Četvrtina Amerikanaca ili jedva ima nameru, ili nema uopšte da primi vakcinu za koronavirus, zabrinuta zbog rekordnog vremena u kome se vakcina ispituje i straha od njene bezbednosti, pokazuju rezultati ankete koju su sproveli Rojters i Ipsos.
Dok zdravstveni eksperti kažu da je za povratak u normalan život potrebna vakcina da spreči zarazu, ispitivanje ukazuje i na potencijalni problem sa poverenjem u Trampovu administraciju koja je već pod kritikama zbog kontradiktornih smernica o bezbednosti tokom pandemije.
Oko 36 odsto ispitanika je reklo da bi ih za vakcinu manje opredelilo kada bi američki predsednik Donald Tramp rekao da je bezbedna, dok bi 14 odsto onda bilo više zainteresovano za injekciju.
Većina ispitanih od 4 426 Amerikanaca, u anketi sprovedenoj od 13. do 19. maja, rekla je da bi na njih ipak jak uticaj imalo ono što preporučuje Uprava za hranu i lekove ili rezultati sveobuhvatnih kliničkih studija koji bi potvrdili da je vakcina bezbedna.
Manje od dve trećine ispitanika kaže da je vrlo ili "onako" zainteresovana za vakcinu, procenat za koji su zdravstveni eksperti očekivali da bude veći, imajući u vidu opasnost od Kovida 19 i ogroman broj smrtnih slučajeva.
"Malo je niži postotak nego šta sam očekivao sa svom pažnjom oko Kovid 19, mislio sam da će biti 75 odsto", kaže doktor Vilijam Šafner, stručnjak za zarazne bolesti i vakcine u zdravstvenom centru univerziteta Vanderbilt u Nešvilu.
Za vakcinu nije uopšte zainteresovano 14 odsto ispitanih, 10 odsto je reklo da nisu "mnogo zainteresovani", a 11 odsto da nisu sigurni.
Ispitivanja i dalje traju, ali eksperti predviđaju da će najmanje 70 odsto Amerikanaca morati da bude imuno ili kroz vakcinaciju ili posle oboljenja, da bi se dostigao imunitet krda, što znači da je dovoljno ljudi otporno na zarazu da se spreči širenje.
Tramp je obećao da će vakcina biti gotova do kraja godine, iako je u proseku potrebno 10 godina i više da bi se znalo da je vakcina efikasna i sigurna. Mnogi stručnjaci veruju da vakcina koja je u potpunosti prošla ispitivanja i dobila zvanične vladine dozvole, neće moći da bude dostupna pre polovine sledeće godine.
U svetu je u toku oko 100 testiranja, od toga su neka već prešla na testiranje sa ljudima. Ranije tokom nedelje, američka kompanija Moderna je objavila da ima ohrabrujuće rezultate sa osam osoba koje su učestvovake u testiranju.
Među ispitanicima koji su rekli da su malo ili nimalo zainteresovani za koronavirus vakcinu, skoro pola njih je zabrinuto zbog brzine kojom se vakcina traži. Više od 40 odsto smatra da vakcina predstavlja veći rizik nego sama zaraza.
Problem sa dezinformacijama
Sve u svemu, 84 odsto ispitanika kaže da su vakcine protiv malih boginja jednako bezbedne i za odrasle i za decu, dodajući da bi se ljudi koji oklevaju oko vakcine protiv koronavirusa mogli predomisliti, zavisno od toga koliko budu uvereni da je bezbedna.
Na primer, među onima koji su rekli da nisu mnogo zainteresovani za vakcinu, 29 odsto je reklo da bi ih više zanimala ukoliko je odobri Uprava za hranu i lekove. Neki stručnjaci ističu da upravo brzina potrage za vakcinom koju diktira Bela kuća, čini da ljudi strahuju za bezbednost leka.
Uz sve to, dezinformacije oko vakcina su bile još prisutnije tokom pandemije na društvenim mrežama, navode akademski istraživači.
"Ne čudi da ogroman procenat Amerikanaca ne želi da se vakciniše zbog pogrešnih poruka ili nedostatka plana za komuniciranje oko vakcine, i vrlo agresivnog antivakserskog pokreta", kaže Peter Hotes, dekan Nacionalne škole tropske medicine na Bejlor koledžu mediicne, gde se radi na vakcini za koronavirus.
Anketa pokazuje i kako je politička podela u zemlji uticala na stavove ljudi o pandemiji. Skoro jedan od pet republikanaca rekao je da nema nameru da se vakciniše, što je duplo više nego kod demokrata.
Tramp, republikanac slao je pomešane poruke tokom epidemije. Nekoliko puta je dovodio u pitanje ozbiljnost zaraze i ohrabrivao proteste protiv preporuka sopstvene vlade ljudima da ostaju kod kuća u cilju sprečavanja širenja zaraze.
Takođe je govorio Amerikancima da isprobaju nedokazan lek za Kovid 19, kao što je onaj za malariju, koji je priznao da uzima i pored upozorenja Uprave za hranu i lekove i zdravstvenih stručnjaka.
Anketa pokazuje i različite stavove u demografskim grupama. Samo polovina Afroamerikanaca, koji su neproporcionalno više stradali od koronavirusa, rekla je da je zainteresovana za vakcinu, verovatno zbog trauma kada je američka vlada u jednom eksperimentu namerno izbegavala da leči crnce od sifilisa.
Fakultetski obrazovane belkinje, politički važna demografska grupa koja se brzo odaljila od republikanaca za vreme Trampa, delimično je zabrinuta zbog brzine pravljenja vakcine. Više od 40 odsto njih je reklo da pre ne bi uzele vakcinu ukoliko ni ih Tramp ubeđivao.
Anketa Rojtersa i Ipsosa je urađenja preko interneta, na engleskom jeziku, širom SAD i ima statističku grešku plus minus 2 procentna poena.
