Politika se menja, ali savet stručnjaka za javno zdravlje ostaje isti: Nosite masku u javnosti.
Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden nosio je masku tokom obeležavanja praznika "Dan sećanja" proteklog ponedeljka, dok je broj žrtava u SAD koronavirusa premašio 100.000.
Predsednik Donald Tramp nije. Nije nosio masku ni tokom posete fabrici kompanije Ford, niti dok je obilazio fabrike za proizvodnju respiratora ili maski.
Bajden ga je zbog toga nazvao "glupakom".
"Oni bi trebalo da daje primer drugima", poručio je bivši američki potpredsednik.
Tramp kaže da mu maska nije potrebna zato što se testira na Kovid 19 svakog dana i drži fizičku distancu od ostalih. Zaposleni u Beloj kući obavezni su da nose maske.
Razlika između Trampa i Bajdena odraz je dublje političke podele. Prema nedavnom istraživanju Porodične fondacije Kajzer, tri četvrtine Amerikanaca kaže da nosi masku uglavnom ili uvek kada izađe iz kuće. Međutim, taj broj je manji među republikancima: 58 odsto odnosno 49 odsto za muškarce koji podržavaju tu stranku.
Prema neobjavljenom istraživanju, republikanci su takođe manje skloni tome da poštuju preporuke za socijalno distanciranje.
"Tužna sam zbog toga. Nauka ne zavisi od toga kojoj stranci pripadate", kaže profesorka hemije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu Kim Prater.
Bez vakcine ili leka, pokrivanje lica je jedan od načina za borbu protiv pandemije koronavirusa. Prater je autorka članka u časopisu "Nauka" u kojem se ističe da bi nošenje maski trebalo da bude univerzalno, naročito kada ste u prostoriji sa drugima.
"Politička podela zbog maski biće prepreka pokretanju naše zemlje", poručuje profesorka Prater.
Dok američke države pokreću ekonomije, eksperti upozoravaju da će broj obolelih i preminulih verovatno rasti.
"Čula sam to u vestima jedno veče i pomislila: Da, to će se dogoditi ako nastavimo ovako da radimo stvari. Međutim, zaista verujem da ako nosimo maske i budemo pametni oko toga, da možemo da izlazimo napolje", ističe Prater.
Rizik od širenja bolesti je po svemu sudeći manji napolju. Međutim, Prater kaže da taj rizik i dalje postoji, i da bi maske mogle da pomognu.
"Ako ste napolju i sedite pored nekog ko je zaražen i razgovarate sa tom osobom sat vremena, onda ćete potencijalno da u organizam unesete dosta viralnih čestica", kaže profesorka Prater.
Maske, čak i one improvizovane, pružaju dobru zaštitu od viralnih kapljica, ali i od onih koji se prenose u vazduhu, ako vam je lice dobro pokriveno.
Zaštita drugih
Ljudi bi trebalo da nose maske čak i kada nemaju simptome, zato što ipak mogu da zaraze druge, kaže Prater.
"Nosite masku da zaštitite druge. Tako se to radi. Onaj koji je nosi ima određenu zaštitu, ali je važnije da ograničimo izbacivanje kapljica, u slučaju da smo bolesni", naglašava Kim Prater.
Maske moraju da se ispravno nose i ljudi to moraju da znaju, poručuje profesor mikrobiologije u Medicinskom centru Univerziteta Nebraske Džoš Santarpia.
Santarpia kaže da ljudi koji ne nose masku na ispravan način imaju tendenciju da dodiruju lice dok pokušavaju da je podese, zbog čega su u većoj opasnosti da budu zaraženi.
Obično, kako ističe, bolje je da imate bilo kakvu zaštitu. "Međutim, ako to ne radite kako treba, moglo bi da bude gore nego da ne radite ništa", upozorava Santarpia.
Ima i nekih nagoveštaja da maske možda pomažu, dok Amerikanci počinju da više napuštaju svoje domove.
Jedna od vodećih institucija za predviđanje širenja virusa, Institut za zdravstvene podatke i evaluaciju Univerziteta države Vašington, kaže da se broj slučajeva Kovida 19 nije toliko povećao, koliko se očekivalo kada su restrikcije počele da se ukidaju.
Iako maske nisu dio modela tog insituta, reč je o novoj oblasti koju proučavaju.
"Nošenje maski u javnosti je po svemu sudeći još jedan važan nači suzbijanja Kovida 19", saopšteno je iz instituta.
