Republikanski senator iz Jute Mit Romni rekao je u utorak da podržava glasanje o popunjavanju mesta u Vrhovnom sudu upražnjenog posle smrti sudije Rut Bejder Ginzberg, čime je gotovo osigurao da predsednik Donald Tramp ima podršku za izjašnjavanje Senata o njegovom kandidatu, uprkos protivljenju demokrata koji smatraju da bi o tom pitanju trebalo raspravljati posle predsedničkih izbora u novembru, prenosi AP.
Republikanci imaju većinu u Senatu od 53 naprema 47 i bilo je potrebno da četiri republikanska senatora blokiraju razmatranje naslednika Ginzberg. Do sada su to samo uradile dve senatorke i nema nagoveštaja da bi njihove kolege mogle da slede taj primer.
“Ako nominacija stigne do Senata, planiram da glasam na osnovu kvalifikacija kandidata", rekao je Romni.
Tramp planira da u subotu objavi ime kandidata koji bi nasledio Ginzberg, čime će biti pokrenut jedan od najbržih procesa nominacije u modernim vremenima, dok je u nekoliko država već počelo rano glasanje za predsedničke izbore.
Tramp se u ponedeljak u Beloj kući sastao sa jednom od pet žena sa njegove liste potencijalnih kandidata za naslednika Ginzberg, 87-ogodišnje ikone liberala koja je preminula u petak nakon duge bolesti.
Predsednik je razgovarao sa Ejmi Koni Beret, a prethodno je pominjao i Barbaru Lagou.
I Beret, 48 godina stara katolkinja sa srednjeg zapada, i Lagoa, 52 godine stara Amerkanka kubanskog porekla sa Floride, konzervativke su koje je Tramp imenovao u federalni apelacioni sud tokom poslednjih godina.
Predsednik je rekao novinarima da bi mogao da se sastane sa Lagoom kasnije ove nedelje, kad bude putovao u Majami.
"Ne znam je, ali čujem da je izvanredna", dodao je.
Drugi za koje se u izveštajima navodi da će biti na Trampovoj kratkoj listi su sudija Džoan Larsen iz Šestog oblasnog apelacionog suda, sudija Alison Džons Rašing iz Četvrtog oblasnog suda i zamenica savetnika Bele kuće Kejt Tod.
Tajming glasanja
Predsednik, u svojim opaskama iznetim pred novinarima, pozvao je Senat, koji je pod kontrolom republikanaca, da glasa o potvrdi njegove nominacije pre izbora 3. novembra.
"Mnogo bih radije imao glasanje pre izbora", rekao je Tramp. "Imamo dovoljno vremena da to obavimo".
To je preokret u odnosu na poziciju koju je zauzeo pre četiri godine kada se mesto Vrhovnog suda upraznilo u poslednjoj godini drugog mandata bivšeg predsednika Baraka Obame.
"Mislim da bi sledeći predsednik trebalo da izvrši izbor", rekao je Tramp 2016. godine.
Bivši potpredsednik Džo Bajden, kandidat demokrata za predsednika, koji se nada se da će sprečiti Trampov reizbor, rekao je da bi pobednik novembarskih izbora trebalo da izabere sudiju nakon inauguracije za novi mandat u Beloj kući, u januaru.
Tramp je u ponedeljak rekao da postoji "nula šansi" da demokrate ne bi pokušale da popune upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu kad bi kontrolisali i poziciju predsednika, i Senat, kao što je to sada slučaj sa republikancima.
Telo preminule Ginzberg biće izloženo u Vrhovnom sudu u sredu i četvrtak, a u petak u zgradi američkog Kongresa.
Trampov izbor još jedne konzervativke za Vrhovni sud, trećeg sudije nakon potvrđivanja u Senatu njegovog izbora Nila Gorsača i Breta Kavanoa, podići će postojeću većinu konzervativaca u najvišem sudu SAD sa 5:4 na 6:3.
Novi izbor mogao bi uticati na odluke o legalizovanom abortusu u SAD, imigraciji, zdravstvenoj zaštiti, biračkim pravima, ograničenjima vlasništva, verskoj slobodi i nizu drugih pitanja.
"Poslednja želja Ginzbergove"
Trampov predviđeni izbor sudije izazvao je oštru političku raspravu u Vašingtonu: Treba li nominaciju razmatrati pre izbora ili posle?
Nakon što bi efektivno dopustio američkom biračkom telu da odlučuje na predsedničkim izborima, pobedniku bi - ili Bajdenu ili Trampu - bilo omogućeno da izabere sudiju na početku novog četvorogodišnjeg mandata.
Republikanci su 2016. godine odbili da dozvole razmatranje poslednjeg Obaminog kandidata za Vrhovni sud, Merika Garlanda, nakon smrti sudije Antonine Skalije u februaru te godine.
Oni su tada tvrdili da upražnjena mesta u visokim sudovima treba da budu nepopunjena tokom izborne godine, kako bi američki birači mogli da sud daju na izborima.
Lider demokratske manjine u Senatu, Čak Šumer, kritikovao je promenu stava Republikanske stranke i rekao da glasanje ne bi trebalo da se održi do sledeće godine.
"To je bila poslednja želja sudije Ginzberg. I to je možda jedina, poslednja nada Senata", rekao je Šumer.
Tramp dovodi u pitanje da li je Ginzberg zapravo rekla svojoj unuci, neposredno pre smrti, da se nada da će njeno mesto biti popunjeno tek nakon predsedničkih izbora.
"Samo mi zvuči kao da bi to mogao biti neko drugi. Moglo bi biti, a možda i nije, takođe. Bilo bi jednostavno previše zgodno", rekao je predsednik novinarima.
2016 protiv 2020
"Nije ni čudo što Amerikanci imaju tako malo poverenja u vladu i ovaj Senat, na čelu sa republikanskom većinom", rekao je Šumer u ponedeljak za govornicom Senata.
Vođa republikanske većine u Senatu, Mič Mekonel, branio je svoje stavove iznesene i 2016. i 2020. godine, rekavši da je razlika u tome što su pre četiri godine različite stranke kontrolisale Senat i Belu kuću, dok sada ista stranka kontroliše oba nivoa vlasti.
Rekao je da je u oba slučaja istorijski presedan bio na njegovoj strani.
"Postojao je jasan presedan iza predvidivog ishoda koji se dogodio 2016. A još je veći presedan iza činjenice da će ovaj Senat glasati o ovoj nominaciji ove godine", rekao je Mekonel.
Republikanski senator Lindzi Grejem, koji predsedava Odborom za pravosuđe, rekao je u ponedeljak da su birači izabrali republikance da vode Senat na izborima 2018. delom i zato što su bili predani podršci Trampovim kandidatima za Vrhovni sud.
"Trebalo bi da poštujemo taj mandat", rekao je on, govoreći za govornicom Senata.
