije koronavirusa, spasavanje života i ublažavanje ekonomskih posledica ove epidemije.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je sredinom aprila izašao sa procenom da će svetska ekonomija zabeležiti gubitak od tri odsto tokom 2020. godine uzrokovan pandemijom koronavirusa – što je najveći zabeleženi pad još od Velike depresije tridesetih godina dvadesetog veka.
