Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak organizacija civilnog društva, medijskih radnika i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.
Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja, preneo je N1.
U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je Newsmax Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.
Fajon: Svaka neopravdana istraga je pritisak
Svaku neopravdanu istragu rada nevladinih organizacija, medija i pojedinaca trebalo bi smatrati pritiskom, izjavila je šefica Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Tanja Fajon.
"Većina NVO, medija i pojedinaca, koji su pod istragom Vlade Srbije za pranje para, spadaju među primarne zagovornike pro-EU reformi i vrednosti vrednosti Evropske unije u Srbiji", napisala je Fajon na svom Tviter nalogu.
Svaku neopravdanu istragu njihovog rada trebalo bi smatrati pritiskom, upozorila je ona.
Na spisku se nalaze imena pojedinaca i organizacija koje otvoreno kritikuju vlast, između ostalih NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola. Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava.
Podaci su zatraženi i za novinare Slobodana Georgieva, Biljanu Stepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića, kao i političar Vuka Jeremić, reditelja Andreja Nosova, Jelenu Milić iz CEAS-a, advokata Ivana Ninića...
CEAS: Pozdravljamo akciju Uprave, ako je po propisima
Centar za evroatlantske studije oglasio se ovim povodom saopštenjem u kom naglašava da "pojmovi poput: udruženje građana, nevladinih organizacija, novinara ili opozicije sami po sebi ne sadrže vrednosnu odrednicu dobro-loše ili apriori nevino", te da oni "kao i svaki drugi pravni subjekt ili pojedinici, mogu biti i vršioci krivičnih dela i to ne zavisi od toga gde i za koga rade".
CEAS navodi da, ako je spomenuta Uprava istrage sprovodila po propisima Republike Srbije, "CEAS kao pravno i Jelena Milić kao fizičko lice to pozdravljaju i ne smatramoda to ne treba raditi samo zato što neki drugi osumnjičeni nisu kažnjeni, kako sagovornici spomenutih medija komentarišu spomenuti spisak. Dodatno, ne vidimo to, ako je sprovedeno u skaladu sa zakonom, kao pritisak na naš rad".
CEAS dalje posebno podseća na nalaze relevantnih međunarodnih tela: prema kojima se nevladine organizacije takođe smatraju "subjektima rizika" u okviru pranja novca kao front za terorističke organizacije koje prikupljaju i prenose sredstva ili kao legitimna preduzeća koja posredno podržavaju ciljeve terorističkih organizacija.
"Kako je CEAS razumeo, spomenuti, inače vrlo šarolik spisak nije potpun pa nam uopšte nije jasno kako su sagovornici spomenutih medija izvlačili zaključke o korelaciji entiteta na spisku sa njihovim javnim stavovima i delovanjem, niti kako se nepotpun spisak može smatrati pritiskom na pojedine organizacije", kaže se u saopštenju i nastavlja:
"Imajući u vidu broj stranaca primećenih u jeku pandemije COVID-19 na nasilnim protestima u Beogradu, CEAS veruje da je možda i to opravdan razlog mera Uprave".
CEAS saopštava i da je "posebno zabrinut što relevantni međunarodni akteri poput Tanje Fajon... još jednom bez upoznavanja sa svim relevantnim okolnostima skaču u zaključke o Srbiji 2020."
"Nadamo se da je u pitanju samo još jedna brzopletost, a ne i tendencioznost", zaključuje se u saopštenju.
Uprava za pranje novca traži promet po dinarskom i deviznom računu uključujući ukupno po godini, sa navedenim osnovama priliva i odliva i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate, podatke o ovlašćenim licima i "da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica", čak i da li imaju sef i, kako se navodi, "sve druge korisne podatke", navodi N1.
Oštre reakcije ciljanih
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Ivana Žanić, izjavila je da nije sporno zakonsko pravo države da proverava bankarske transakcije bilo kog pravnog lica, ali je sporan spisak medijskih kuća koje nisu prorežinski orijentisane i spisak nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
Država ima pravo da proverava bankarske transakcije, ponovila je ona za FoNet, ali ovo može da se tumači kao neka vrsta pritiska na nevladine organizacije koje ukazuju na korupciju u vrhu vlasti, političku torturu ili u slučaju FHP, koje ukazuju na kršenja ljudskih prava u prošlosti i počinjene ratne zločine.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović izjavio je danas za FoNet kako očekuje da ministar finansija Siniša Mali i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca hitno obaveste javnost po kom osnovu su od banaka tražili informaciju o udruženjima novinara, medijima i novinarima.
On je rekao kako je "veoma bitno da se objasni osnov", jer "za takvo postupanje mora postojati jasan osnov".
"Uvereni smo da novinarska udruženja ne peru novac i ne finansiraju terorizam. Uveren sam da UNS ne učestvuje u nezakonitim radnjama", poručio je Radomirović.
Podsetio je da je ministar Mali 2009. godine bio osumnjičen za pranje novca i da je tada njegova banka o sumnjama obavestila nadležne organe i ocenio kako ovako "postoji sumnja da je zloupotrebljena Uprava za spečavanje pranja novca".
Ponovo na delu vidimo koliko je jedna organizovana grupa otela državu i podredila sve institucije svojim interesima i bolesnim konstrukcijama, smatra predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.
Prema njegovoj oceni, sada je zloupotrebljena Uprava za sprečavanje pranja novca, kako bi se nastavilo maltretiranje i kriminalizacija nezavisnih medija, udruženja, civilnog sektora i svih koji Aleksandru Vučiću iz nekog razloga nisu po volji.
Istovremeno, naduvanjem slučaja skreće se pažnja sa problema koji istinski opterećuju naše društvo, ukazao je Bodrožić u pisanoj izjavi FoNetu.
On očekuje da svi koji su na spisku "složno odgovore krivičnim prijavama protiv partijskih fukcionera i marioneta koji su pokrenuli ovaj proces".
"A očekujem da će pomenuta Uprava u skorije vreme konačno početi da se bavi stvarnim peračima para, kojih je u našem društvo nažalost mnogo, i da više neće biti zloupotrebljena kako bi se nepodobni mediji, udruženja i pojedinci predstavili kao teroristi", zaključio je Bodrožić.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenio je da je zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca za pribavljanje podataka o pojedincima, nezavisnim medijima i nevladinom sektoru po osnovu pranja novca i finansiranja terorizma "pritisak i zastrašivanje svih koje se bore za vladavinu prava, demokratiju, slobode i ljudska prava".
To je, ukazuje BCBP, očigledan primer zarobljavanja države i zloupotrebe institucija zarad političkog obračuna sa svima koji nisu spremni da u takvom sistemu ćute.
"Zaprepašćeni smo tim zahtevom, jer se poziva na član zakona na osnovu koga je jasno da smo osumnjičeni za finansiranje terorizma i pranje novca, dok postoje dokazi da pojedinci povezani sa režimom trguju oružjem koje završava u rukama terorista, a da se drugi bave pranjem novca, zbog čega je do pre godinu dana Srbija bila na crnoj listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca – FATF", ukazuje u saopštenju BCBP.
Ovo su naznake opasne politike koju u svojim državama već sprovode srpskom režimu bliske autoritarne vlasti u Mađarskoj, Turskoj i Rusiji, upozorava BCBP.
U tim državama je progon novinara, profesora, aktivista i njihovih organizacija došao do stadiuma da je na hiljade ljudi nevino osuđeno na zatvorske kazne.
Mi nećemo dozvoliti da se to dogodi i u Srbiji, poručila je ova organizacija i podsetila da postoje 23 godine, da su oduvek radili transparentno, odgovorno i u interesu građana.
"Mi nemamo nikakav problem s tim da institucije rade svoj posao, pa i kada to znači da je CRTA, odnosno njene finansije, predmet kontrole državnih organa - naprotiv", izjavio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.
Ipak, ukoliko je "poseban spisak" koji se pojavio u javnosti autentičan, to ukazuje na poznatu praksu da institucije služe uskim političkim interesima, rade selektivno i "treniraju strogoću" prema onima koji dosledno kritikuju rad vlasti, ukazao je Nedeljkov.
"Drugim rečima, da pokušavaju da zastraše i ućutkaju one čija im kritika ne ide u prilog, objasnio je on i upozorio da je još opasnija namera da se manipuliše javnošću i stvara atmosfera paranoje, na način koji je ovde razvijen još 90-ih godina prošlog veka", naveo je Nedeljkov.
"Nije nepoznato da dobar deo naše javnosti, usled nikad prekinute propagande, na civilni sektor gleda kao na nekakve "strane plaćenike" i agente negativnog stranog uticaja na Srbiju", podsetio je Nedeljkov u izjavi dostavljenoj FoNetu.
Urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (Krik) Stevan Dojčinović izjavio je za FoNet da mu nije jasna logika spiska koji je Uprava napvarila.
On je rekao kako, prema njegovom iskustvu, kada Uprava postupa na ovaj način, iza toga stoji nešto, na primer - tužilaštvo vodi istragu.
To je ilustrovao slučajem Darka Šarića, koji se tereti za pranje novca, kada tužilaštvo je vodilo istragu, pa je Uprava postupala.
Dojčinović je dodao da ne misli da je tačna izjava Uprave da je reč "o rutinskoj stvari", već da je reč o nekoj ozbiljnijoj operaciji.
Dojčinović je objasnio da banke, prema Zakonu o sprečavanju pranja novca, rutinski prijavljuju Upravi sumnjive transakcije.
Ponovio je da ne vidi logiku spiska, jer ako je to spisak onih koji kritikuju vlast, na njemu nedostaju neki ljudi, a sa druge strane tu su ljudi poput reditelja Andreja Nosova koji, je prema njegovim rečima u kreativnom timu Ane Brnabić.
Novinar Vukašin Obradović, koji se našao na listi, izjavio je za FoNet kako mu se čini da je ovo očigledan pritisak na medije, nevlasine organizacije i pojedince koji se vide kao protivnici vlasti.
On je rekao da spisak nanosi štetu svima koji su na njemu jer se dovode u vezu sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, naglašavajući kako su takav postupak potreban osnov sumnje.
"Voleo bih da mi država kaže po kom osnovu sam stavljen na spisak", poručio je Obradović. On je dodao da je ovo "vrhunski bezobrazluk i drskost" i da mu ovo izgleda kao da "zloupotreba državne institucije". Vukašin Obradović bio je i sagovornik dokumentarca "Hrabri - film o novinarima u Srbiji" Glasa Amerike koji se bavio temom medijskih sloboda.
"Potpuno neverovatno, ali činjenica da sam stavljena na spisak ljudi osumnjičenih za pranje novca i finansiranje terorizma nije me potresla niti zabrinula, što bi u svakoj iole normalnoj zemlji moralo da se dogodi", izjavila je FoNetu direktorka Bussines Info Grupe, Biljana Stepanović.
Pošto mi već osam godina ne živimo u normalnoj zemlji, ovo je veliko finale i još veći autogol vlasti koja očigledno ide ka svom kraju i ne zna više gde udara, ocenila je Stepanović.
"Medijska kuća koju vodim, pre svega, nije nevladina organizacija, nego klasično d.o.o. preduzeće", podsetila je ona i naglasila da njena firma ne prima novac iz inostranstva kojim bilo šta može da finansira.
"Regularno učestvujemo na javno raspisanim konkursima, pa nekad pobedimo, a nekad izgubimo. Ako dobijemo na konkursu, novac moramo trošiti po unapred odobrenim budžetskim stavkama i to je sve vreme podložno kontroli. To su javno dostupni podaci", poručila je Stepanović.
I na kraju, kako je napomenula, da se "skupe svi sa ovog spiska, njihov ukupni godišnji obrt nije dovoljan za mesec dana rada neke terorističke organizacije".
Ona ne zna zašto vlast sada ovo radi, ne može racionalno na to da odgovori, niti pokušava. "Koliko je sve ovo nenormalno, to je da mene istražuje Siniša Mali, koji bi u bilo kojoj pravnoj državi odavno sam morao da odgovara na pitanja odakle mu novac koji poseduje, a sve vreme radi za državu. Odakle mu 24 stana i sve ostalo što se zna i što bi se poštenom istragom tek saznalo", predočila je Stepanović.
Akcija Uprave za sprečavanje pranja novca ima dva smisla, među kojima je prvi da se "etiketira onaj deo društva koji je od vlasti prepoznat kao kritički i koji ima kapacitet da utiča na društvene procese u Srbiji", izjavio je danas Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Kako je Gavrilović izjavio FoNetu, ovo je i pokušaj da se vlast "opere" pred državama čije su službe optužene za organizovanje protesta u Beogradu 8. jula pa nadalje, jer je ovaj spisak napravljen 13. jula.
"Inače, što se BIRODI tiče, skandalozna je stvar da država koja je sistemski zarobljena u korupciju, čija Uprava za sprečavanje pranja nova radi u više nego skromnim uslovima, proverava da li organizacija koja je ovoj državi donela mehanizam za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou proverava da li pere novac. Očito da su u strahu velike oči", zaključio je Gavrilović.