“Kosovo treba da iskoristi svaku priliku da krene napred – iako to u ovom trenutku nije lako”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Danijel Frid, bivši visoki američki diplomata, sa kojim smo razgovarali u danu kada je novi kosovski premijer Avdulah Hoti stupio na funkciju.
Frid kaže da je njegov utisak da Hoti do sada nije izgradio prepoznatljivu političku pozadinu imajući u vidu, kako navodi stručnjak nevladinog Atlantskog saveta, da u kosovskom političkom životu nije imao značajniju ulogu.
“Stručnjaci za Balkan u Stejt departmentu ne poznaju ga dobro. Nadam se da to nije slučaj sa ambasadom SAD-a na Kosovu. Čovek je nov – do sada nije bio na velikom broju političkih pozicija na osnovu čega bi se mogao steći utisak o pozicijama i stavovima koje bi mogao zauzimati”, ukazuje Danijel Frid.
Upitan može li se očekivati skori nastavak dijaloga između Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa zamrznut od novembra 2018. godine – Frid odgovara da to zavisi od aktera.
“Ukoliko lideri to žele, naći će način. Predsednik Vučić je bistar čovek i dobar političar. Želi napredak i želi da pronađe način za dijalog. Može to da učini. Srbija mnogo toga može da dobije. Želela je da postane deo Evrope čim je stekla slobodu. To su želeli još u devetnaestom veku i mogu to da ostvare. Znam neko će reći Srbija sanja o Kosovu. To je verovatno tačno. Ali, Srbija sanja i to tome da bude deo Evrope. Iskoristite tu mogućnost”, podvlači Danijel Frid.
Glas Amerike: Da li mislite da je Vučić spreman, na neki način, na takvu žrtvu za evropski san o kome govorite?
Frid: Ne bih to tako rekao. Ne bih ni od njega očekivao da to tako shvati. Ukoliko ste na mestu Srbije i želite da izbrišete granicu koju ne podnosite – način za to je da svi postanete članovi Evropske unije. Granica nestaje – moguće je slobodno kretanje kada se svi nađu u zoni Šengena. I onda možete reći, to mi je vraćeno, povratio sam ga. Neko će vam reći – žrtvovao si to Albancima. A vi ćete odgovoriti da je prihvatanje evropskih vrednosti zasnovano na garancijama koje pružate i dobijate. Svestan sam da je za to potrebno mnogo vere i rada. Meni je, kao Amerikancu, lako da o tome govorim – ali Srbi znaju da nacionalizmom neće povratiti Kosovo.
Frid, bivši američki diplomata i stručnjak angažovan na području Balkana, podvlači da u trenutku komplikovanih odnosa Srbije i Kosova – dijalog koji podržavaju Evropska unija i Sjedinjene Države deluje nesređeno.
“Predsednik Kosova tvrdi da ne želi da razgovara sa Lajčakom (Miroslav Lajčak, izaslanik za dijalog Evropske unije, prim.nov.) i Boreljom (Žosep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, prim.nov.)– jer njihove države ne priznaju nezavisnost Kosova. Međutim, oni ne predstavljaju te države – već Evropu. Mogu da razumem da Kosovu ne prija stav država poput Slovačke, Španije – Grčke, Kipra koje nisu priznale Kosovo. Bio sam uključen u odluke donate u vezi sa proglašavanjem nezavisnosti Kosova 2007. – 2008. sa ambasadorima Frenkom Viznerom i Nikom Burnsom. Ali, nemojte tražiti razloge da sprečavate napredak – to je jedna stvar”, kaže Danijel Frid za Glas Amerike.
Nekadašnji američki zvaničnik smatra i da napredak u dijalogu dve strane izostaje usled razmirica između Sjedinjenih Država i pojedinih članica Evropske unije – ali i, kako se izrazio, povremenog oštrijeg diplomatskog stila Ričarda Grenela – specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova.
“Deluje mi da njegovi odnosi sa ministrom Lajčakom nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Lajčaka dugo poznajem i iskreno vrlo je jednostavno sarađivati sa njim. Nije arogantan, promišljen je, pametan i ume da sasluša”, kaže Frid.
Odgovor portparola američke vlade Glasu Amerike
Glas Amerike upitao je 4. juna predstavnike američke administracije da li je ambasador Ričard Grenel pozivan na sastanke sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i da li su dvojica zvaničnika razgovarala.
“Nismo u mogućnosti da pružimo detalje o susretima diplomata koji se mogu ili ne moraju dogoditi”, bio je odgovor koji smo dobili od portparola američke vlade.
Glas Amerike: Pomenuli ste Lajčaka – RFE/RL je pozivajući se na diplomatske izvore Evropske unije izvestio da evropski diplomata nije uspeo da kontaktira kosovskog predsednika Tačija i ambasadora Ričarda Grenela zbog, kako je navedeno, zauzetosti borbom protiv pandemije Kovida 19. Kako to vidite?
Frid: Odgovori na mejl, podigni slušalicu. Lajčak je dobra osoba i poznaje Balkan. Slovačka kao država ima svoj stav – ali on u ovom slučaju ne predstavlja svoju zemlju. On je predstavnik evropskog pogleda na stvari. Ako ne želiš napredak – lako je pronalaziti raziloge za to. Ali, onda ostaneš na tome - pomaka nema.
Glas Amerike: Da li u ovom trenutku Sjedinjene Države i Evropska unija deluju usaglašeno u vezi sa pregovaračkim procesom Srbije i Kosova?
Frid: Trebalo bi da budemo više usaglašeni. Mislim da bismo mogli bolje. Želim da čitavo ovo iskušenje sa teritorijalnom razmenom bude ostavljeno sa strane. Shvatio bih argumente za to u situaciji da jednim sporazumom imate mogućnost da razrešite sve sporove. Ali, Srbi na Kosovu ne žive samo severno od reke Ibar. Manastiri se nalaze na celoj teritoriji Kosova. Posećivao sam srpsku zajednicu na Kosovu – bio sam u manastirima. Mislim da teritorijalna razmena ne bi vodila do jasne odluke. To je moje lično gledište. Na kraju Srbija bi trebalo da odluči šta želi. Mogla bi da ima prođu ka Evropi ili da udovolji iredentističkim snovima. Ali obe stvari se ne mogu postići.
Glas Amerike: Šta vi mislite koje bi rešenje bilo prihvatljivije? Je li to uzajamno priznavanje dve zemlje u okviru sadašnjih granica?
Frid: Da, ali imajte u vidu da ja nisam pregovarač. Govorim u svoje ime, ne u ime Sjedinjenih Država. Ako vam se ne dopadaju granice – pridružite se Evropskoj uniji. Jer tamo to pitanje nema značaj.
Glas Amerike: Šta mislite koje će rešenje na kraju prevagnuti?
Frid: Ne znam, do sada smo videli i dobro i loše. I mislim da su se građani bivše Jugoslavije nagledali lošeg. Koliko smo samo puta čuli mnoge izjave tipa: Voleo bih da se Jugoslavija nije raspala – jer je pre bilo bolje…” Da Milošević, ali i ostali jer on nije bio jedini, nije oslobodio otrov nacionalizma koji vas opije, zaslepi i na kraju ubije, Jugoslavija bi danas bila u NATO-u, Evropskoj uniji. Bila bi bogata država i mi uopšte ne bismo razgovarali o ovoj temi.
Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa dve strane, koji moderira Evropska unija, blokiran je od momenta kada su kosovske vlasti uvele carine od sto odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine novembra 2018. Taj potez obrazložen je kao kontramera međunarodnoj inicijativi srpskih vlasti za povlačenjem priznanja nezavisnosti Kosova i ometanjem članstva u organizacijama poput INTERPOL-a i UNICEF-a.
Blokada je delimično probijena značajnijim angažmanom Sjedinjenih Država, odnosno ambasadora Ričarda Grenela i Roberta O’Brajena, savetnika američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, koji su posredovali načelnim dogovorima koje su Srbija i Kosovo postigli o uspostavljanju aviolinije između Beograda i Prištine, kao i železničkoj saradnji dve strane.
Carine su u međuvremenu formalno ukinute, ali sa novouvedenim merama reciprociteta, sa čime se nisu saglasile Sjedinjene Države - ali ni Srbija. Deo kosovske javnosti je Aljbina Kurtija, inicijatora plana da postupak ukidanja taksti bude recipročan, označio je političarem koji se suprotstavlja sugestijama SAD - države koja važi za saveznika i prijatelja Kosova. U Skupštini je pokrenut postupak koji je rezultirao izglasavanja nepoverenja lideru pokreta Samoopredeljenje - što je Kosovo uvelo u novi ciklus političke krize.
Inače, tokom marta, usledio je i simultani boravak predsednika Kosova i Srbije Tačija i Vučića u prestonici Sjedinjenih Država Vašingtonu i njihov susret u Beloj kući uz posredovanje Grenela i O'Brajena.
Odnosi Srbije i Kosova narušeni su posle sukoba između naoružanih pobunjenika pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i vojno-policijskih snaga tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) tokom 1998. i 1999. godine. Kulminirao je intervencijom Severnoatlantske alijanse (NATO) u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan posle povlačenja vojske i policije SRJ sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo je proglasilo nezavisnost, pošto je parlament 17. februara 2008. godine usvojio Deklaraciju o nezavisnosti, čime je formalno prestalo da bude u sastavu Srbije, kao njena pokrajina pretežno naseljena građanima albanske nacionalnosti.
Osam meseci pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, Srbija je oktobra 2008. dovodeći u pitanje legalnost te odluke, zatražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti.
Sud je odlučio da kosovskom deklaracijom nisu narušeni principi međunarodnog prava. To je bio uvod u inicijativu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o pokretanju dijaloga između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, kojim bi posredovala Evropska unija. Razgovora koji su trenutno u zapećku, a njihov nastavak očekuju međunarodni partneri Kosova i Srbije.
