Za rešavanje pitanja Kosova potreban je jasan vremenski okvir, a Evropska unija očekuje da to bude ove ili sledeće godine, rekao je savetnik kosovskog predsednika i analitičar sa Kosova Blerim Šalja. On je na video konferenciji “Ko će pre oživeti dijalog Beograda i Prištine – EU ili SAD” ocenio da se sada ne traga za dobrim, već za nužnim rešenjem i da je “najčistija opcija” međusobno priznanje.
Ali, smatra da se vreme gubi ako nema jasnog vremenskog okvira.
„Ja neću citirati konkretno ko je to rekao na Pariskom samitu, ne bi bilo korektno sa moje strane, ali radi se i visokoj ličnosti koja je rekla jasno premijeru Hotiju i predsedniku Vučiću da se razgovori moraju završiti ako ne za par nedelja, onda za par meseci. To je i neki i vremenski okvir gospodina Lajčaka. Procenjuje se da, ako ne može ove godine, sledeće godine mora da se završi priča. I svima je jasno o čemu se radi, Vučić je rekao da nema nikakve razlike između SAD i EU u pogledu krajnjeg ishoda – oni traže na jedan ili drugi način priznanje“.
Šalja je kazao da je Srbiji potrebna „šargarepa“ u smislu jasnog datuma ulaska u EU, a Kosovu perspektiva članstva u UN, iako je ocenio da to na terenu neće biti jednostavno sprovesti.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenila je da dijalog nema smisla ako se Srbija nedvosmisleno ne opredeli za članstvo u EU i ako nije spremna da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
Govoreći o ulozi SAD i EU u dijalogu, rekla je da je otkazivanje vašingtonskog sastanka „veoma indikativno“ i da je EU brzo odreagovala, ali da nije jasno kako će se SAD prema tome postaviti.
"S obzirom na to da SAD ulaze u predizbornu trku, pitanje da li će Kosovo biti važna tema. Predsednički kandidat Bajden je izjavio da podržava teritorijalni integritet Kosova i nastavak dijaloga. Ako on bude izabran za predsednika, verovatno će se nastaviti saradnja SAD i EU“, kaže Biserko i dodaje da američka podrška KFOR-u ukazuje na to da Zapadni Balkan ostaje bitan zapadnim zemljama.
U komplememtarni pristup EU i SAD u dijalogu veruje i profesor političkih nauka iz Prištine Nedžmedin Spahiu, dok asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da je podela SAD i EU u dijalogu veštačka i da sporazum nije moguć bez saradnje Evrope i Amerike.
Ipak, smatra da ekonomski pristup – koji je zastupao specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel – ne može suštinski da reši problem Srbije i Kosova.
„Problem kod Grenela i senatora koji su o tome govorili je to što kažu da je ekonomija jako važna, ali ekonomska pitanja ne regulišu etničke sukobe, statusni sporazum. Klima je takva da jedna rečenica može da pokvari odnose. Dok ne popravimo odnose, ne možemo se nadati nekim ekonomskim vezama. Katalonci se ne bude zato što su ekonomski najnapredniji region Španije, ali i dalje ne vide svoju budućnost u Španiji. Ekonomija ne rešava etničke sporove“.
Svi učesnici video konferencije su saglasni da je važno razgovarati o tehničkim pitanjima, ali da je suština u politčkom dijalogu i postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova - za koji smatraju da će se desiti uskoro.
