Aljbin Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandatu, izjavio je da ambasador Ričard Grenel ne želi da našteti Kosovu i Albancima, ali nastoji da Beograd i Priština postignu brz dogovor – ako je moguće do septembra, objavio je albanski servis Glasa Amerike.
Tokom videokonferencijskog razgovora sa studentima američkog Harvard Univerziteta, koji je moderirao profesor i bivši visokopozicionirani američki diplomata Nikolas Burns, Kurti je rekao da Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće sa dijalog Srbije i Kosova žuri, jer vidi kako je rekao, istorijsku šansu za sporazum dve strane. U debati su učestvovale i bivše američke diplomate Danijel Frid, Marsi Ris i Frenk Vizner.
“Kad nešto želite da uradite vrlo brzo, pokušavate da pritisnete najslabiju stranu, jer nastojite da stvari budu obavljene u roku od nekoliko nedelja ili meseci. Ambasador Grenel vidi istorijsku priliku za sporazum bez previše brige o njegovoj sadržini i primeni - sa fokusom na potpisivanje. Dakle, on želi potpise Prištine i Beograda i to je glavni cilj. Ali brinem se zbog njegovog pristupa. Mislim da želi da se to dogodi najkasnije u septembru. Sećam se da mi je u oktobru rekao da želi sporazum do februara, a sada čujem da je rok septembar”, rekao je Kurti.
Kosovski premijer u tehničkom mandatu rekao je da se sa Srbijom ne može postići dogovor bez razgovora – dijaloga zasnovanog na principima.
“Ne bi trebalo da bude razgovora sa mapom koji vode predsednici koji se ponašaju kao vojni generali u Prvom svetskom ratu”, rekao je Kurti koji je ponovio stav da se protivi ideji razmene teritorija ili podelama po etničkim linijima – kao načinu postizanja sporazuma sa Srbijom.
"Ideja etničkih podela na Balkanu nešto je što je vodilo ratovima. Dakle, ako neko predloži etničku podelu, to nije dijalog za mir, već nas vodi u devedesete godine kada smo bili masakara, zločina i genocida. Takođe, ideja o podeli je rasističke prirode. Reći da Srbi moraju biti na jednoj strani, a Albanci sa druge strane gotovo kao da nisu bića i ne mogu živeti zajedno – neprihvatljiva je teza”, rekao je Kurti, koji je nekoliko puta do sada ukazivaoda su predsednici Srbije i Kosova Hašim Tači i Aleksandar Vučić razmatrali sporazum koji se zasniva na podeli teritorija.
Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, nekoliko puta je negirao navode da požuruje Beograd i Prištinu u postizanju sporazuma zasnovanog na teritorijalnom principu. Američki diplomata da je za dve strane važan ekonomski razvoj koji treba podsticati – dok se ne steknu uslovi za politički sporazum.
Aljbin Kurti je, tokom razgovor sa studentima, poručio da je ruski predsednik Vladimir Putin zloupotrebio pristup američkog predsednika Donalda Trampa koji, kako navodi kosovski premijer u tehničkom mandatu, zastupa mišljenje da je posle Sovjetskog Saveza u dvadesto veku, sada u dvadeset prvom, glavni rival postala Kina. To, ukazao je Kurti, Putim koristi kako bi okačao ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Kao primere je naveo Severnu Makedoniju i Crnu Goru.
“Sada cilja treću državu – bilo Kosovo ili Bosnu i Hercegovinu”, rekao je Kurti -pozivajući na zajednički pristup Sjedinjenih Država i Evropske unije na Kosovu i u regionu.
"Kad god postoji jaz između Sjedinjenih Država i Evropske unije, Rusija i Kina odmah uskaču kako bi ih popunili taj prostor", podvukao je Kurti.
Kosovski premijer u tehničkom mandate rekao je da bi svih šest zemalja Zapadnog Balkana trebalo istovremeno pristupe Evropskoj uniji.
Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa dve strane, koji moderira Evropska unija, blokiran je od momenta kada su kosovske vlasti uvele carine od sto odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine novembra 2018. Taj potez obrazložen je kao kontramera međunarodnoj inicijativi srpskih vlasti za povlačenjem priznanja nezavisnosti Kosova i ometanjem članstva u organizacijama poput INTERPOL-a i UNICEF-a
Blokada je delimično probijena značajnijim angažmanom Sjedinjenih Država, odnosno ambasadora Ričarda Grenela i Roberta O’Brajena, savetnika američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, koji su posredovali načelnim dogovorima koje su Srbija i Kosovo postigli o uspostavljanju aviolinije između Beograda i Prištine, kao i železničkoj saradnji dve strane.
Carine su u međuvremenu formalno ukinute, ali sa novouvedenim merama reciprociteta, sa čime se nisu saglasile Sjedinjene Države - ali ni Srbija. Deo kosovske javnosti je Aljbina Kurtija, inicijatora plana da postupak ukidanja taksti bude recipročan, označio je političarem koji se suprotstavlja sugestijama SAD - države koja važi za saveznika i prijatelja Kosova. U Skupštini je pokrenut postupak koji je rezultirao izglasavanja nepoverenja lideru pokreta Samoopredeljenje - što je Kosovo uvelo u novi ciklus političke krize.
Inače, tokom marta, usledio je i simultani boravak predsednika Kosova i Srbije Tačija i Vučića u prestonici Sjedinjenih Država Vašingtonu i njihov susret u Beloj kući uz posredovanje Grenela i O'Brajena.
Odnosi Srbije i Kosova narušeni su posle sukoba između naoružanih pobunjenika pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i vojno-policijskih snaga tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) tokom 1998. i 1999. godine. Kulminirao je intervencijom Severnoatlantske alijanse (NATO) u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan posle povlačenja vojske i policije SRJ sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo je proglasilo nezavisnost, pošto je parlament 17. februara 2008. godine usvojio Deklaraciju o nezavisnosti, čime je formalno prestalo da bude u sastavu Srbije, kao njena pokrajina pretežno naseljena građanima albanske nacionalnosti.
Osam meseci pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, Srbija je oktobra 2008. dovodeći u pitanje legalnost te odluke, zatražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti.
Sud je odlučio da kosovskom deklaracijom nisu narušeni principi međunarodnog prava. To je bio uvod u inicijativu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o pokretanju dijaloga između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, kojim bi posredovala Evropska unija. Razgovora koji su trenutno u zapećku, a njihov nastavak očekuju međunarodni partneri Kosova i Srbije.
