“Ja nisam kandidat crnačke Amerike, iako sam crnkinja i ponosim se tim. Ja nisam kandidat ženskog pokreta u ovoj zemlji, iako sam žena i podjednako ponosna na to... ja sam kandidat građana Amerike."
To su reči prve crnkinje izabrane u američki Kongres, Širli Čizolm, koje je izgovorila kada je 1972. saopštila da se kandiduje za predsednicu. Njen slogan u kampanji bio je "Nepotkupljiva i svoja". Potez kandidature je bio krajnje neobičan, sa vrlo malim šansama za uspeh. Ali Čizolm je bila neobična žena, a mnoge crnkinje i žene drugih rasa koje ulaze u politiku, kažu da ih je u izboru karijere inspirisala njena kampanja za predsednicu.
Kada je prošle godine objavila da se kandiduje za predsednicu, senatorka iz Kalifornije Kamala Haris je podsetila na put koji je utrla Čizolm, koristeći slogan "Za narod" i crveno-žutu kombinaciju boja koju je Čizolm koristila u svojoj kampanji. Kamalu Haris je sada demokratski predsednički kandidat Džo Bajden izabrao za svoju potpredsednicu.
Utiranje puta
Glinda Kar, predsednica i direktorka komiteta za političku akciju "Veće visine za Ameriku" ("Higher Heights for America") koji je posvećen promovisanju žena drugih rasa osim belačke u politici, saopštila je u četvrtak da Kamala Haris "stoji na ramenima pokojne, velike Širli Čizolm i njenog nepotkupljivog, nezavisnog liderstva." Članica Predstavničkog doma Čizlom i mnoge druge crnkinje, politički lideri, utrle su put ovom trenutku, kako bi žene drugih rasa postale svesne svoje snage i vrednosti i uzele demokratiju u svoje ruke."
Kar je zatim hvalila Kamalu Haris što je probila "jednu veliku barijeru, baš kao što je Širli Čizolm uradila pre 48 godina."
Širli Čizolm rođena je 1924. godine a detinjstvo je provela na Barbadosu, živeći sa bakom. Bila je izuzetno inteligentna devojčica i od malih nogu je bilo jasno da ima šta da kaže. Njujork Tajms preneo je njenu izjavu: "Mama je uvek govorila da, i kada sam imala tri godine, prilazila sam deci od 6 ili 7 godina, ćušnula bih ih i rekla - slušajte me."
Na Bruklinskom koledžu istakla se svojim učešćem u studentskim debatama. Neki od instruktora su joj predložili da razmisli o bavljenju politikom.
Ali Čizolm je prvo ušla u prosvetu, kao nastavnica a zatim savetnica za obrazovanje u Birou za dobrobit dece u Njujorku. Međutim, 1950-ih je počela da ulazi u političke klubove, gde se zalagala za veće učešće žena i građana drugih rasa u nacionalnoj politici i dijalogu. Bila je poznata kao borac i za građanska prava i feministički pokret.
Borba protiv seksizma i rasizma
Osvojila je mesto u državnoj skupštini Njujorka 1965. gde je služila tri godine. Zatim, kada su granice njenog lokalnog kongresnog okruga promenjene, da bi se osigurala veća zastupljenost njenog kraja, Bedford-Stajvesenta, Čizolm je osvojila mesto u Predstavničkom domu u Vašingtonu kao prva crnkinja kojoj je to pošlo za rukom. Protivkandidat joj je bio muškarac koji ju je jednom prilikom ismejao kao "običnu malu učiteljicu".
U Kongresu, Čizolm se borila protiv seksizma i rasizma. U dokumentarnom filmu iz 2004. godine o njenom životu "Čizolm '72 - nepotkupljena i svoja", Čizolm opisuje kako ju je provocirao jedan belački kolega iz Kongresa, koji nije mogao da prihvati činjenicu da zarađuje istu platu kao on.
Izabrana je ponovo još šest puta, a svoj sedmi mandat u Kongresu iskoristila da pomogne osnivanju Crnačkog kokusa i Nacionalnog ženskog političkog kokusa, ojača nacionalni program za siromašne i sa velikom otvorenošću govori o pojavama koje je videla kao bolesti američkog političkog sistema.
Kada je tokom prvog mandata imenovana u Odbor za poljoprivredu, prigovorila je, navodeći da fokus tog odbora nema nikakve veze sa građanima urbane zajednice koju predstavlja u Kongresu. Kako je pisalo u njenoj čitulji u Njujork Tajmsu, tom prilikom je izjavila: "Samo devetoro crnaca je izabrano u Kongres i tih devet treba da se koristi što je efikasnije moguće."
Kada je objavila da se kandiduje za demokratsku nominaciju 1972, Čizolm je znala da verovatno neće dobiti nominaciju. Ali u svojoj pisanoj istoriji kampanje, njena saradnica Džo Friman piše da se Čizolm kandidovala "kako bi dala glas ljudima koje su glavni kandidati ignorisali."
Čizolm je o svojoj kandidaturi govorila kao načinu da se utre put budućim kandidatima. "Ako vam ne daju mesto za stolom", savetovala je svoje pristalice, "ponesite stolicu na sklapanje."
Predsednička medalja slobode
Čizolm nije pobedila ni na jednim od primarnih izbora na nacionalnom nivou a demokrate su izgubile izbore od republikanca Ričarda Niksona, koji je dve godine kasnije podneo ostavku zbog afere Votergejt. Međutim, Širli Čizolm je "zacementirala" svoje ime u istoriji, kao žena čija je kampanja otvorila umove i vrata drugim crnkinjama u politici.
Preminula je 2005. godine. Deset godina kasnije, predsednik Barak Obama posthumno joj je dodelio Predsedničku medalju slobode.
Do danas, 47 crnkinja je služilo u Predstavničkom domu. Samo dve, od kojih je jedna - Kamala Haris, služile su u Senatu.
Centar za američke žene i politiku univerziteta Ratgers navodi da su 2019. žene koje nisu belkinje činile 8,8% svih članova Predstavničkog doma i četiri odsto Senata.
Među 7.383 člana državnih skupština u SAD, 7,3 odsto čine žene drugih rasa osim bele. A u stotinu najvećih gradova Amerike, 10 nebelkinja služe kao gradonačelnice - uključujući i glavni grad, Vašington.
