Američka spoljna politika izgledaće veoma različito ukoliko bivši potpredsednik, Džo Bajden, pobedio na izborima, 3. novembra, ističe Entoni Blinken savetnik za spoljnu politiku Bajdenove izborne kampanje.
U nedavnom razgovoru sa Volterom Raselom Midom, istaknutim stručnjakom za spoljnu politiku SAD, Blinken je opširno izložio pravce američkih diplomatskih aktivnosti u slučaju izbora Džoa Bajdena, bivšeg podpredsednika u Obaminoj Beloj kući.
Blinken, koji je u istoj administraciji obavljao dužnost zamenika državnog sekretara, pre svega najavljuje da će promene uslediti po hitnom postupku. Bajden u svojstvu novog predsednika, već prvog dana po dolasku u Belu kuću, iznova bi potpisao Pariski klimatski sporazum i odmah pokrenuo globalnu koordinaciju za suzbijanje pandemije koronavirusa potekle iz Vuhana.
Najvažnije spoljnopolitičko pitanje za eventualnu Bajdenovu administraciju ostaje Kina, dodaje Blinken, koji kritikuje aktuelnu politilku “Amerika prva,” Trampove Bela kuće, za koju kaže da slabi američku međunarodnu poziciju, kao i partnerstva i koalicije, “građene tokom proteklih decenija.”
Najočitiji primer toga su rastuće teškoće sa Kinom, smatra Blinken:
“Pristup Trampove administracije ne samo što se sporovodi bez prave podrške američkih zapadnih partnera, nego te iste saveznike samo otuđuje. Saveznici su neophodni. Amerika, na primer, u međunarodnoj ekonomiji učestvuje sa svega 25 odsto svetskog BDP-a, dok bi zajedno sa saveznicima suočila Kinu sa postotkom između 50-60 odsto svetskog BDP-a. Kini bi bilo mnogo teže da ignoriše takvu trgovinsku situaciju.”
Bajdenov tim takođe veruje da bi obnovljeno aktivno angažovanje SAD u međunarodnim odnosima, doprinelo reformisanju, na primer, Svetske trgovinske organizacije i povratilo “koherentnost i koordinaciju”, u odnosu prema NATO-u i Evropskoj uniji, pa i u odnosima sa partnerima u drugim krajevima sveta.
Blinken govori i o mogućnosti da Vašington uključi Indiju, kao jednog od svojih ključniih partnera, u globalnoj koaliciji za ograničavanje kineskih geopolitičkih ambicija. On se takođe zalaže za nastavak politike ranijih demokratskih administracija na planu jačanja građanskih prava i sloboda u svetu. Nju Delhi, na primer, bio bi pod pritiskom da unapredi ljudska prava i radne standarde u zemlji u kojoj živi više od milijardu i tristotine miliona, pretežno siromašnih ljudi.
Blinken takođe govori o povratku nuklearnog sporazuma između Irana I šest svetskih sila, možda još boljem od onog koji je sadašnja administracija napustila.
U Blinkenovom optimističnom pristupu, postoji jedan vidljiv izuzetak - to su odnosi sa Kremljom. Potencijalna Bajdenova administracija neće tražiti resetovanje odnosa niti bilo kakvu nagodbu ili bilo kakve zvanične odnose sa Vladimirom Putinom, kaže Blinken.
Politika prema Rusiji bila bi nalik na američku hladnoratovsku politiku prema SSSR-u. Citirao je istaknutog američkog diplomatu Džordža Kenana, koji je ušao u istoriju svetske diplomatije kao autor doktrine za obuzdavanje Sovjetskog Saveza u pomenutom periodu.
Blinken je kao ilustraciju citirao Kenanov opis ne Sovjeta, već samih Rusa:
“Rusi će službeno učestvovati u međunarodnim organizacijama i koristiće svaku priliku za širenje svoje moći ili blokiranje ili umanjivanje moći drugih. Uložiće napore da se poremeti nacionalno samopouzdanje na Zapadu, poremete mere za jačanje nacionalne bezbednosti Zapada I drugih, da se podstaknu socijalni i radnički nemiri, podstanku svi oblici podela i raskol između bogatih i siromašnih, crnih protiv belih, mladih protiv starih, pridošlica protiv starosedelaca.
Taj opis zvuči veoma poznato i danas. Mislim da će podsećanje na vremena, koja su prethodila Putinu verovatno poslužiti kao putokaz u našim daljim razmišljanjima,” istakao je Entoni Blinken.
Volter Rasel Mid, sledbenik real-politike, u svojoj ovonedeljnoj kolumni u “Volstrit Džurnalu, komentarisao je Blinkenovu viziju škrtim rečima:
“Tim Bajden zaista veruje da svet funkcioniše na način koji je izložio. Možda će 2021. pokazati koliko će doza optimizma i nešto cinizma, proizvesti stvarne rezultate.”
