Istorijsko zasedanje Generalne skupštine UN počelo je u Njujorku, a prvi put u 75 godina istorije svetske organizacije, lideri 193 članice svoje govore drže putem video snimaka, umesto uživo, zbog pandemije Kovida19.
Predsednik SAD Donald Tramp je, u govoru koji je u ponedeljak uveče snimio u Beloj kući, poručio da Generalna skupština UN mora da pozove Kinu na odgovornost zbog globalne situacije sa koronavirusom. On je optužio Peking da je dozvolio koronavirusu da "napusti Kinu i inficira svet".
"Kineska vlada i Svetska zdravstvena organizacija, koju doslovno kontroliše Kina - netačno su objavili da nema dokaza o prenošenju virusa sa čoveka na čoveka, a kasnije netačno rekli da ljudi bez simptoma neće širiti zarazu. UN moraju da Kinu pozovu na odgovornost", rekao je Tramp i dodao:
"Ponovo smo uključeni u veliku globalnu borbu. Vodili smo i vodimo žestoku bitku protiv nevidljivog neprijatelja - kineskog virusa - koji je odneo bezbrojne živote u 188 zemalja".
Tramp je takođe branio odgovor svoje administracije na pandemiju, navodeći da je u pitanju bila "najagresivnija mobilizacija" od Drugog svetskog rata.
“Distribuiraćemo vakcinu, porazićemo virus, okončaćemo pandemiju i ući ćemo u novu eru prosperiteta, saradnje i mira bez presedana", rekao je.
Američki predsednik, koji često kritikuje Ujedinjene nacije, rekao je da, ukoliko žele da budu efikasne, moraju da se koncentrišu na "stvarne probleme u svetu", uključujući terorizam, tiraniju nad ženama, prinudni rad, krijumčarenje ljudi i narkotika i progon etničko čišćenje verskih manjina."
Govoreći o uspesima svoje administracije, pomenuo je sklapanje sporazuma o normalizaciji odnosa između Izraela i arapskih država Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i američko posredovanje u postizanju ekonomskog sporazuma Srbije i Kosova.
"Ovi istorijski mirovni sporazumi su znak svitanja i rađanja novog Bliskog istoka", poručio je Tramp i rekao da njegova administracija namera da uskoro posreduje novim mirovnim dogovorima.
Predsednik SAD je govorio i o američkom vojnom angažmanu u Avganistanu, gde su američki vojnici raspoređeni od 2001. "U ovom trenutku, SAD rade na tome da okončaju rat u Avganistanu i vraćamo vojnike kući" rekao je.
Kina: Nećemo ni hladni, niti pravi rat
Kineski predsednik Ši Đinping poručio je delegatima Generalne skupštine UN da Peking "nema nameru da vodi bilo hladni bilo pravi rat sa bilo kojom zemljom", dok raste tenzija između Kine i SAD.
"Nastavićemo da rešavamo sporove sa drugima kroz dijaloge i pregoovre. Nećemo raditi samo na sopstvenom razvoju", rekao je Ši u unapred snimljenoj poruci svetskim liderima.
Takođe je objavio da će Kina pre 2030. dostići vrhunac u emisiji ugljen-dioksida da će neutralisati ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu pre 2060, čime je nagovestio nameru da nadmaši obećanja koja je Peking dao u okviru Pariskog klimatskog sporazuma.
Iz Moskve, Generalnoj skupštini se obratio i ruski predsednik Vladimir Putin. On je rekao da Svetska zdravstvena organizacija treba da se ojača da bi koordinisala globalni odgovor na pandemiju koronavirusa i predložio konferenciju na visokom nivou o saradnji u razvoju vakcine.
"Spremni smo da podelimo iskustva i nastavljamo saradnju sa svim državama i međunarodnim entitetima, uključujući snabdevanja drugih zemalja ruskom vakcinom koja se pokazala kao pouzdana, bezbedna i efikasna".
Putin je indirektno kritikovao i SAD, navodeći da bi ukidanje "nelegitimnih sankcija" Rusiji pomoglo svetu da se oporavi od pandemije koronavirusa.
"Oslobađanje svetske trgovine od barijera, zabrana, restrikcija i nelegalnih sankcija bilo bi izuzetno korisno za obnovu globalnog razvoja i smanjenje nezaposlenosti", rekao je.
Putin je takođe predložio da svetske sile u domenu svemirskih istraživanja potpišu obavezujući sporazum kojim bi se zabranilo "postavljanje oružja u svemir, pretnja ili upotreba sile protiv objekata u svemiru."
Zasedanje je počelo snimljenom porukom brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, u skladu sa tradicijom uspostavljenom 1940-ih godina. Bolsonaro je odbacio međunarodne kritike politike svoje vlade u domenu zaštite životne sredine i takođe branio svoje reagovanje na pandemiju koronavirusa. Brazil je druga zemlja na svetu, posle SAD, po broju žrtava virusa.
Zasedanju Generalnom skupštine uživo prisustvuje samo po jedan predstavnik svake zemlje članice, kao i predstavnik Evropske unije, Svete stolice i Palestine, koja nije članica UN i ima status posmatrača.
Oni će u velikoj sali Generalne skupštine, održavajući socijalnu distancu, gledati snimljene govore. Stanice sa gelovima za dezinfekciju su postavljene u prolazima između sedišta a delegati će morati da nose maske ali im se neće meriti temperatura.
UN su u ponedeljak obeležile svoju 75. godišnjicu, u sred pandemije koronavirusa, u kojoj je umrlo više od 960.000 ljudi a razbolelo se više od 31,2 miliona ljudi širom sveta, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.
"Panedmija Kovida 19 je ogolila slabe tačke sveta. Možemo da ih rešavamo samo ako smo zajedno", poručio je generalni sekretar Antonio Gutereš. "Danas imamo suficit multilateralnih izazova a deficit multilateralnih rešenja."
UN su rođene 1945. posle Drugog svetskog rata da bi se, u budućnosti, sprečio novi konflikt globalnih razmera.
“Treći svetski rat - kojeg su se mnogi plašili - je izbegnut", rekao je Gutereš.
"Nikada u savremenoj istoriji nije prošlo toliko godina bez vojnog sukoba između velikih sila. To je veliko dostignuće na koje članice mogu da budu ponosne - i koje svi moramo da se trudimo da očuvamo".
Ukazao je na druga dostignuća UN, kao što su smanjenje gladi i siromaštva u svetu, pomoć milionima žrtava konflikta i prirodnih nepogoda i iskorenjivanje bolesti. Međutim, rekao je da je pred svetskom organizacijom i dalje velika lista zadataka.
“Dvadeset pet godina od Pekinške platforme za akciju, nejednakost polova je i dalje najveći izazov ljudskim pravima širom sveta”, rekao je Gutereš.
“Tu su klimatske opasnosti. Biodiverzitet se raspada, siromaštvo je ponovo u porastu, mržnja se širi. Geopolitičke tenzije esklairaju. Nuklearno oružje je i dalje u pripravnosti. Nove tehnologije su otvorile nove mogućnosti, ali i pokazale nove pretnje.”
SAD su i zemlja domaćin Ujedinjenih nacija, čije se slavno sedište nalazi u Njujorku, kao i najveći pojedinačni donator. Međutim, Trampova administracija je kritikovala svetsku organizaciju, povlačila sredstva i ukinula saradnju sa nekoliko njenih agencija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i Savet za ljudska prava.
Zamenica američkog ambasadora u UN, Čerit Norman Čelet, izjavila je da se svetska organizacija odavno odupire stvarnim reformama i da nije dovoljno transparentna.
“75-ta godišnjica UN je pravo vreme da se postave pitanja o jakim stranam ali i slabostima institucije, da se njen rad razmotri i uči na greškama, dok se ujedno veličaju njena dostignuća”, rekla je.
Iako je debata na Generalnoj skupštini UN uglavnom virtuelna, veliki broj ispred zgrade Ujedinjenih nacija na Ist Riveru je veliki broj njujorških policajaca.
