Članstvo Crne Gore u NATO-u pokazalo je Srbiji da ekstremna nacionalistička opcija jednostavno nije moguća, kaže u intervjuu za Glas Amerike Danijel Frid, bivši dugogodišnji američki diplomata i saradnik Atlantskog savjeta SAD.
Frid, koji je u Stejt departmentu proveo 40 godina, ocijenio je povodom treće godišnjice crnogorskog članstva u Alijansi da to takođe pokazuje da Zapadni Balkan može da se priključi institucijama cjelovite transatlantske zajednice.
"To su dobre vijesti i nadam se da će jednog dana kada Srbija bude spremna da se posveti svojoj evropskoj budućnosti, koju zaslužuje i koju je zaradila, da će Crna Gora da joj pokaže put i da je to moguće. Takođe se negira argument da NATO na neki način ne bi bio spreman da primi pravoslavni narod. To je bio težak put za Crnu Goru, zbog domaće politike što je razumljivo, svi se s tim suočavaju, pa su postojali spoljašnji pritisci, iz Srbije, pa pokušaj puča, u prilično balkanskom, amaterskom stilu. Ali zlokoban pokušaj da se zbaci demokratski izabrana vlada jeste problem. Crna Gora se takođe zalaže za članstvo u Evropskoj uniji i ja im želim sreću. Oni tamo i pripadaju. Pripadaju u Evropi. U međuvremenu, njihova budućnost zavisi od onoga što rade na unutrašnjem planu, kada je riječ o vladavini prava, iskorijenjivanju korupcije i sprečavanju da zemlja postane igralište korumpiranih ruskih oligarha. Crna Gora je u postigla napredak i to je dobro“.
Glas Amerike: Koji su dosadašnji benefiti članstva u NATO-u, i na unutrašnjem, ali i međunarodnom planu?
Danijel Frid: Svrha članstva u NATO-u je prvo bezbjednost. Drugo, pokazuje da je Crna Gora dio šire transatlantske zajednice. Taj proces neće biti završen dok ne postane članica i Evropske unije. Ja ne smatram da su NATO i Evropska unija konkurencija. Naprotiv. Njihova cijela svrha bila je da se pomogne stvaranje cjelovitog zapada, što je bio san zapadnih lidera na početku Drugog svjetskog rata i napredovali smo ka tome posle 1989 i 1991. godine. Jugoslavija se raspala i žao mi je zbog toga. To je bilo nepotrebno. Međutim, zemlje koje su izašle iz toga sada imaju šansu da budu dio cjelovite Evrope, što mislim da je izvanredno. To je najbolja budućnost zato što bi u suprotnom budućnost bila ili siva zona neizvjesnosti, korupcije i stagnacije ili dominacija Rusa ili da vas kupe Kinezi. Cjelovita Evropa je čudo. I članstvo u NATO-u je veliki korak u tom smjeru.
Glas Amerike: Crna Gora obilježava treću godišnjicu članstva u Alijansi mjesec dana nakon što je, prema izvještaju Fridom hausa, izgubila status demokratske zemlje. Kako to komentarišete?
Danijel Frid: Složićemo se da se mnoge zemlje, mnoge demokratije danas suočavaju sa značajnim izazovima. Kao Amerikanac, nakon događaja ove nedelje, ja nisam u poziciji da držim predavanja Crnoj Gori, ali ću reći i ovo: Moramo svi da živimo u skladu sa svojim najboljim, a ne najgorim tradicijama. Crnogorci znaju razliku između demokratije i autoritarizma. Između dobre uprave i korupcije. Ja poznajem Fridom haus, to su ozbiljni ljudi. Međutim, nisam ovdje da upirem prst, već da kažem da svi moramo da radimo bolje. Suverenitet zavisi od dobre uprave. U suprotnom, samo je paravan za korupciju.
Glas Amerike: Da li smatrate da postoje problemi kada je riječ o upravi u Crnoj Gori?
Danijel Frid: Vidim probleme sa upravom u mnogim zemljama, naročito u onima koje su izašle iz komunizma. I svi se suočavamo sa izazovima. Ponoviću, kao Amerikanac ne mogu da upirem prst u Crnu Goru i kažem da je previše otvorena za korumpirani, skriveni ruski i drugi novac, a da ne priznam da su Sjedinjene Države takođe otvorene za to. Svi moramo da budemo bolji. Interesantno je da se između Amerikanaca i Evropljana vode mnogi razgovori, van očiju javnosti i van cijele vike oko Trampa, koje ima mnogo, o tome kako da izađemo iz haosa izazvanog koronavirusom i jedna od stvari o kojima se razgovara je kako da se razviju bolji i opšti standardi za iskorijenjivanje korupcije i tokova prljavog novca i da se tačno utvrdi da li je nešto zaista strana investicija. To sve zvuči dosadno, ali je to svakodnevni rad dobre uprave i čiste vlade nasuprot korumpiranoj.
Šansa za napredak na Balkanu
Glas Amerike: Kako bi ste ocijenili odnose SAD i Crne Gore, da li ima nekih promjena u odnosu na period prije članstva?
Danijel Frid: Sjedinjenje Države podržale su nezavisnost Crne Gore i njenu težnju da se priključi transatlantskoj zajednici i Evropskoj uniji. Oni su na putu ka tome i to je stvaran napredak. Amerikanci koji prate Balkan i bivšu Jugoslaviju znaju sve o crnogorskoj istoriji. I oni podržavaju njenu dobru budućnost. Naši odnosi su se razvili i drago mi je zbog napretka koji smo postigli. Međutim, ima još mnogo da se uradi.
Glas Amerike: Kada je Crna Gora postala članica NATO-a, mnogi su ocijenili da će to doprinijeti stabilnosti Balkana. Da li je to slučaj?
Danijel Frid: Smatram da postoji šansa za napredak na Balkanu. Mislim da je članstvo Crne Gore pokazalo Srbiji da je ekstremna nacionalistička opcija jednostavno nemoguća. Jedini način na koji Srbija može da vidi ukinute granice u bivšoj Jugoslaviji je kada svi budu u Evropskoj uniji i dio Šengen zone. Shvatam argumente Srba da ne bi trebalo da bude podjela između Srba u jednoj i onih u drugoj zemlji. Jedini način da se dođe do te tačke je da se odustane od nacionalističkog puta i krene evropskim. Na taj način, granice jednostavno znače manje. Nije baš najbolje poređenje, ali pogledajte Irsku. Rešenje irskih problema bilo je u pridruživanju Evropskoj uniji. Bregzit je to iskomplikovao, ali ga neće uništiti. Kao što vidite, suština mog stava je jasna i svi to na Balkanu razumiju.
Glas Amerike: Tokom procesa pridruživanja NATO-u, Crna Gora je bila suočena sa štetnim ruskim uticajem i aktivnostima. Da li je sada smanjen njihov intenzitet?
Danijel Frid: Ne znam da postoje neki pokušaji da se izvrši puč, što znači da je situacija bolja u tom smislu. Nisam razmotrio detalje o ruskom porijeklu dezinformacija u Crnoj Gori, ali pretpostavljam je to veoma prisutno. Nisam razmatrao detalje protoka upliva korumpiranog ruskog novca u Crnu Goru, ali je bio obiman i pretpostavljam da ga i dalje ima. Reći da je situacija bolja nego kada je bio pokušaj puča ne govori vam mnogo. Ovdje nije pitanje šta Amerika želi. Nije važno šta mi želimo. Pitanje je šta Crnogorci žele i koji je najbolji put naprijed. Mislio sam da je Jugoslavija savršeno razumna alternativa nacionalističkim ratovima. Nje više nema i šanse da se vrati su iste kao za povratak dinastije Petrović. Međutim, postoji put naprijed, kroz cjelovitu Evropu, što od Crnogoraca zahtijeva da očiste svoju zemlju koristeći ne balkanske, već evropske metoda, dobru upravu i zakone”.
