Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je u sredu da je obavestio Kongres da Hong Kong "više nije autonoman od Kine" i da "više ne zaslužuje poseban tretman po američkim zakonima", imajući u vidu činjenice na terenu.
Komentari državnog sekretara pokazuju da SAD razmišljaju da ukinu preferencijalni tretman, zahvaljujući kojem je Hong Kong jedan od glavnih američkih trgovinskih partnera.
Nacionalni narodni kongres Kine prethodno je objavio da namerava da uniltateralno nametne zakon o nacionalnoj bezbednosti Hong Kongu, što se vidi kao novo podrivanje autonomije, koju je vlada u Pekingu obećala da će poštovati u skladu sa kinesko-britanskom zajedničkom deklaracijom - međunarodno priznatim sporazumom.
Zakonski predlog Pekinga predstavlja dramatični zaokret za Hong Kong, koji je dugo uživao veće političke slobode pod polu-autonomnom, izabranom vladom i nekada se smatrao uzorom za kopneni deo Kine.
“Dok su se Sjedinjene Države nekada nadale da će slobodni i prosperitetni Hong Kong pružiti uzor autoritarnoj Kini, sada je jasno da Kina pokušava da modelira Hong Kong po svom obrascu", izjavio je Pompeo.
Političke tenzije u Hong Kongu su ponovo eskalirale proteklih nedelja kada su snage reda uhapsile 15 prodemokratskih aktivista u aprilu, uključujući Martina Lija, osnivača Demokratske partije Hong Konga. SAD su osudile taj potez.
Zakonom o ljudskim pravima i demokratiji u Hong Kongu, koji je usvojen prošlog novembra, od Stejt departmenta se traži da bar jednom godišnje potvrdi da bivša britanska kolonija ima dovoljnu autonomiju da bi to opravdalo povoljne uslove trgovine sa Amerikom, koje su pomogle Hong Kongu da održi svoju poziciju kao svetski finansijski centar.
Hong Kong se vratio Pekingu 1997, pod ustavnim principom "jedna zemlja, dva sistema", koji je garantovao gradu široke slobode, koje ne postoje u samoj Kini. Prema američkom zakonu, zvaničnici odgovorni za kršenja ljudskih prava u Hong Kongu mogli bi da budu predmet američkih sankcija.
Elizabet Ekonomi, direktora studija za Aziju u Savetu za spoljnopolitičke odnose, ocenila je da je novi predlog Kine uznemirujući.
"Najviše zabrinjava plan da Kina ima svoj biro za javnu bezbednost u Hong Kongu. Tamo već postoji garnizon kineske vojske. Ali kada ubacite ljude iz bezbednosne službe u sistem nadzora, dobijate osećaj da se kreće ka trenutku kada neće biti razlike u tretmanu građana Hong Konga i onih u kopnenoj Kini kada je reč o njihovim političkim pravima", navela je Ekonomi na nedavnom vebinaru koji je organizovala institucija Huver pri Univerzitetu Stenford.
Predsednik Tramp u utorak je rekao da SAD rade na odgovoru na najavljeni zakon Pekinga, ali nije naveo detalje da li će suspendovati neke od ekonomskih privilegija koje Hong Kong trenutno uživa.
Reakcije u Tajvanu
Kineski potez imao je odjeka u Tajvanu, gde mnogi odavno prate kako Peking tretira stanovnike Hong Konga. Više od 20 grupa za građanska prava se okupilo u Tajpeju u sredu, da bi iskazalo solidarnost sa Hong Kongom.
Jedna od učesnica Žastin izjavila je za Glas Amerike:
"Ako se zakon o nacionalnoj bezbednosti usvoji, 7,5 miliona ljudi u Hong Kongu više neće biti bezbedno, a Kineska komunistička partija ozonačava ljude koji se zalažu za demokratiju i autonomiju kao teroriste, pa je sada svaki građanin Hong Konga - borac".
Mnogi u Tajvanu vide kineske poteze u Hong Kongu kao početak nove, napete ere u regionu.
