Izveštaj Evropske komisije o stanju reformi u Srbiji pokazao je da ta zemlja pati od ozbiljnog demokratskog deficita i da u ključnim oblastima reformi ili nije bilo napretka u prethodnom periodu, ili se čak nazadovalo. Dok je situacija takva, teško se može očekivati otvaranje novih poglavlja, a kooperativnost u dijalogu Beograda i Prištine, iako veoma važna, nikako ne može da nadomesti ostale nedostatke, zaključili su između ostalog panelisti virtuelne debate "Više od izveštaja - Šta stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama" u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i Evropskog pokreta.
Kati Piri, predstavnica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, zadužena za spoljne poslove, rekla je u utorak da izveštaj Evropske komisije adekvatno prikazuje šta EU smatra o stanju približavanja Srbije Evropskoj uniji i da se vidi nazadovanje u gotovo svim važnim stavkama rukovođenja, te da smatra da ne treba otvarati nova poglavlja ako Srbija ne poradi na fundamentalnim reformama.
Piri je rekla da izveštaj EK jeste realan i da postoji razlika između onoga što vlast u Srbiji priča o reformama i putu ka EU i stvarnih reformi koje sprovode.
Ona je podsetila da napretka nema u četiri oblasti. Prva je nedovoljna reforma javne administracije, kroz nepostojanje transparentnosti posebno u postavljanju viših pozicija.
Reformi nema ni u pravosudnom sistemu, uz postojanje političkog uticaja na pravosuđe i činjenicu da je promena Ustava u oblasti pravosuđa stavljena na čekanje posle nedavnih izbora.
Konačno, potrebnih promena nema ni u konzistentnoj implementaciji fundamentalnih prava, posebno zato što nezavisnost institucija koje se bave ljudskim pravima nije garantovana, kazala je Piri:
"Reformi nema ni kada je reč o slobodi izražavanja, uz ozbiljnu zabrinutost zbog progona novinara, nedostatak transparentnosti kad je reč o vlasništvu nad medijima i potpunu dominaciju provladinih pokrivanja događaja".
Ograničen napredak, nastavila je Piri, napravljen je na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali "čak i tu postoji još mnogo toga da se uradi":
"Poruka ovog izveštaja je jasna: Dokle god se Srbija ozbiljno ne angažuje na fundamentalnim reformama, moja grupa takođe veruje da Evropski savet ne bi trebalo da dozvoli otvaranje novih pregovaračkih poglavlja".
"Nadam se da se svi slažemo da je napredak Srbije na njenom evropskom putu ključan za dobrobit njenih građana, za regionalnu stabilnost, ali i za Evropsku uniju. U isto vreme moramo da budemo jasni: Srbija, dok mi sada razgovaramo, pati od velikog demokratskog deficita", kazala je Piri, ocenjujući da to ne može biti prekriveno optimizmom zbog ekonomskog usklađivanja ili angažovanja u dijalogu Beograda i Prištine.
Srbija mora da se bavi fundamentalnim stvarima kao što su vladavina prava, kazala je Piri i dodala da veruje da će zaista demokratska Srbija imati dobar dijalog sa Prištinom.
Kako se piše izveštaj Evropske komisije
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak skrenuo je pažnju na to kako se izveštaj Evropske komisije piše, odnosno da organizacije civilnog društva nemaju ni približan uticaj kao što je to se to u delu javnosti u Srbiji može čuti.
Izveštaj se, dodao je, piše cele godine.
"Najveći deo svega ovoga što piše u godišnjem izveštaju, Evropska komisija dobija i izvlači iz dokumenata Vlade Srbije, jer Vlada Srbije u dva navrata daje pisani prilog na nekoliko stotina strana šta je urađeno u prethodnom periodu. EK i Vlada Srbije imaju najmanje 10 sastanaka na najvišem nivou - što na nivou ministara, što na nivou eksperata tokom godine", kazao je on objašnjavajući da se na tim sastancima ide u detalje.
Dalje, zemlje članice EU daju svoje priloge šta su one primetile, pa EK gleda izveštaje međunarodnih organizacija koje su prisutne u Srbiji kao što su OEBS, Svetska banka, OCD, UN, zatim izveštaje međunarodnih organizacija civilnog društva poput Fridom hausa i Reportera bez granica i Transparentnosti i tek na sve to predstavnici EK razgovaraju sa predstavnicima civilnog društva iz Srbije tokom cele godine, objasnio je predstavni Evropskog pokreta.
To što se ocene poklapaju znači da gledamo na istu stvar, kađe Međak i ocenjuje da je problem da "vi, kada vam se ne sviđa slika u ogledalu, razbijete ogledalo, a ne pitate se kako je do toga došlo".
Skupština ne radi, zakoni čak unazađuju društvo
Međak je podsetio da bi o pitanjima integracija u EU i izveštaju EK trebalo da se raspravlja u Skupštini Srbije, a da se to ne radi već godinama. I u izveštaju EK konstatuje se da nedostaje ta kontralna funkcija parlamenta, kao da i ovaj saziv parlamenta ne omogućava pluralizam, zaključio je on.
Nastavljajući o pitanju rada parlamenta, članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić ocenila je da se zakoni u Skupštini razmatraju "na brzinu" i da se često omogućava da zakoni unazade određene oblasti društva, a kao primer je navela Zakon o policiji, koji je - prema njenim rečima - omogućio ministru da se meša u sastav kadrova.
"Strategija nacionalne bezbednosti je usvojena na sednici odbora koja je trajala 28 minuta, zajedno sa izmenom dva zakona i odlukom o slanju vojske u mirovne operacije. Da li tu može da postoji rasprava ili samo lupamo pečate", rekla je Stojanović Gajić.
Govoreći o oceni da je nedovoljna borba protiv nelegalne trgovine oružjem, ona je navela da su tako EU dostavljeni statistički podaci prema kojima je od 11 presuda donetih prošle godine samo jedna u vezi sa organizovanim kriminalom.
Ona je rekla da nikome ne treba 10 presuda protiv "smrtnika koji ima nelegalnu kuburu od dede", već presude protiv ilegalnih trgovaca oružjem.
Nova poglavlja?
Upitani da li bi mogla da se otvore neka nova poglavlja u pregovorima, Međak je rekao da ne misli da je to realno, dok je stanje stvari ovakvo, a da su za sada spremna četiri poglavlja.
Stojanović Gajić je rekla da Vlada Srbije nije donela odluku kojom bi prihvatila novu metodologiju, već da postoje samo izjave političara, dok je Međak rekao da nema ni poruka iz EU kako će se nova metodologija primeniti na Srbiju.
