Sada kada su okončane predsedničke konvencije, naredni ključni dan u kampanji u trci za kabinet predsednika Sjedinjenih Država je utorak, 29. septembar, dan kada će biti održana prva debata predsedničkih kandidata.
Republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski rival, bivši potpredsednik Džo Bajden, proveli su nedelju nakon svojih konvencija iznoseći svoje argumente u nekim državama SAD koje su ključne za pobedu na izborima - Viskonsinu, Pensilvaniji i Severnoj Karolini.
"Mislim da možemo očekivati da vidimo burnu raspravu između dva predsednička kandidata", rekla je Dženifer Merčija, profesorka komunikacija na Teksaškom A&M univerzitetu: "Obojica kandidata su borci".
Merčija kaže da najave Trampovog debatnog stila mogu biti pronađene u onome kako je opisao svoju kampanju 2016, kao "kontraudarac".
"On regularno koristi svoj ad hominem napad, kojim napada osobe umesto njihove argumente. I on nema stida da to radi, da se ruga ljudima i ismeva ih tokom debate. On je to radio 2016,", rekla je ona, dodajući da istorija Bajdenovog debatovanja pokazuje da će on držati svoje pozicije.
"Ono što smo videli 2012. u njegovoj potpredsedničko debati je bilo slično, mislim, Trampovom stilu. On (Bajden) je na neki način malo ismevao svoje oponente. Smejao im se (Polu Rajanu), znate, na nekin način u lice", rekla je Merčija. "Ne mislim da će (Bajden) ići u ekstrem kao što Donald Tramp to radi u smislu ismevanja svojih protivnika ili preteći im. Ali, znate, on je definitivno spooban da drži svoju poziciju i ne dozvoli sebi da bude zastrašen".
Format debate
Od prve predsedničke debate 1960. godine i nakon njihove obnove 1976, format je generalno ostao isti - kandidati odgovraju na pitanja moderatora debate.
"Ono što je to zapravo jeste zajednička konferencija za štamu koju dele. Znate, konferencija za štampu sa kratkim odgovorima napred i nazad, dok se zadržavaju na svojim porukama", rekao je Džon Koč, direktor debate na Vanderbilt univerzitetu.
Koč je predložio drugačiji format, koji bi uključivao da eksperti postavljaju pitanja umesto moderator i posmatranje kandidata kako se nose sa temom.
"Rasprava bi započela sa: Evo problema ili situacije. Imate 30 minuta ili šta god drugo za sastanak sa svojim konsultantima i savetnicima, a zatim želimo da se vratite sa stavom i objasnite svoj stav. Drugi kandidati će objasniti svoj stav. A onda ćemo voditi raspravu o tome kako ste došli do te odluke, a zatim i o kvalitetu tih odluka, jer ono što zaista želimo od predsednika je neko ko može, u krizi ili kada se neko pitanje postavi, sretne sa svojim konsultantima ili savetnicima, da donese odluku i da je onda može braniti", objasnio je Koč.
"Zapravo je informativno gledati oba kandidata kako kontriraju jedan drugom. Dakle, da čuju kako govore, ton koji koriste, ali i da čuju o njihovim politikama", rekla je Mercieca. "Omogućava im da direktno optužuju jedni druge za činjenje stvari. Takođe im omogućava pobijanje kako bi se mogli braniti".
Da li debate donose promenu stavova?
Godine 2016, procenjuje se da je 84 miliona Amerikanaca gledalo prvu debatu između tadašnjeg republikanskog kandidata Donalda Trampa i demokratske kandidatkinje Hilari Klinton. Visoko interesovanje za izbore 2020. moglo bi da postavi novi rekord, ali da li će menjati stavove glasača je upitno.
"Mnogo istraživanja o predsedničkim debatama pokazalo je da to na neki način ljudima omogućava da se identifikuju sa kandidatom s kojim se već identifikuju i nekako im omogućava da vide ko deli njihove stavove", rekao je Koč. "Nema puno dokaza da sami po sebi predsedničke debate menjaju mišljenja".
Prema istražianjima, 10 odsto glasača 2016. godine odlučilo je kako će glasati tokom ili malo posle debate. Merčija kaže da je "šteta" što je politička polarizacija u Americi postala tako loša:
"Zaista mislim da će, znate, ove debate imati neku vrstu uticaja kao što bi trebalo, da će slušaoci sami od sebe imati odgovornost da ih slušaju otvorenog uma".
