Prodaja u Americi opala je za rekordnih 16, 4 odsto od marta do aprila, jer je zatvaranje prodavnica zbog pandemije zaustavilo kupce, što će ugroziti mnoge prodajne objekte i otežati situaciju u ionako ugroženoj privredi.
Sekretarijat za trgovinu objavio je u petak da je prodaja toliko brzo pala, da je srušila za 21, 6 odsto godišnji rezultat u tom sektoru. Ovaj pad prodaje je nezabeležen od 1992. U aprilu je prodaja opala skoro duplo u odnosu na prethodni pad od 8, 3 odsto, koliko je bio mesec dana ranije.
"Kao da je proleteo uragan i srušio celu ekonomiju, a mi pokušavamo da je ponovo izgradimo", kaže Džošua Šapiro, glavni ekonomista za konsultantsku firmu Maria Fiorini Ramirez.
Šapiro smatra da će prodaja porasti čim države i lokalne zajednice otvore ekonomiju, ali ipak dodaje da će ukupna prodaja i daje biti na niskom nivou "jer će mnogo radnih mesta biti ukinuto zauvek".
Najveći pad od marta do aprila zabeležen je u kupovini garderobe, elektronskih aparata i nameštaja. Ipak, kupci se sve više okreću kupovini preko interneta, tako da je taj segment skočio za 8, 4 odsto mesečno. Na godišnjem nivou, onlajn prodaja beleži rast od 21. 6 odsto.
Sem onlajn prodaje, nijedna druga kategorija nije zabeležila poboljšanje. Prodaja automobila opala je za 13 odsto mesečno, nameštaja 59 odsto, električnih mašina i aparata preko 60 odsto, građevinskog materijala za 3 odsto. Posle panične kupovine u martu, u aprilu je pala tražnja i za prehrambenim proizvodima za 13 odsto.
Prodavnice sa garderobom beleže pad od 79 odsto, robne kuće 29 odsto. Restorani, od kojih se neki zauvek zatvaraju, zaradili su 30 odsto manje, iako su se brzo i odlučno prebacili na dostavu hrane.
Za prodajni sektor ovaj pad predstavlja veliki rizik. Robne kuće, restorani, saloni automobila su u opasnosti. Skoro jedan od svakih pet dolara koji se potroši u radnjama, otišao je u onlajn prodaju, što je samo dokaz da je pandemija ubrzala prelazak na kupovinu preko interneta.
Za samo dve nedelje, popularni američki brendovi garderobe Džej Kru, Nejman Markus i Stejdž Stors, prijavili su se za bankrot. Džek Si Peni je na ivici odluke da isto to učini. Investiciona kompanija UBS procenjuje da bi skoro 100 hiljada prodajnih objekata moglo da se zatvori u narednih pet godina.
"Ceo ekononski model je zamršen", kaže Nil Sonders, direktor Global Data Ritejla.
"Biće jako bolno, za neke i fatalno".
Prodavce su pogodili ne samo zatvaranje ekonomije u saveznim državama i u lokalnim zajednicama, već i rekordan broj ljudi koji je izgubio posao za poslednja dva meseca - 36 miliona. Nezaposlenost negativno utiče na kupovinu.
Analiza grupe ekonomista u aprilu pokazala je da je samo za jedan mesec zatvaranja prodavnica, njih 31 odsto, koje ne prodaju prehrambene i svakodnevne namirnice, potpuno prestalo da radi. Ako se ne bude radilo četiri meseca, 65 odsto će biti zatvoreno zauvek.
Pad prodaje i potrošnje je ključan razlog pada američke ekonomije. Prodaja tih dobara, čini polovinu ukupne potrošnje, što je 70 odsto ekonomske aktivnosti. Ostatak potrošnje su kupovina mobilnih telefona i potreba za internet, članstvo u teretani, stvari za decu, kao i kupovina nekretnina, koji takođe beleže pad u martu.
Pošto jako malo Amerikanaca kupuje, putuje, večera van kuće, ekonomisti procenjuju da će BDP opasti u kvartalu od aprila do juna za 40 odsto u odnosu na godišnji. To će biti najveći kvartalni pad, od kada se beleži.
Pritisak pada prodaje se oseća u celom svetu. Među evropskim zemljama koje koriste evro, prodaja je pala 11, 2 odsto od februara do marta.
Pandemija ne samo da utiče na pad prodaje, nego i menja potrebe ljudi, pogotovo dok se prilagođavaju na rad od kuće. Si solušns, koji analizira prodaju, primećuje da su se kupci okrenuli udovoljavanju sebi i poslasticama. Prodaja brašnja, paradajz sosa, sladoleda, koktela i kobasica je drastično porasla u odnosu na prošlu godinu.
Prodaja pidžama skočila je za 143 odsto od marta do aprila, prema Adob Analitiks, koji prati onlajn prodaju. Sa druge strane, pala je kupovina pantalona, jakni i brushaltera.
Oportuniti Insajts primećuje da su potrošači do sredine aprila kupovali malo, ali onda su polako počeli da troše više, makar na garderobu i robu široke potrošnje. Troškovi na prevoz, restorane, hotele i za umetničke i zabavne sadržaje ostaju na niskom stepenu.
Plaćanje kreditnim karticama pokazuje da je trošenje novca na hranu, gorivo, telefon i popravku kola opalo za petinu na godišnjem nivou, prema podacima Džej Pi Morgana. Trošenje novca na večere, karte za avion i lične potrebe kao što su joga ili salon za lepotu, palo je za 50 odsto.
