Već oštećeni zbog pandemije koronavirusa i sa najvišom stopom nezaposlenosti od Velike depresije, gradovi širom SAD sada su pretrpeli i ogromnu materijalnu štetu usled nereda koji prate proteste zbog ubistva Afoamerikanca Džordža Flojda.
Vlasnici prodavnica koje su oštećene u neredima nastoje da saniraju štetu, ali postoji bojazan da će u nekim sredinama ta šteta biti veća od polomljenog izloga ili zapaljenog automobila.
Mnogi su već gurnuti na ivicu solventnosti jer su mesecima bili zatvoreni zbog koronavirusa, a otvaranje je bilo oprezno i sporo, pa se nisu vratili na nivo od pre pandemije.
Šlag na torti je rekordna nezaposlenost koja će, u najmanju ruku, prema procenama u budućnosti izazvati recesiju.
Kongresna kancelarija za budžet procenila je da će ekonomija osećati posledice virusa u narednih 10 godina, a bruto domaći proizvod će biti manji za 8 hiljada milijardi dolara.
Strepi se i od drugog talasa koronavirusa čiji bi okidač mogli da budu i protesti zbog smrti Džordža Flojda na kojima ljudi ne drže distancu.
Većina protesta u Americi je mirna i nenasilna, ali brojni su primeri uništavanja imovine i napada na policiju.
Iako postoje nesuglasice oko toga ko izaziva nasilje - da li su to ljudi spolja ili se samo nagomilao bes u društvu - svi su saglasni da je pljačkanje i uništavanje privatne imovine ne samo krivično delo, već i potez koji će imati dugoročne ekonomske posledice.
Materijalnu štetu je i dalje teško proceniti, ali istorija pokazuje da su posledice mnogo ozbiljnije od polomljenih vrata i prozora.
Vilijam Kolins i Robert Margo, ekonomisti koji su proučavali nerede 1968. posle ubistva Martina Lutera Kinga, otkrili su da su područja koja su najviše stradala u tim protestima trpela štetu najmanje do 80-ih godina.
Druga studija pokazuje da je u godinama posle nereda, posebno u krajevima gde žive Afroamerikanci, kvalitet života opao po nekoliko parametara, a u tim krajevima se i najteže živelo.
