Broj zaraženih koronavirusom u Americi je veći od 3 miliona, a beleže se novi dnevni rekordi u broju novoobolelih – više od 60.000 ljudi. Pandemija neće proći zato što smo se umorili od izolacije, a odgovorni za kontrolu bolesti treba da otvoreno diskutuju o svojim dobrim i lošim procenama i odlukama, kaže za Glas Amerike dr Igor Barjaktarević, specijalista pulmologije i intenzivne nege i docent na Univerzitetu Kalifornije u Los Andjelesu (UCLA).
Amerika je i dalje u prvom, produženom talasu pandemije, a nova žarišta kao što su Arizona, Teksas i Florida su države koje su prve načinile iskorak ka ranom otvaranju ekonomije i prevremenom ukidanju restriktivnih mera, kaže doktor Barjaktarević.
„Mislim da je evidentno da je virus sve vreme tu i epidemija nije prošla i neće proći tako što mi u nekom trenutku mislimo da smo dovoljno dugo bili u izolaciji, jednostavno - tu je. Mislim da je vreme da prestanemo da budemo iznenađeni ovom situacijom i da prihvatimo da mi možemo da uradimo nešto na nivou društva, a to je da ne volontiramo da budemo vektori prenosa infekcije.
Moram da pomenem da pandemija nije pandemija virusa, pandemija je prenos virusa, mi je činimo, mi smo suštinski činilac pandemije i svojim ponašanjem možemo da utičemo i prekinemo razbuktavanje panedmije i samim tim obuzdamo nalet adekvatnim merama zaštite. Do sada smo već jednom pokazali da možemo da kontrolišemo dinamiku oboljevanja".
Barjaktarević ističe da na društveni pristup borbi protiv pandemije utiču brojni činioci - ne samo nauka i lekari, već i ekonomija i politika, zbog čega je teško naći sklad, ali da je evidentno da se dobrim merama kontroliše infekcija a preteranim opuštanjem gubi kontrola.
"Mislim da je Kalifornija, koja usput isto beleži eskalaciju slučajeva, u suštini ima dobar balans. To je jedna od prvih država koje je uvela mere zaštite i stari zahtev za ostankom kod kuće je i dalje na snazi, nije ukinut ni u jednom trenutku, ali je napravljena situacija da vitalne delatnosti mogu da funkcionišu. Kalifornija nikada nije došla do rigoroznih mera, kazni, policije, hapšenja, međutim jednostavno postoji značajan pritisak da svako poštuje mere. Ono što primećujem da koreliše sa skorašnjom eskalacijom novih slučajeva da je činjenica da je lepo vreme, da su ljudi bili na plaži, da su bili skorašnji protesti i evidentno je da su to stvari koje kontraproduktivno deluju na pandemije".
Sa doktorom Barjaktarevićem smo prvi put razgovarali početkom aprila, kada je epidemija bila u ranoj fazi, a lekari zatečeni komplikacijama koje je virus izazivao u organizmu njihovih pacijenata.
"Ako je moj prvi utisak bio da je ovaj virus nepredvidiv, ne mogu da kažem da se mnogo promenilo tri meseca kasnije, on je zaista nepredvidiv. Sa kliničkog ugla, i dalje su osobe sa hroničnim oboljenjima više podložne infekciji i sigurno su pod većim rizikom - dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća, kardiovaskularne bolesti ali i imuno-kompromitovani gojazni ljudi. Međutim, takođe jedno od pravila kojima kontinuirano svedočimo je da - nema očiglednih pravila".
U protekla četiri meseca, isprobani su različiti lekovi od kojih su neki kao što je hidroksiklorokin, prvo dali dobre rezultate ali su kasnije studije bile prilično razočaravajuće, ističe Barjaktarević.
"Na drugoj strani jedan od lekova koji su opšte poznati tokom dugo godina unazad a prema kojima smo imali skepse na početku, na osnvou rezultata iz prethodnih epidemija MERSA i SARS-a u protekloj deceniji – steroidi – su pokazali da mogu da smanje smrtnost od Kovida".
Pored lekova, dodaje pulmolog iz Los Anđelesa, važno je da bolnički sistemi mogu da ponude potporne mere kao što su kiseonik i mehanička ventilacija.
"Tako da - da li smo našli lek? Nismo našli lek. Na drugoj strani, mislim da smo značajno bolji nego što smo bili, videli smo do sada niz stvari, intervencija i metoda koje pomažu. Da li ima mesta za napredak? Naravno, jako puno, i očekujemo da ćemo dosta saznati na polju lečenja. Međutim, iskreno, ako „tipujem“ između brzog razvoja leka ili preventive i dalje više verujem u preventivu, i dalje se više nadam efektu vakcine nego leku, iako očekujem pomake na obe strane".
Ono čega se lekari i dalje najviše plaše je preveliki udar na zdravstveni sistem u istom trenutku.
"Kada zdravstveni sistem doživi udar sa velikim brojem obolelih ljudi, onda ljudi koji realno ne treba da umru, koji ne bi bili toliko bolesni, budu više bolesni i umiru. Veliki broj ljudi koji su oboleliod Kovida 19, treba im nekoliko dana podrške kiseonikom, izađu, odu kući i nastave život. Ako su kapaciteti popunjeni, ako nema kadar, ako su desetkovani stručnjaci, lekari koji mogu da se bave - ti ljudi koji ne treba da umru ostanu kući i umiru. Nemam trunku dileme da, bez obzira šta će biti konačni ishod, i koliko će ljudi biti obolelo od virusa, na kraju razvući to oboljevanje tokom dužeg perioda je uspeh."
"To izaziva frustraciju svih onih koji kažu - ne možemo da izdržimo ove mere suviše dugo. Ja mislim da je naći dobar sklad između toga kako se štitimo i računati da će ovo nenormalno stanje trajati neko duže vreme, ono na šta treba da budemo spremni".
Prevencija deluje
Barjaktarević kaže da je njegov savet građanima ono što i sam primenjuje.
"Pokazalo se da zaista preventiva deluje, ja sam vodio računa o pacijentima sa Kovidom proteklih nekoliko meseci i testiram se svake dve nedelje i ostao sam negativan i mislim da zaštita radi. Ono što bih savetovao svima je da ne dele ljude na – aha, siguran sam da ova osoba nema infekciju ili ja nemam infekciju pa ne moram da nosim masku nego jednostavno univerzalno primenjivanje istih mera a to je da ako nekog imam u radijusu od 2 metra od sebe ja ću nositi masku i zahtevati da ta osoba nosi masku".
Nošenje maske je, u suštini, poštovanje prema osobi sa kojom razgovarate, poručuje doktor Barjaktarević.
"Nije lako, to su mere koje su jednostavno neprirodne ali te mere omogućavaju da ne dolazimo u situaciju gde je potpuno zatvorena privreda, gde smo zaključani u kući. Pridržavanjem tih blažih mera za koje se pokazalo da deluju u suštini sprečavamo neophodnost agresivnih mera."
Debata o prenošenju virusa
U naučnoj zajednici vodi se debata o tome da li se koronavirus prenosi kapljično ili kroz čestice u vazduhu. Na pitanje šta ta razlika znači za zaštitu običnih građana, doktor Barjaktarević kaže da je rasprava pretežno teorijske prirode a da je suština da se virus prenosi veoma lako.
"Ono što zaista znamo je da se virus u svakom slučaju lako prenosi i za mene lično da li ćemo ga klasifikovati na jedan ili drugi način ne znači toliko puno, jednostavno - mere opreza su neophodne. Većina bolničkih sistema trenutno primenjuje hibridni sistem sa različitim nivoima zaštite. Regularne hirurške maske su neophodne u javnim sredinama i radu bolničkih sistema, međutim izlaganje dužem kontaktu sa pacijentima sa Kovidom i izvođenje procedura u kojima se pomaže obolelom a izloženi ste njegovim aerosolima se smatra visoko-rizičnim i viši nivo zaštite je preporučen. Što se tiče zaštite van bolničkih sistema, i dalje osnovno - pranje ruku, izbegavanje kontakta prljavih ruku sa licem, klasične hirurški improvizovane višeslojne maske uz fizičku distsancu od dva metra su se zajedno pokazali kao adekvatna zaštita od Kovida-19."
Da li otvoriti škole?
Debata o otvaranju škola na jesen u Americi je uporedo zdravstvena i politička. Ankete pokazuju da su roditelji koji glasaju za Republikansku partiju skloniji da pošalju decu u škole od roditelja demokrata, a predsednik Tramp poziva da se američke škole otvore na jesen.
"Teško je razgraničiti da li pričam kao roditelj ili kao naučnik, u svakom slučaju to je vrlo teško pitanje. Jedno je vrlo evidentno, bilo šta se kaže u ovom trenutku ne znači da je primenjivo nedelju dana kasnije, a kamoli za dva meseca. U ovoj sadašnjoj situaciji gde postoji galopirajući broj obolelih, ja ne vidim da je to moguće. Drugo pitanje je šta je alternativa".
Politizacija virusa i "stručnjaci"
Proteklih meseci, političari, zdravstveni zvaničnici i sami naučnici, kako u Americi, tako i u Srbiji, nisu uvek slali ujednačene poruke građanima o opasnostima i prevenciji Kovida-19.
"Postoji jedan opšti problem nepoverenja u one od kojih se očekuje da nas izbave iz ove situacije, i zaobilazeći politiku koja univerzalno dodatno doprinosi polarizaciji, okrivljavanju, razvijanju nepoverenja, činjenica je da su oči javnosti uprte u nauku. Namerno kažem nauku jer želim da izbegnem reč stručnjaci - koja je na neki način dobila ciničan prizvuk, realno niko od nas nije stručnjak u nečemu što je ovako novo, niko do sada nije stručnjak za Kovid".
Pulmolog Barajktarević dodaje da postoji utisak da nauka nema odgovore na mnoga pitanja a da su odgovori kako se izboriti sa pandemijom često vezani za metode izolacije i zaštite poznate još iz 18. veka.
"Međutim duboko verujem i želim da poručim svim da je "ne znam" od strane nauke i dalje mnogo bolje od „znam“ od strane ljudi koji ne poznaju biološke nauke. I u skladu sa tim, zaista imam na neki način apel svima nama koji dolazimo od strane nauke - da je vrlo bitno da znamo da svaka reč od strane ljudi iz nauke ima realno veću težinu u pandemiji nego reč političara. Važno je da u svakoj izjavi razgraničimo šta je naše mišljenje, pretpostavka, šta je mišljenje institucije koju predstavljamo i šta je činjenic, a za sada ima malo činjenica i veliki broj zaključaka je zasnovan na opservacijama a to nije adekvatna naučna metodologija. U situaciji u kojoj je mišljenje stručnjaka značajno različito u odnosu na mišljenje referentnih institucija u čitavom svetu, a takvih izjava ima na pretek svuda, i u SAD i u Srbiji, ja bih zaista razmislio koliki značaj da pridajem takvom mišljenju".
U situaciji koja je bez presedana i nova za naučnike, političare i ostatak društva, neizbežan je veliki broj grešaka, ističe Barjaktarević.
"U nedostatku činjenica, tokom vremena se pokazalo da mnogi naši potezi nisu bili najbolji. Naravno, to vodi do toga da čovek gubi osećaj poverenja i orijentaciju kome verovati. Zato mislim, iskreno, da je sasvim okej da čovek prihvati odgvovrnost, posebno ljudi na tim pozicijama, da prihvate da su neke stvari dobro procenili, pravili neke dobre poteze ali da postoje i greške. Po meni, dobri lideri u ovoj situaciji uspevaju da prepoznaju svoje greške. Mislim da je to pravi način uspostavljanja poverenja i jednostavno prihvatanje konsturktivne kritike je od suštinskog značaja za kontrolu nad ovom situacijom".
Glas Amerike: Kako se nositi sa produženim trajanjem pandemije?
Barjaktarević: Mislim da je važno da svako od nas sagleda situaciju iz dovoljno dobre perspektive, a to je da je ovo situacija bez presedana i ekstremno frustrirajuća, ne za jedan grad, oblast, državu, nego za čitavo čovečanstvo. I uz sve što smo preživeli, ne mogu da se setim trenutka kada sam se lično osećaju vulnerabilnijim i bespomoćnijim. Ali velika je verovatnoća da će ovo proći, međutim ne mislim da će problem trajati kraće zato što smo mi tako odlučili, verovatno je suprotno. Ne mislim da će bilo kakve normalizacije biti pre sledeće godine, ali to nikako ne znači da se život ne nastavlja. U međuvremenu, prihvatio bih opšte mere, pošao od toga da prihvatimo da je virus oko nas. Ja bih se trudio da se prilagodim merama zaštite i izbegnem neke radikalne oscilacije u nivou te zaštite.
