SAD žele sveobuhvatni sporazum Srbije i Kosova i to će pokušati da postignu na sastanku 4. septembra, ocenjuje za Glas Amerike profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE) Džejms Ker Lindzi, i ističe da zbog toga očekuje veliki pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ker Lindzi smatra da je ponovni pokušaj SAD da posreduju u dogovoru posledica predizborne kampanje u Americi, ali da Srbija treba da iskoristi američki angažman, jer evropska ponuda za Kosovo možda neće biti ista.
Glas Amerike: Kako komentarišete novi pokušaj Bele kuće da organizuje sastanak predstavnika Srbije i Kosova i postigne ekonomski sporazum?
Ker Lindzi: Ima nekoliko razloga za to, koji su međusobno povezani. Prvi je potreba da Tramp pokaže javnosti neki veliki uspeh na međunarodnoj sceni dva i po meseca pred izbore. Mislim da loše stoji u anketama i da mu je to potrebno. Drugi razlog je sporazum Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela koji jeste bio diplomatski uspeh za koji je Vašington preuzeo sve zasluge. I to je Trampovoj administraciji dalo podsticaj, osećaj da i dalje nešto mogu da urade i da biračima pokažu da postižu uspehe na međunarodnom planu.
Glas Amerike: Verujete li da nešto konkretno može da se dogovori 4. septembra u Vašingtonu?
Ker Lindzi: Dve strane šalju različite poruke o tome šta žele. Beograd poručuje da želi razgovore o ekonomiji, a interesnatno je i da je Grenel to nedavno rekao - što mi se čini da je korak unazad u odnosu na ono što sam mislio da će biti tema - veliki politčki dogovor. Iz perspektive kosovskog premijera Hotija, tema i jeste veliki politički dogovor. Čini mi se da bi i SAD to želele. Ekonomski sporazum je dobar, ali ne zvuči toliko pompezno i mislim da bi birači u Americi bili ravnodušni prema takvoj vesti, pitali bi se gde su uopšte Kosovo i Srbija. Za razliku od toga, poruka da na Balkanu postoji problem i da je rešen pod liderstvom SAD, da je Amerika postigla veliki sporazum koji Evropa nije mogla - to je nešto što je Tramu potrebno.
Glas Amerike: Ali, u realnosti, da li će morati da se zadovolje ekonomskim sporazumom? Jer, kao što kažete, govore o različitim stvarima.
Ker Lindzi: Interesantno je da je jedan od razloga za pomeranje sastanka navodno i taj da Donald Tramp može da prisustvuje. Može da se desi da će prihvatiti i ekonomski sporazum, jer je bolje išta nego ništa...Amerikanci bi voleli da se postigne sveobuhvatni sporazum, nešto konačno. Naravno, time se povećava rizik kada je reč o trenutnoj politčkoj situaciji u Srbiji. Amerikanci će poručiti predsedniku Vučiću da je u najjačoj poziciji ikada, da je sada idealan trenutak da se postigne sveobuhvatni sporazum sa Kosovom i da će mu biti zahvalni ako to uradi. I zato mislim da će biti veliki pritisak na njega. On odlazi da razgovara o ekonomiji, ali mu možda kažu - hajde da potpišemo i taj veliki sporazum dok si ovde.
Glas Amerike: Ako kažete da postoji pritisak Amerike na predsednika Srbije Vučića da potpiše sveobihvatni sporazum, a on kaže da ne želi da prizna nezavisnost Kosova, a kosovski premijer kaže da je to jedino što njih zanima – kakav je onda ishod realno očekivati u Vašingtonu?
"Beograd u snažnoj poziciji, ali priznanje Kosova je konačni cilj"
Ker Lindzi: Realnost je da je priznanje konačni cilj i svako ko ozbiljno gleda na to zna da nema alternative. I to je teška poruka. Srbija je do sada, iskreno rečeno, igrala veoma pametno diplomatski, uspevala je da spreči prijem Kosova u UN. Beograd ulazi u ove pregovore sa snažne pozicije, ali to ne znači da može da preokrene situaciju i postigne dogovor kojim se Kosovu dozvoljava autonomija. Mislim da je poruka i Evropljana i Amerikanaca sledeća: uspeli ste da sprečite Kosovo da bude međunarodno priznato, i to je dobro za vas, ali problem i dalje postoji. Sada ste u najboljoj mogućoj poziciji da postignete dogovor koji je dobar i za vas...To nije popularan potez, ali sada je pravi trenutak. Alternativa je da se to odloži za narednih pet godina kada ste blizu članstva u EU i tada će Srbija da bira da li će priznati Kosovo ili ne. Bolje je da se dogovor postigne sada, a da se narednih pet godina koncentrišete na pristupanje EU. Verujem da će to biti poruka Srbiji.
Glas Amerike: Mislite li da se proces koji predvode SAD meša u dijalog koji vodi EU ili su kompatibilni?
Ker Lindzi: Mislim da se takmiče i da je to štetno. Evropljani nemaju baš ideju šta bi želeli, osim što žele da Amerikanci ne pobede u ovome. Ja sam proevropski orijentisan, ali mislim da im pristup nije ispravan. Zatvoreni su za određene opcije koje možda imaju smisla. Mislim da je to i podstaklo Amerikance da se uključe i poruče da žele da reše problem koji Evropljani nisu mogli da reše.
Glas Amerike: Pod „određenim opcijama“ mislite na razmenu teritorija?
Ker Lindzi: Nema sumnje da priča o tome izaziva veliku nervozu. Grenel je rekao da se o tome nikada nije razgovaralo, ali znamo da ta tema jeste bila na stolu. U Evropi ima zemalja koje mogu da žive s takvim rešenjem, iako možda nisu za to, ali bi prihvatile pod određenim uslovima ako se tako dogovore Beograd i Priština i ako je to u skladu sa međunarodnim pravom. Ali ima zemalja i poput Nemačke koje neće to da prihvate, jer smatraju da bi destabilizovalo ceo region. Mislim da su Amerikanci ipak otvoreni za tu opciju, iako kažu da se zvanično o tome nije razgovaralo. Vučić bi trebalo da to iskoristi i kaže da je Kosovo izgubljeno, ali da nije on za to kriv, i da je uspeo da dobije nešto, recimo da Srbi na severu Kosova budu u sistemu Srbije, a da se istovremeno reši problem i u Preševskoj dolini.
Glas Amerike: Ako se, kako kažete, Brisel i Vašington takmiče, ko ima veće šanse da prvi dođe do dogovora?
Ker Lindzi: SAD se trkaju sa vremenom. Ako (demokratski kandidat) Džo Bajden pobedi, što deluje moguće, verovatno će se vratiti tradicionalnijoj američkoj politici i pitanje Kosova će prepustiti Evropljanima. Evropski pristup je nešto sa čim Srbija može da živi lakše na duži rok, ali će svakako morati da donese tešku odluku na kraju. Ali, za Kosovo je čekanje bolno jer su izolovani, što izaziva veliku frustraciju i mislim da žele dogovor. SAD su trenutno u boljoj poziciji, ali ako se sada ništa ne uradi - biće predato EU što, po mom mišljenju, nije ni u čijem interesu. Jer prolongira problem, a vodi ka istom rešenju - priznanju. Ali je onda pitanje po kojoj ceni. Ne verujem da će Nemačka promeniti svoju poziciju, ali ako bi Kosovo i Srbija postigli dogovor pod okriljem SAD, mislim da ga Nemačka ne bi osporila. Ako proces preuzme EU, i pregovore vode (specijali izaslanik EU Miroslav) Lajčak i (šef evropske diplomatije Žozep) Borelj, onda se Berlin itekako pita.
