“Nastavak dijaloga Beograda i Prištine mogao bi da se dogodi ubrzo. Međutim, od toga hoće li se pregovarači sastati za nedelju, dve ili pak mesec dana - važniji je način na koji će se razgovori pokrenuti”, izjavio je u intervjuu Glasu Amerike Tobi Vogel, stručnjak nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela - grada koji je i sedište najvećeg broja institucija Evropske unije.
“Ukazuju se znakovi, koji ulivaju nadu. Prevashodno, to što je kosovski premijer Avdulah Hoti razjasnio platformu predstavlja odličan iskorak. Dakle, više me zanima sadržina razgovora od toga kada će se oni nastaviti”, smatra Tobi Vogel.
Očekivanja da bi dijalog, blokiran više od godinu i po dana, mogao biti nastavljen, podstakla je odluka novoimenovanog premijera Kosova Avdulaha Hotija da bezuslovno, bez reciprociteta, ukine carine koje je novembra 2018. godine na uvozne proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine uvela kosovska Vlada predvođena Ramušom Haradinajem. Takođe, Hoti je prezentujući pregovaračku platformu sa Srbijom, poručio je da će voditi pregovore u kojima tema neće biti teritorijalni integritet Kosova.
Tobi Vogel, istraživač briselskog Saveta za politiku demokratizacije, podseća da je tokom skoro desetogodišnjeg pregovaračkog proces jedno vreme dijalog vođen na nivou vlada - dok su premijeri bili Aleksandar Vučić i Hašim Tači.
“Onda se dogodilo da su njih dvojica postali predsednici i dijalog su preuzele ličnosti, a ne zvaničnici. Smatrao sam to problematičnim, jer je sugerisalo njihovo uključivanje kao ličnosti – a ne kao predstavnika država iz kojih dolaze. Po mom mišljenju ima mnogo smisla, makar na kosovskoj strani, da dijalog bude vraćen na funkciju koja ga je započela – a to je premijer. U kojoj meri između Tačija i Vučića ima razumevanja na ličnoj osnovi – to ne bih znao", ukazuje on.
Smatra da se novoimenovani kosovski premijer ne nalazi u jednostavnoj situaciji.
"Sa jedne strane, treba da ugodi predsedniku Tačiju koji je, uveren sam, pomagao promenu vlasti. Međutim, sa druge strane, predsednik Tači je na kraju mandata, politički je veoma slab i ne uživa podršku kakvu je imao", kaže Vogel.
Glas Amerike: Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda Prištine, uskoro će putovati na Balkan. Kako bi mogao izgledati nastavak dijaloga u situaciji u kojoj deluje da Hoti pokušava da izgradi samostalniju poziciju u odnosu na predsednika Kosova?
Vogel: Nadam se da će se dijalog vratiti tamo gde je počeo. Da će se ponovo usredsrediti i potvrditi osnovne principe na kojima je bio zasnovan pre deceniju, kada je započet. Da povrati ono što je izgubljeno tokom vremena kada je posrednica bila Federika Mogerini. Da se pažnja usredsredi na centralna otvorena pitanja koja postoje između dve strane. Nije u ovom trenutku previše važno ko će činiti pregovaračke delegacije. Jer šta god na kraju proizađe iz toga predstavljaće ravnotežu snaga dve strane, kao i Evropske unije i Sjedinjenih Država.
I tu imam određene rezerve ili nedoumice – smatram da SAD vuku u smeru pronalaženja brzog rešenja. A svi znamo da ta pitanja nisu laka. Ne vidim ovaj dijalog kao pitanje koje se može rešiti za nekoliko nedelja. Mislim da se ne bi mogao primeniti metod kao u vezi sa Dejtonskim sporazumom u Bosni i Hercegovini – gde ste doslovce lidere zaključali u vazdušnoj bazi nekoliko nedelja i imali sporazum. Mislim da je to drugačija vrsta diplomatskog procesa koji traje već skoro deceniju. Verujem da je došlo vreme za iskorak. Na srpskoj strani, pretpostavljam da će izborna pobeda predsedniku Vučiću 21. juna, omogućiti da postigne takav dogovor. Sa druge strane, na kosovskoj strani Vlada je veoma slaba, ali ipak zastupa stavove glavnih stranaka u parlamentu, što ukazuje da je moguće postići održivo i pravedno rešenje.
Glas Amerike: S druge strane, kosovski predsednik Tači poručuje da nema više vremena za gubljenje i da, kako se izrazio, ima veliko poverenje u liderstvo predsednika SAD-a Donalda Trampa i ambasadora Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, koje će, kako je naglasio, doneti rezultate. Takođe, ukazivao je i da čvrsto veruje u posvećenost SAD dijalogu. Šta vam to govori?
Vogel: Tačiju se žuri. Ističe mu mandat i suočava se sa mogućom optužnicom za različite stvari. Igra se za njega bliži kraju. U Sjedinjenim Državama odigrava se nešto slično. Nije isključeno da aktuelni američki predsednik ne bude reizabran na novembarskim izborima. Naravno, niko ne zna da li će se to zaista i dogoditi – ali postoji kao mogućnost. Mislim da žele da odnesu brzu pobedu – koja će im omogućiti da proglase misiju okončanom, povuku trupe i istaknu postizanje diplomatske pobede neposredno pre predsedničkih izbora. Moj stav je da se tome treba odlučno odupreti. Žurba je nepotrebna. Posle skoro decenije razgovora – nema nikakve potrebe da ga treba okončavati u roku od nekoliko meseci. Ako dve strane postignu sporazum – to je sjajno! Ali sam veoma skeptičan prema žurbi koja u ovom trenutku stiže sa američke strane.
Glas Amerike: Kakva je, prema vašem mišljenju, budućnost mogućeg scenarija promene granica ili razmene teritorija – ukoliko tako nešto uopšte postoji. Zvaničnici američke administracije više puta su ga odbacivali, isticali da tako nešto ne postoji, da nigde nije viđen, niti je razmatran?
Vogel: Stvar u vezi sa tom mitskom razmenom teritorija je u tome što ljudi koji je zagovaraju smatraju da je to lako sprovesti. Vama Mitrovica i sever Kosova – nama Preševo….Međutim, kada počnete da sagledavate realnost na terenu – uvidite koliko je to složeno. Da li bi predsednik Vučić bio saglasan da čitava Preševska dolina pripadne Kosovu? Neki njen deo? Koliki? Gde bi bila povučena granica? Šta će biti sa ljudima? Sve su to velika pitanja. I saglasan sam sa vama – ne mislim da je o tome ikada postignut dogovor. Mislim da je razmena teritorija bila apstraktna ideja, mogućnost ili princip. Imajući u vidu da su joj se usprotivili Evropska unija i njene najmoćnije članice, ali i moguće posledice takvog pristupa o kojima smo već govorili – dobrodošlo je to što se neće razmatrati za pregovaračkim stolom.
Međutim, to što nije sastavni deo pregovaračke platforme kosovskog premijera - ne mora nužno značiti i da se neće razmatrati kada pregovori zaista i započnu. Moguć je scenario po kome bi bila aktuelizovana. To je primamljivo rešenje, jer na prvi pogled deluje jednostavno i elegantno. Ali u stvari bi se, prilikom pokušaja primene, ispostavilo da je veoma složeno.
Odgovor portparola američke vlade Glasu Amerike
Glas Amerike upitao je 4. juna predstavnike američke administracije da li je ambasador Ričard Grenel pozivan na sastanke sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i da li su dvojica zvaničnika razgovarala.
“Nismo u mogućnosti da pružimo detalje o susretima diplomata koji se mogu ili ne moraju dogoditi”, bio je odgovor koji smo dobili od portparola američke vlade.
Glas Amerike: Kako shvatate nespremnost kosovskog predsednika Hašima Tačija da se susretne i razgovara sa Miroslavom Lajčakom, specijanim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine i obrazloženja koja pruža za to? Ipak, Lajčak je zvaničnik Evropske unije, a ne Slovačke – koja činjenica je ne priznaje Kosovo….
Vogel: Mislim da predsednik Tači tako istupa isključivo za domaću publiku. Činjenica je da sam se i sam protivio imenovanju Miroslava Lajčaka, između ostalog i zbog toga što njegov nadređeni visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj dolazi iz Španije – države koja ne priznaje Kosovo. Lajčak, pak dolazi iz Slovačke koja ne priznaje Kosovo…Mislio sam da je to loša ideja – i dalje sam blizu tog stanovišta. Međutim, kako ste rekli Lajčak je sada predstavnik Evropske unije. Više nije slovački diplomata. I on to zna. Profesionalac je i radiće ono što mu je posao. Dakle, moje je mišljenje da nema razloga da Tači zastupa stavove koje zastupa. To nema smisla, jer Lajčak sada govori u ime 27 država članica Evropske unije. Ne za jednu ili pet.
Glas Amerike: Povlačenje carina bio je uslov čije ispunjavanje je od kosovske strane tražila skoro čitava međunarodna zajednica. Postoji li nešto što bi se moglo tražiti od Srbije?
Vogel: Nemam saznanja da li je od Srbije nešto konkretno traženo. Pretpostavljam da je sa strane Evropske unije predsednik Srbije posebno ohrabren da se prekine kampanja povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova. Koja se tumači kao agresivan potez i pokazatelj da se ne pregovara iskreno. Dakle, prilično sam siguran da su vlade određenih zemalja razgovarale sa predsednikom Vučićem i ukazale mu da nije dobra ideja nastaviti sa time uoči nastavka dijaloga.
Glas Amerike: Da li je moguće postići pravnoobavezujući sporazum do kraja godine? I kako će izgledati taj sporazum?
Vogel: Moguće je, ali opet sa druge strane, nisam siguran koliko je verovatno… To bi, na kraju krajeva, bio veoma značajan korak za Srbiju. Koji bi predsednika Vučića mogao koštati u političkom smislu. Mislim da bi takav korak trebalo da napravi nakon izborne pobede koju će verovatno ostvariti, na skorim izborima. Mnoštvo je konkretnih stvari o kojima treba razgovarati. Naravno, nema nikakve sumnje da je najveće političko pitanje – srpsko priznanje nezavisnosti Kosova. I to je pitanje čije rešavanje neće biti lakše protekom vremena. Može se desiti da se sve ovo reši do kraja godine. Ali, to jednostavno nije moguće znati. Isto tako, nije toliko značajno da li će sporazum biti postignut do novembra, decembra ili juna sledeće godine. Važno je da to bude održiv i primenjiv dogovor koga će se pridržavati obe strane.
Glas Amerike: Da li će biti zasnovan na uzajamnom priznanju dve strane u aktuelnim granicama – ili će sadržati teritorijalnu kompomentu?
Vogel: Veoma mi je teško da zamislim razmenu teritorija ili bilo kakva prilagođavanja te vrste delom sporazuma Srbije i Kosova. Pogotovo imajući u vidu da se tome protive Evropska unija i Nemačka. Takođe, veliki deo građana Kosova se tome protivi. Mislim da bi takav dogovor bilo vrlo teško primeniti. Pregovarači bi izgubili mnogo vremena proučavajući mape razmatrajući kome će gde pripasti po nekoliko kvadratnih metra – umesto da se bave važnim pitanjima. Pretpostavljam da će se Miroslav Lajčak potruditi da onemogući razgovore koji bi podrazumevali teritorijalnu komponentu. Isto tako, mislim da obe strane shvataju da tako nešto ne bi bilo dobro. Ta ideja naišla je na izrazito protivljenje tokom prethodnih godina kada se pojavila kao mogući deo konteksta dijaloga. Uzajamno priznanje u postojećim granicama je održivo rešenje tog pitanja.
