Najgori vazduh na svetu u proteklom periodu nije bio u Kini ili Indiji, već na zapadu SAD, gde nedeljama bukte požari koji su vazduh ispunili dimom i pepelom.
Vazduh u Portlandu, Oregonu, ove nedelje je bio na vrhu liste najgorih u svetu, prema kompaniji IQAir.com.
Zalilv u kojem je San Francisko već je 30 dana uzastopno pod upozorenjem zbog izuzetno lošeg kvaliteta vadzuha, i to je najduži period do sada.
Od SAD, do Brazila, Australije i Arktika, klimatske promene doprinose širenju požara i zagađenosti vazduha koja je posledica toga.
Naučnici kažu da zagađen vazhuh može biti i smrtonosan. Jedna velika studija pokazala je da su sitne čestice u vazduhu, poznate kao PM2.5 peti po redu uzrok smrti širom sveta.
Ali, ove studjie su rađene kada je izloženost zagađenom vazduhu dugoročna i malo toga je poznato šta se dešava u organizmu kada se vazduh posle požara udiše nekoliko nedelja ili meseci,
Zabrinjava to što šumski požari više nisu izolovani incidenti.
"Uočavamo porast požara, njihovu ozbiljnost i učestalost", kaže Kit Bejn iz Centra za istraživanje vazduha u Kaliforniji,
"Postavlja se pitanje šta se dešava kada svakog leta sve više i više udišemo takav vazduh?
Dim koji uzrokuju požari sastoji se od gasova i čestica koje na mnoge načine mogu da naškode zdravlju.
Ozon iritira oči, nos i grlo, može da izazove upale koje vode do astme ili utiču na druge organe.
Ali, mnogo opasnije su čestice PM2.5.
"Razlog zbog kojeg su toliko štetne je njihova veličina, toliko su male da ih možemo udahnuti, idu pravo u pluća i u krvotok. Odatle mogu da nanesu štetu brojnim organima", kaže Mari Prunicki, istraživačica sa Stenford Univerziteta.
Zagađenje vazduha je uzrok četvrtine ukupnog broja srčanih udara i šlogova širom sveta, u 29 odsto slučajeva uzrok raka pluća, više od dve petine smrti od hronične opstruktivne bolesti pluća i jedne od šest fatalnih respiratornih infekcija, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Naučnici su nedavno utvrdili i povezanost zagađenosti vazhuda sa neurološkim bolestima i Alchajmerovom bolešću.
Takođe, studije su pokazale da se 15 do 20 odsto više srčanih i moždanih udara dogodi kada je u vazduhu dim. Pod najvećim rizikom su stariji, deca, trudnice i hronični bolesnici.
Ali, nisu svi jednako pogođeni. Istraživači koji prate stanje onih koji su preživeli požare u Kaliforniji, kažu da neke grupe posebno pogađa zagađen vazduh, dok druge uopšte ne.
Studije o tome kako dim iz vazduha utiče na organizam se i dalje sprovode.
