Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u nedelju da će zahtevati da njegov demokratski izazivač na nacionalnim izborima 3. novembra, bivši potpredsednik Džo Bajden, uradi test na prisustvo droge pre ili posle njihove debate, koja će se održati u utorak uveče, sugerišući tako da su Bajdenovi različiti nastupi u ranijim političkim debatama ove godine bili takvi, jer je uzimao lekove.
Trampove neosnovane optužbe, koje iznosi tokom proteklih nedelja, dolaze u trenutku dok nastavlja da bude iza Bajdena u nacionalnim anketama, kao što je to bio slučaj i proteklih meseci.
Tramp se suočava sa mogućnošću da postane treći predsednik SAD u poslednje četiri decenije, koji je nije uspao da osvoji drugi četvorogodišnji mandat.
"Snažno ću zahtevati test na drogu pospanog Džoa Bajdena pre ili posle debate u utorak uveče", poručio je Trump na Tviteru. "Prirodno, pristaću da se i ja podvrgnem istom. Njegovi debatni nastupi su, najblaže rečeno, neujednačeni. Samo su lekovi mogli da izazovu takvu razliku".
Bajdenova kampanja još nije odgovorila na predsednikov tvit, ali Bajden je često osporavao Trampove napade na njegovu mentalnu sposobnost.
"Gledajte me. Gospodine predsedniče, gledajte me", rekao je Bajden za Ej-bi-si njuz (ABC News) u intervjuu snimljenom 21. avgusta. "Šta kažemo, šta radimo, šta kontrolišemo, šta znamo, u kakvom smo obliku. Hajde", dodao je Bajden i rekao da je zabrinutost zbog njegovog mentalnog stanja "legitimno pitanje" koje treba postaviti predsedničkom kandidatu.
Bajden je učestvovao u nizu debata sa drugim kandidatima za demokratsku predsedničku nominaciju počevši od prošle godine i protežući se do 2020.
Ponekad bi loše prolazio u debatama sa 10 kandidata koji su bili postrojeni na govornici.
Ali, činilo se da se vratio sa snažnim osobinama u susretu jedan na jedan u martu protiv senatora Vermonta Bernieja Sandersa, poslednjeg Bajdenovog protivnika pre nego što je Sanders odustao od trke i Bajdenu ustupio kandidaturu za predsednika Demokratske stranke.
Prošlog meseca, Tramp je rekao, "Mislim, videli ste neke od tih debata sa velikim brojem ljudi na sceni. Bio je - mislim, znao sam da kažem, 'Kako je moguće da on uopšte može da ide napred?'"
"Iskreno, njegov najbolji učinak bio je protiv Bernieja. Usput, tražićemo test za drogu, jer je njegov najbolji učinak bio protiv Bernieja."
"Nije da je bio Vinston Čerčil, jer nije bio", zaključio je Trump, "ali to je bila normalna, dosadna rasprava. Znate, nije se dogodilo ništa neverovatno. Ako se vratite i pogledate neke od tih brojnih debata, bio je tako loš. Nije bio ni koherentan. A protiv Bernija je bio".
74-godišnji Tramp često je dovodio u pitanje mentalnu oštrinu 77-godišnjeg Bajdena.
Ali, Bajden se jednako često smejao Trampovim optužbama, rekavši da će se u raspravi parirati Trampu i više od toga.
U unapred snimljenom intervjuu emitovanom u nedelju na CNN-u, Bajdenova supruga Džil Bajden je rekla: "Spreman je. Jedna od stvari zbog kojih sam uzbuđena je kada Amerikanci vide Džoa Bajdena tamo gore na toj sceni".
"Videće kako izgleda predsednik. Znate, neko ko je, kako kažem, smiren, postojan, snažan, izdržljiv."
Džil Bajden je rekla da postoji "nebo i zemlja između dva kandidata. Dakle, jedva čekam da američki narod vidi Džoa, da vidi tog državnika gore pred američkom javnošću".
Tramp nije raspravljao sa političkim protivnikom od 2016.
Tri puta se suočio sa bivšom državnom sekretarkom Hilari Klinton pre nego što je pobedio na izborima.
On i Bajden vodiće tri debate narednog meseca, počevši od 90-minutne sesije u utorak, koju će moderirati novinar Foks njuza Kris Volis, u Klivlendu, Ohajo, na Srednjem zapadu SAD.
Volis je izabrao šest tema za diskusiju u segemtima od po 15 minuta: "Istorija Trampa i Bajdena", "Vrhovni sud" sa Trampovom nominacijom konzervativne sudije Ejmi Kuni Baret za popunjavanje mesta upražnjenog smrću sudije Rut Bader Ginsberg, "Kovid 19", "Ekonomija", "Integritet izbora" i "Rasa i nasilje u šaim gradovima".
Teme odražavaju vesti dana u Sjedinjenim Državama, iako kritičari kažu da Valisov opis rase i nasilja u SAD odražava Trampovu tvrdnju da su proteste protiv policijskog zlostavljanja manjina poslednjih meseci vodili "nasilnici", izgrednici i anarhisti.
Demokrate koji podržavaju Bajdena kažu da bi umesto toga trebalo raspravljati o sistemskom rasizmu u SAD-u i nacionalnom obračunu zemlje zbog rasnih odnosa do kojih je došlo u prvi plan majskom smrću Afroamerikanca Džordža Flojda, tokom policijskog privođenja u Mineapokisu, Minesota, kao i smrću drugih crnaca koje je ubila policija.
Pet nedelja uoči izbora, Bajden zadržava prednost od sedam procenata u odnosu na Trampa, prema kompilaciji anketa na veb stranici Ril klir politiks, iako je Bajdenovo vođstvo manje u državama koje predstavljaju glavno bojno polje na kom se verovatno određuje ukupan rezultat izbora.
Bajden ima 10 bodova prednosti među verovatnim glasačima, od 54 do 44 odsto, u novoj anketi Vašingtona posta i Ej-bi-si njuza objavljenoj u nedelju, dok anketa Njujork tajmsa i Siena koledža pokazuje Bajdenovo vođstvo od 49:41 odsto.
