Rasprava o nestalima nije deo javnog diskursa u regionu, iako je važan deo procesa pomirenja, kao i dijaloga Beograda i Prištine, rečeno između ostalog u uvodnom delu "Pitanje nestalih 20 godina nakon rata na Kosovu" koji je, preko Zoom platforme, organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).
Učesnici konferencije su se složili da je za rešavanje ovog pitanja potrebno da vlasti u Beogradu i Prištini otvore pristup tajnim arhivama, ali da je za to potrebno i da međunarodna zajednica pojača pritisak na vlasti.
Serbeze Hadžijaj, novinarka BIRN-a sa Kosova, rekla je da misli da zemlje regiona ne žele da odmrznu ovo pitanje rata.
Međunarodna zajednica mora da izvrši pritisak na obe strane da otvore arhive koje do sad nisu otvorili, dodala je, ali i naglasila da međunarodna zajednica nije posebno efikasna u vezi sa tim pritiskom i do sada nije napravljen nekakav značajan napredak, posebno poslednjih godina.
Na pitanje moderatorke tribine Anđele Savić iz YIHR-a da li regionalna saradnja pospešuje taj proces, Hadžijaj odgovara potvrdno.
"Uvek postoje neki ljudi koji znaju gde su nestale osobe. Neko ih je ubio i nestao", rekla je ona naglašavajući da postoje grupe koje znaju gde su tela nestalih sakrivena.
Zato je saradnja u srži ovog problema, naglasila je ona, i bez nje problem ne može biti rešen.
Pitanje nestalih se ne može rešiti bez otvaranja tajnih arhiva, a spremnost da se one otvore je samo retorička, ne i pitanje konkretnih poteza, kazala je novinarka sa Kosova.
"U Srbiji je većina dokumenata o ratnih zločinima tajna. Na Kosovu, bivši lideri OVK (Oslobodilačke vojske Kosova) govore da mi nemamo prikladne arhive koje bi mogle da se otvore", kazala je ona naglašavajući da Srbi čine najveći deo nestalih i da su nestali neposredno po završetku rata.
Kosovska strana tvrdi da su nestanci posledica akcije pojedinaca ili manjih grupa i odbija da prihvati odgovornost za to, nastavlja ona. Podseća da je to bio trenutak raspoređivanja snaga UN na Kosovu i da su okolo cirkulisale razne bande i da su ubijani civili uključujući i kosovske Albance.
Predrag Miletić iz Fonda za humanitarno pravo podsetio je da je masovna grobnica u Rudnici pronađena još pre pet godina.
Potvrdio je da je otvaranje tajnih arhiva veoma važno, ali je ocenio da se ne može očekivati da će ta dokumenta biti objavljena. Veza se mora napraviti sa ostalim izvorima informacija, nastavio je, poput razgovora sa ljudima koji su bili umešani u operaciju skrivanja tela.
"Ako pogledate slučaj Batajnica iz 2001. možete videti da je veliki broj ljudi bio umešan, poput vozača kamiona, ronilaca, ljudi koji su obavljali fizičke poslove. Dakle, to je veliki broj ljudi koji bi trebalo da bude intervjuisan", kazao je on, podsećajući da je krivično proces zbog Batajnice i dalje otvoren, bez ikakvog zaključka.
Kazao je i da postoji dosta dokumenata OVK, posebno u slučaju protiv Ramuša Haradinaja, ocenjujući da tvrdnje OVK da arhive ne postoje nije istinite i da su vrlo indikativne. Iako u tim dokumentima verovatno nema podataka o masovnih grobnicama, iz njih se može videti da je struktura OVK bila vojna struktura sa dnevnim naredbama i raportima.
"To mogu biti početne pozicije sa kojih možete pokrenuti tužbe", kazao je Miletić.
Tomas Osorio, koji je godinama radio u Haškom tribunalu, ocenio je da je otvaranje arhiva strogo politička odluka.
Zadatak organizacija civilnog društva - vrlo važan - jeste da održavaju temu o nestalim osobama živom u javnosti i kod političara.
Porodice nestalih sigurno neće odustati sve dok ne saznaju šta se desilo sa njihovim namilijima, bez obzira što je prošlo mnogo godina od kraja sukoba, zaključio je Osorio.
