Premijer Kosova Avdulah Hoti učestvovao je na virtuelnom samitu koji su organizovali nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron putem video linka.
Hoti, koji je na svojoj Fejsbuk stranici objavio tekst svog obraćanja na samitu, predstavio je tri principa za uspešan proces dijaloga i postizanja sporazuma.
“O teritorijalnom integritetu Republike Kosovo se ne može pregovarati, jer je to glavna premis na kojoj je Republika Kosovo osnovana i čvrsto stoji. Svako kršenje ovog principa nije u skladu sa osnovnim EU principima i vrednostima i kao takvo je neprihvatljivo", naveo je Hoti i dodao:
"Ustavna organizacija Republike Kosova u pregovorima se ne sme menjati, jer garantuje demokratsko funkcionisanje vlasti, jednakost u zastupanju i uključuje princip građanske države, a ne organizaciju po etničkim linijama".
Kao treći princip, Hoti je naveo da sporazum sa Srbijom mora biti u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, jer je to "jedini modalitet koji daje legitimitet ovom sporazumu".
Hoti je istakao da je na osnovu ovih principa i ciljeva Kosovo spremno da nastavi dijalog.
"Sveobuhvatni mirovni sporazum između Republike Kosovo i Republike Srbije mora rezultirati uzajamnim priznanjem. Bez takvog zaključivanja ovog procesa sporazum ne može uspeti. Uzajamno priznavanje između dve zemlje je jedini način da se odnosi normalizuju", naveo je Hoti.
Rezultat ovog sporazuma trebalo bi da bude, prema rečima Hotija, i obaveza Evropske unije da uključi priznavanje Kosova od strane pet zemalja EU.
"Članstvo u drugim međunarodnim organizacijama i jasno otvaranje evropske perspektive za Kosovo naš su cilj, uporedo sa ovim procesom", naglasio je premijer Kosova.
Filipović: Uslovi Hotija - kraj dijaloga
Politikolog Stefan Filipović za Glas Amerike kaže da se pokušaj obnove razgovora između Beograda i Prištine, može opisati kao “tri pokušaja''.
“Prvi pokušaj se odnosi na uopšte mogućnost da dve strane sednu za isti sto i saslušaju jedni druge, a toga nema već dugo. Drugi pokušaj se odnosi na položaj EU u ovom procesu, da EU, odnosno Francuska i Nemačka, vrate dijalog u diplomatske okvire, posle američke otmice istog i na taj način daju neki znak života EU i Evrope u okviru geopolitičkih procesa u sopstvenom ''dvorištu'', smatra Filipović.
Treći pokušaj se, prema rečima Filipovića, odnosi na poziciju Prištine i premijera Hotija, da pokuša da nešto učini sam, bez HašimaTačija.
“Međutim, posle ovih uslova danas, iza kojih se sakrio, jer zna da to automatski znači kraj razgovora, jasno je da za ozbiljnije pregovore, što se Prištine tiče, treba sačekati neku novu, jaču i legitimniju vladu, koja će iza sebe imati celo društvo”, naveo je Filipović.
Spahiu: Vreme je za konkretne ponude
Analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da premijer Kosova Avdulah Hoti nema nema pregovaračkog iskustva.
“Hoti se odjednom našao bez Hašima Tačija. To mu je kao grom iz vedra neba. Dosadašnje iskustvo Prištine, pregovaranja sa Beogradom, jeste takvo da je Priština popuštala, a onda se Beograd povukao. Recimo, decentralizacija, Ahtisarijev plan, i slično. Vreme je da se bace karte na sto. Treba pitati Beograd šta traži od Prištine, Brisela i Vašingtona zauzvrat, za priznavanja Kosova. Takođe i Prištinu treba pitati šta ona može da pruži, da bi dobila priznanje”, rekao je Spahiu za Glas Amerike.