Devetnaesti jun ili "Džuntint" brojni Amerikanci obeležavaju kao jedan dan 1865. godine kada je poslednjim robovima u Americi rečeno da je građanski rat završen i da su sada slobodni. Prethodnih godina, afroameričke porodice su ga širom zemlje obeležavale uz parade, festivale, roštilj i pesmu. Međutim, ove godine je to dan protesta za afroameričku zajednicu, teško pogođenu pandemijom koronavirusa, ekonomskom neizvesnošću i policijskom brutalnošću, piše AP. Za mnoge bele Amerikance, nedavni protesti zbog policijskog nasilja podigli su svest u pogledu značaja "Džuntinta".
19. jun, koji se takođe naziva Danom oslobođenja, obeležava dan kada je poslednjim robovima u Americi rečeno da su slobodni, dve godine nakon što je potpisana Proklamacija o emancipaciji tokom građanskog rata, čime je okončano 246 godina ropstva u Sjedinjenim Državama.
“Devetnaestog juna 1865. godine, Gordon Grejndžer, general unionističke vojske koji je bio zadužen za oblasti emancipacije uključujući Teksas, stigao je u Galveston u Teksasu gde je pročitao proklamaciju u kojoj se navodi da su od tog trenutka, robovi Afrikanci, slobodni”, objašnjava Greg Kar sa Univerziteta Hauard u Vašingtonu.
U američkom Senatu u petak je podnet predlog da Džuntint postane nacionanalni praznik. 19. jun je za sada državni ili formalni praznik u 47 saveznih država i Distriktu Kolumbija, odnosno Vašingtonu. Tokom proteklih godina, praznik je obeležavan kao vreme za razmišljanje o nasleđu ropstva i istoriji Afro-amerikanaca, letnja tradicija sa muzikom i paradama.
“Radi se o okupljanju na taj dan, stariji u porodici prenose priče mlađima o porodičnoj istoriji, istoriji naših Afro-amerikanaca, kao jedne vrste ostavštine o afro-američkom iskustvu” kaže aktivista Flojd Kuper.
Ali ove godine, protesti protiv policijske brutalnosti, posebno protiv Afroamerikanaca, stavili su rasne odnose u prvi plan brojnih rasprava širom zemlje. Protesti se očekuju širom zemlje 19. juna, mnogi zahtevaju preduzimanje akcije, uključujući delimično povlačenje finansiranja policijskih uprava i preusmeravanja tog novca u izgradnju zajedničkih centara i obrazovanje.
“Mislim da svi pokušavaju da se organizuju na neki način. Da trenutne tenzije balansiraju između proslave i protesta. Kako napraviti prostor za uživanje ali i neku vrstu otpora”, ističe učesnica protesta u prestonici Vašingtonu Hilda Džordan.
Za Džordan i druge aktiviste, 19. jun predstavlja podsetnik na to koliko još treba da se uradi u borbi za rasnu jednakost.
“Da se vratimo u istoriju i činjenicu da su prošle dve i po godine posle proglašenja Deklaracije o emancipaciji. Za mene je to dokaz kako pravda i sloboda funkcionišu u ovoj zemlji. Trebalo je da prođe dve godine da bi poslednja osoba saznala da su tehnički slobodni, pošto nismo bili suštinski slobodni.”
Ove godine, kako se rasprava o rasnoj nejednakosti i policijskoj brutalnosti nastavlja na nacionalnom i lokalnom nivou, veliki broj američkih kompanija kao što su Gugl, Target, Najki, Tviter i Skver proglasile su 19. jun svojim praznikom.
“Milioni ljudi koji su sa jednog kontinenta dovedeni na drugi i bili prisiljeni da izgrade u osnovi sistem modernog sveta, ne možete to da popravite u potpunosti. Ali ono što možete je, ne samo da priznate to, već da se potrudite da stvorite društvo u kome će naslednici tih ljudi imati dostojan život”, naglašava Kar.
A, aktivisti planiraju da iskoriste taj praznik da bi nastavili da se zalažu za stvaranje takvog društva.
