“Ne verujem da pregovaračka platforma kosovskog premijera Avdulaha Hotija predstavlja naznaku isključivanja kosovskog predsednika Hašima Tačija iz pregovora sa Srbijom”, izjavio je u intervjuu Glasu Amerike Čarls Kapčan - član američkog nevladinog Saveta za spoljne poslove.
Svoju tvrdnju Kapčan obrazlaže stavom da su predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić vodili značajan deo dosadašnjeg dijaloga, kako kaže, dajući mu zamah i pritom izgradili odnos.
“Moja pretpostavka je da će Tači ostati na najistaknutijoj poziciji u procesu. Može se dogoditi da Hoti bude više uključen, ali će najuticajniji predstavnik kosovske strane, koji će nastaviti da je predvodi, biti predsednik Tači”, kaže Kapčan ujedno i profesor međunarodnih odnosa na američkom Univerzitetu Džordžtaun.
Inače, novoimanovani kosovski premijer Avdulah Hoti, prezentujući pregovaračku platformu sa Srbijom, najavio je da će preuzeti vođenje pregovora u kojima se, kako je rekao, neće razgovarati o teritorijalnom integritetu Kosova. Precizirao je da će dijalog biti usredsređen na postizanje sporazuma o uzajamnom priznanju, koji će omogućiti da konflikt između Kosova i Srbije zauvek nestane.
Profesor Kapčan kaže za Glas Amerike da takvim istupom Hoti nastoji da obezbedi značajniju podršku u kosovskom biračkom telu, koje zastupa tvrde stavove kada je reč o pregovorima sa Srbijom.
“Hoti tek što je preuzeo funkciju. Ne može se sa sigurnošću reći radi li se ovde o malo sticanja političkih poena i nastojanja Hotija i Tačija da se jedan od njih dvojice pozicionira kao glavni pregovarač, kao i kakve će Priština stavove zauzeti. Mislim da to upravo tako treba razumeti", ukazuje Kapčan.
Prema njegovim rečima, nova kosovska vlada pokušava da se pozicionira u odnosu na kosovskog predsednika.
Grenel više puta negirao navode o razmeni teritorija
Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, nekoliko puta je kategorički negirao da se u razgovorima Beograda i Prištine razmatraju rešenja poput razmene teritorija. Ambasador Grenel je potencirao saradnju Srbije i Kosova na polju ekonomije dok se, kako je ukazivao, ne steknu uslovi da razgovori dve strane ne dobiju i političku dimenziju.
"Pokušava da izgleda čvrsto u očima svog biračkog tela tvrdeći da su državne granice nenarušive. Potrebno je međutim da vidimo kuda će ih razgovori odvesti. Ne svrstavam se među one koji podržavaju razmenu teritorija. Najradije bih voleo da vidim normalizaciju odnosa između dve zemlje, bez bilo kakvih promena granica ili strukture stanovništva. Međutim, ako vlade i građani Srbije i Kosova odluče da su teritorijalna i populaciona prilagođavanja potrebna zarad održivog mira – ne bih to odbacio. Put dotle još nije pređen, ali razumem zašto je mogućnost teritorijalne razmene deo razgovora", ukazuje profesor Kapčan.
Glas Amerike: Kako će budući razgovori biti zasnovani imajući u vidu sve što je Hoti prezentovao, i imajući u vidu to što govorite da Hoti pokušava da izgradi samostalniju poziciju u odnosu na Tačija?
Kapčan: Imenovanjem nove Vlade na Kosovu i ukidanjem carina otvara se mogućnost za plodonosnije razgovore. Mislim da bi bilo korisno da srpska strana povuče neki recipročan potez. Da pošalje poruku Kosovu, građanima i Vladi da se stvari vraćaju na pravi kolosek. Podsećam da je nekakvog napretka bilo – u vidu najave i potpisivanja pisma o namerama o uspostavljanju vazdušne linije između Beograda i Prištine. To je bio iskorak. Potrebno je da bude više takvih konkretnih napredaka. Mislim da se završetak pregovora ne nazire, ali se stiglo do faze kada bi Beograd i Priština trebalo da nađu način kako da povećaju nivo međusobnog poverenja i povlače čak i male poteze, koji bi doprineli tome. Što bi opet ukazalo da pregovori nisu izgubljeni, kao i da u Beogradu i Prištini postoji dobra volja za pokušaj rešavanja problema.
Glas Amerike: Odmah pošto je premijer Hoti predstavio platformu – oglasio se predsednik Kosova, koji je poručio da veruje u podršku Sjedinjenih Država dijalogu. Šta to znači?
Kapčan: Sjedinjene Države su za vreme administracije Donalda Trampa, neobično blisko uključene u proces koji se odvija između Srbije i Kosova. Iskreno, to je veoma iznenađujuće, jer se aktuelna administracija u najvećoj meri povlači ili prestaje da se bavi mnogim pitanjima u koja je bila uključena. Utisak je da nastoji da se poštedi novih odgovornosti, a ne da ih prihvata. Grenelova aktivnost na području Balkana (Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, prim. nov) je izuzetak. I mislim da je Trampova administracija za razliku od prethodnih američkih vlada i evropskih vlada, otvorila vrata za scenario razmene teritorija. Na obe strane ljudi su u vezi s tim vrlo strastveni – je li to dobra ili očajna ideja… Sjedinjene Države su blisko sarađivale sa Tačijem i Vučićem na tome da pospeše pregovore signalizirajući da razmena teritorija nije najpoželjnije moguće rešenje – ali je prihvatljivo ukoliko vodi održivom rešenju. Verujem da je to pozicija koja može biti od pomoći Tačiju i Vučiću. Kosovska Vlada tek što je preuzela mandat i prerano je govoriti kuda će ići ti razgovori.
Glas Amerike: Da li imenovanje Avdulaha Hotija i ideje koje je predstavio na bilo koji način mogu biti pokazatelj da uticaj Sjedinjenih Država u dijalogu bledi, ili mislite da će se proces nastaviti uz manju ili veću usklađenost SAD-a i EU?
Kapčan: Mislim da je situacija promenljiva, jer se i Grenelova pozicija menja. Nije više na mestu američkog ambasadora u Nemačkoj. Ovde u Sjedinjenim Državama prolazimo kroz neverovatne trenutke unutrašnjih nemira i previranja – rastrzani uoči predstojećih izbora – tako da će biti teže pridobiti pažnju visokih zvaničnika Sjedinjenih Država za brojna spoljnopoliitčka pitanja. Jer trenutno je najznačajniji fokus na reizboru predsednika Trampa. Takođe je moguće da bi neka od regionalnih pitanja mogla biti stavljena sa strane za vreme dok se čeka ishod predsedničkih izbora. Da li bi u slučaju pobede Džoa Bajdena došlo do promene stave prema razmeni teritorija? Da. Da li bi u istom slučaju bio nastavljen kurs koji su zauzeli Grenel i administracija? Možda… Imajući u vidu koliko se promena u političkom smislu dogodilo na Kosovu, predstojećim izborima u Srbiji i SAD - može doći do izvesnog zastoja.
Glas Amerike: Kada bi dijalog između Srbije i Kosova mogao biti nastavljen imajući u vidu da je jedna od najvećih prepreka - tarife - uklonjena?
Kapčan: To bi trebalo da se dogodi što je pre moguće. Verovatno će biti potrebno da se okončaju izbori u Srbiji, ali oni će se dogoditi vrlo brzo, tako da mislim da bi bila greška da se ne iskoristi prilika koja se ukazala potezom
SAD za sada bez informacija o nastavku dijaloga
U kabinetu Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika za dijalog Srbije i Kosova, rečeno nam je da trenutno nemaju informacija u vezi sa nastavkom razgovora dve strane.
Grenel je ranije, u nekoliko navrata, saopštavao da će razgovori Srbije i Kosova ozbiljno početi posle ukidanja taksi i mera reciprociteta.
koji su povukle kosovske vlasti. Nijedna od strana nema luksuz da odlaže to pitanje. Prostor za pokretanje dijaloga se otvorio posle smutnog perioda – tako da bi bih voleo da vidim da razgovori počnu do kraja juna.
Glas Amerike: Ukidanje carina bilo je jedan od ključnih uslova kosovskoj strani za nastavak dijaloga. Postoji li nešto što se u ovom slučaju nalazi pred Srbijom, poput kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, koju ne taji da sprovodi?
Kapčan: Uslovi koji su deo razgovora podrazumevaju prestanak kampanje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i omogućavanje Kosovu članstvo u međunarodnim organizacijama, kupovinu kosovske uvozne robe. Trenutno je važnije da Srbija povuče bilo koji potez - od toga koji će konkretno povući. Sada kada su ukinute carine biće očekivanja pozitivnih znakova od Beograda. Takva vrsta reciprociteta važna je za obnavljanje dobre volje i spremnosti za saradnju. Zato mislim da je u ovom slučaju važno pravovremeno reagovati. Kosovske vlasti čekaće na Vučićev znak da želi da nastavi razgovore. I da je spreman na ustupke koji bi pokazali njegovu spremnost.
Glas Amerike: Da li je moguće postizanje pravnoobavezujućeg sporazuma dve strane do kraja godine? I kako bi taj sporazum mogao izgledati?
Kapčan: Postizanje sporazuma do kraja godine je previše optimistično. Delom zbog svih političkih tokova koji se trenutno dešavaju - posebno na međunarodnom planu. Evropa i Sjedinjene Države biće prezauzeti pitanjem pandemije, pokretanjima ekonomije, kampanja rezibora. Već počinje da se nazire kako bi svet mogao izgledati posle Angele Merkel (nemačka kancelarka kojoj se uskoro okončava mandat, prim. nov) u Nemačkoj. Ima mnogo političkih činilaca, koji mi ukazuju da ključne treće strane neće vršiti pritisak – što bi u redovnim okolnostima verovatno činile. Nadam se da ima dovoljno pritiska i volje da se razgovori pokrenu, ali je njihovo okončanje do kraja 2020. previše optimistično. U vezi sa tim kako bi sporazum mogao izgledati – mislim da je sve otvoreno. Mogu da zamislim dogovor u kom je izostala razmena teritorija i nema nikakvih promena. Ili dogovor kojim je potvrđen neki vid razmene – sever Kosova za neke delove Preševske doline i moguće pokretanje etničkih Srba i Albanaca. Jednostavno, sada je prerano o tome govoriti.
