Građani Srbije odnose sa Amerikom vide bolje nego ranijih godina, smatraju da bi ih dodatno poboljšala poseta predsednika SAD Donalda Trampa Beogradu, kao i rešavanje pitanja Kosova, pokazalo je istraživanje Insituta za evropske poslove o stavovima građana Srbije prema Americi, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1207 ispitanika.
Odnosi sa SAD ocenjeni 2,63 od 5 – što je bolje nego ranijih godina. 37 odsto ispitanika u Vašingtonu vidi neprijatelja, što je za 13 odsto manje nego 2019. Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže za Glas Amrerike da postoje tri razloga za ovakve trendove.
"Prvi je svakako proaktivan stav ambasade SAD u Srbiji, u poslednjih nekoliko godina imali smo sreće sa ambasadorom (Kajlom) Skatom, ali i sa ambasadorom (Entonijem) Godfrijem. Ambasador Skat je govorio srpski jezik, i vrlo su često ljudi pozitivno reagovali na to, ambasador Godrfi se u društvu vidi kao čovek iz naroda, on putuje po Srbiji, često objavljuje gde obeduje."
"Drugi razlog je ambasador (Ričard) Grenel i njegova „buldožer diplomatija“ iako dosta kritikovana, fokusirana je na neka konkretna rešenja i ono što ćemo danas i sutra videti u Vašingtonu jesu možda dogovori u putnom, avio i železničkom saobraćaju koji mogu pospešiti ekonomski boljitak ovde. I treći razlog, ono što na osnovu analiza vidimo da je glavni razlog - je stav predsednika Aleksandra Vučića. Preko polovine ispitanika kaže da je za unapređenje odnosa Beograda i Vašingtona zaslužan predsednik Vučić, delimično Ivica Dačić i vrlo malo Ana Brnabić. Za to unapređenje vrlo je važan centar moći. Mi smo društvo koje je fokusirano na lidere i to što zapravo dolazi sa političkog vrha većina građana i prihvata, imajući u vidu i socijalnu i obrazovnu strukturu našeg društva.".
Ispitanici pozitivno gledaju i na američkog lidera Donalda Trampa i čak 49 odsto njih smatra da bi Trampova poseta Srbiji poboljšala odnose Beograda i Vašingtona.
"Tramp je jedan senzacionalistički predsednik, jedan od predsednika koji je bio poznat ne po političkoj karijeri, nego prisustvu u biznisu i estradi i to je nešto što dosta prima pažnju u Srbiji. Na njega se u Srbiji gleda kao na nekog ko je anti establišment, van ustaljenih, učmalih načina odlučivanja i rešavanja problema iz prošlosti i da on možda može doprineti da se glas Srbije, odnosno predlozi i želje i što građani očekuju iz odnosa sa Prištinom, da poprimi pažnju u Vašingtonu", objašnjava Beširi.
Rešavanje pitanja Kosova više od petine ispitanika, 20,8 odsto, navodi kao važan faktor za poboljšanje odnosa dve zemlje.
Više od polovine anketiranih smatra da treba imati dobre odnose i sa Amerikom i sa Rusijom, ali da većina prednost i dalje daje Moskvi - čak 34,2 odsto u odnosu na 4,8 odsto koji podržavaju Ameriku.
"Mitologizacija odnosa Srbije i Rusije u proteklih nekoliko decenija dovela je do toga da preko 90 odsto građana ima vrlo jak stav da je Rusija prijatelj Srbije, to je pokazalo naše drugo istraživanje..To je prosto ideološki okvir koji nije mnogo utemeljen u realnosti, ako pogledate Srbija više izvozi u BiH nego u Rusiju, ima mnogo intenzivnije ekonomske odnose i 75 odsto svega što proizvedemo odlazi u EU. Tako da taj ekonomski aspekt ne postoji. Kada je reč o društvenom aspektu, prema drugom istraživanju, vidimo da je samo 8 odsto građana bilo u Rusiji, znači nema ni interakcije između građana".
Beširi zaključuje da su za sliku o Rusiji i Zapadu u Srbiji zaslužni i političari i mediji. O odnosima sa Amerikom, pokazalo je istraživanje, skoro 39 odsto ispitanika informiše se preko televizije.
