Bela kuća saopštila je da je Sekretarijat pravosuđa odlučio da organizaciju Antifa tretira kao domaću terorističku grupu.
Kejli Mekeneni, portparolka Bele kuće, izjavila je na brifingu za medije da postoji dovoljno dokaza da je organizacija Antifa odgovorna za nasilje tokom protesta u gradovima širom Sjedinjenih Država.
Šta je Antifa?
Antifa je akronim za politički pokret antifašista čija su politička uverenja utemeljena u ideji levice, ponekada i ekstremne levice.
U okviru njihovog političkog delovanja je podrška populaciji koju smatraju obespravljenom i protivljenje obogaćivanju korporacija.
Pojedine organizacije koje pripadaju tom korpusu ideja primenuju militante taktike za širenje svojih uverenja.
Protesti su počeli kao reakcija na smrt Džordža Flojda koji je prošlog ponedeljka preminuo posle policijskog privođenja u gradu Mineapolisu. Demonstracije pokrenute kao mirno izražavanje nezadovoljstva građana policijskim tretmanom Afroamerikanaca u Sjedinjenim Državama – prerastaju u nasilje jer se među okupljenima nalaze i oni koji prevrću i pale automobile, razbijaju lokale čiju robu i inventare kradu, zbog čega policijske snage u velikom broju gradova SAD reaguju silom.
Mekeneni je tokom brifinga u Beloj kući rekla da će širom Sjedinjenih Država biti raspoređeni dodatni federalni resursi kao odgovor na nasilje na protestima.
Kako je ukazala, predsednik Donald Tramp se u ponedeljak sastao sa Markom Esperom i Vilijamom Barom, sekretarima za odbranu i pravosuđe i sa njima razmatrao angažovanje dodatnih resursa.
Agencija Asošijeted pres je prethodno javila da je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp zatražio oštriju reakciju od guvernera američkih država čiji građani protestuju širom SAD-a, upućujući im kritike zbog, kako navodi AP, blagosti.
Razgovori Bajdena i gradonačelnika gradova u protestu
Džo Bajden, bivši potpredsednik Sjedinjenih Država i verovatni kandidat na predstojećim predsedničkim izborima, razgovaraće sa gradonačelnicima gradova u SAD-u koje potresaju protesti.
Bajden će se telekonferencijski sastati sa gradonačelnicima Atlante, Čikaga, Los Anđelesa, Sent Pola, kao i Minesote.
“Većina vas je slabića. Treba da hapsite ljude”, rekao je Tramp tokom telekonferencijskog sastanka sa guvernerima kom je prisustvovao i sekretar za pravosuđe Vilijam Bar, objavila je agencija Asošijeted pres.
Predsednik Donald Tramp je od guvernera tražio raspoređivanje pripadnika Nacionalne garde – koju je pohvalio kao faktor smirivanja situacije u gradu Mineapolisu. Zatražio je primenu sličnih striktnijih mera u gradovima u kojima je nasilje eskaliralo – poput Njujorka, Filadelfije i Los Anđelesa.
“Treba da hapsite i pratite ljude. Da odsluže desetogodišnje zatvorske kazne i ovako nešto se više neće dešavati. Mi to radimo u Vašingtonu. Uradićemo nešto što nije činjeno ranije”, rekao je Tramp tokom sastanka, izvestila je agencija AP.
Predsednik SAD je guvernerima zamerio da, kako se izrazio, deluju kao budale – jer nisu zatražili raspoređivanje više pripadnika Nacionalne garde na gradskim ulicama.
Vilijam Bar, sekretar pravosuđa, preneo je guvernerima da će zajednička protivteroristička jedinica biti korišćena za lociranje, kako ih je nazvao, agitatora. Bar je zatražio od guvernera da povrate kontrolu nad ulicama i uhvate izgrednike.
Dan ranije, u nedelju, Vilijam Bar je u pisanoj izjavi pripadnike levičarske organizacije Antifa označio pokretačima nasilja - rekavši da će njihovi postupci biti tretirani kao terorizam. Nekoliko sati pre sekretara za pravosuđe - predsednik Tramp je sa svog Tviter naloga najavio da će Antifa biti proglašena terorističkom organizacijom.
Desetine gradova širom SAD uvelo je noćne policijske časove, što podseća na vreme pre pedeset dve godine, kada je ubijen mirovni aktivista Martin Luter King Junior – kada su u blizini Bele kuće paljene građevine i pljačkane prodavnice u Njujorku I drugim američkim gradovima.
Tokom protesta zbog smrti Džordža Flojda ponavljaju se slični incidenti – u momentu kada se u američkoj javnosti pažnja skreće na prekomernu upotrebu policijske sile i rasizam i intenziviraju političke i rasne podele uoči predsedničkih izbora zakazanih za 3. novembar.
Šesta noć nereda u Americi, jedna osoba ubijena u Kentakiju
Paljenje, pljačkanje i sukobi sa policijom nastavljeni su šestu noć zaredom širom SAD zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda koji je preminuo nakon policijskog privođenja. U više od 20 gradova je uveden policijski čas, a 16 saveznih država proglasilo je vanredno stanje.
Kako javljaju lokalni mediji iz Luivila, Kentakija, jedna osoba je ubijena iz vatrenog oružja tokom protesta u nedelju. Nije, međutim, poznato da li je reč o demonstrantu, prenosi Rojters.
Tokom noći, kamion je uleteo među grupu demonstranata u Mineapolisu, ali niko od njih nije povređen. Vozača su izvukli iz kamiona i pretukli.
Dvojica članova TV ekipe agencije Rojters, koji su izveštavali sa protesta u Mineapolisu, pogođeni su gumenim mecima, a kamera agencije je polomljena tokom snimanja protesta u nedelju uveče.
Nasilnih sukoba bilo je i u Vašingtonu gde su demonstranti palili vatru ispred Bele kuće, a policija ih je rasterivala suzavcem.
Tajna služba sklonila je predsednika Donalda Trampa u bunker Bele kuće na sat vremena, kada su se demonstranti u petak okupili ispred Bele kuće i bacali kamenice na policiju i pokušavali da probiju barikade, javlja AP.
Prema anonimnom izvoru te agencije koji je blizak predsedniku, Tramp je sat vremena proveo u bunkeru koji je napravljen za situacije poput terorističkog napada.
U Njujorku je tokom sukoba sa demonstrantima povređeno 30 policajaca, a 350 demonstranata je uhapšeno - među njima i ćerka gradonačelinka Bila de Blazija, Kjara, koja je inače crnkinja. On je najavio da će se pokrenuti istraga o ponašanju policije koja je u jednom trenutku kolima uletela u grupu demonstranata.
Njujorška policija je na svoj Tviter nalog okačila video na kojem se vide demonstranti kako gađaju policijski auto i napisala da je "neće tolerisati takvo ponašanje agitatora koji remete mirne proteste".
U Santa Moniki su opljačkane luksuzne prodavnice, dok je u Los Anđelesu pre početka policijskog časa opljačkana robna kuća.
Nasilni sukobi zabeleženi su i u Bostonu posle mirnih protesta, kada su aktivisti bacali flaše na policajce i zapalili jedan automobil.
U nedelju se protestovalo i u Majamiju gde su demonstranti uzvikivali "dok nema pravde, nema mira", kao i u Čikagu, Sijetlu, Solt Lejk Sitiju, Klivlendu i Dalasu.
Protesti širom SAD ne smiruju ni pošto je policajac Derek Čovin uhapšen optužen za ubistvo Džordža Flojda. Demonstranti traže da i trojica policajaca koja su prisustvovala hapšenju budu u zatvoru.
U mnogim gradovima uvedeni su policijski časovi, a pripadnici Nacionalne garde poslati su u 15 saveznih država kako bi suzbili nasilje.
Prema oceni agencije Rojters, aktuelni neredi u Americi su slični onima kada je 1968. ubijen borac za prava crnaca Martin Luter King.
Ko pravi nerede?
Predsednik Donald Tramp, koji je nazvao demonstrante "huliganima" insistira na tome da su za nerede odgvorn i "anarhisti" i radikalno levičarske organizacije poput grupe Antifa, za koju je najavio da će biti označena kao teroristička organizacija.
Ipak, nije poznato koliko na terenu ima pripadnika Antife niti da li su oni ti koji prave nerede. Predsedniku protivreče lokalni demokratski zvaničnici iz Mineapolisa koji su rekli da nerede prave radikalno desničarske i rasističke grupe.
Sekretar za pravosuđe Vilijem Bar ubrzo pošto je predsednik objavio na Tviteru, saopštio je da će "nasilje koje uzrokuje Antifa biti tretirano kao terorizam".
