Azerbejdžanske vlasti optužile su Jermeniju za pokušaj napada na gasovode i naftovode i upozorile da će žestoko odgovoriti nakon jačanja tenzija tokom nestabilnog primirja u području Nagorno Karabaha.
Jermenija je uzvratila da Azerbejdžan pokušava da preuzme kontrolu nad teritorijom u Južnom Kavkazu kojom upravljaju Jermeni – optuživši Azerbejdžan i Tursku za, kako je ukazala, agresiju – uprkos subotnjem sporazumu o prekidu vatre, izvestila je agencija Rojters.
Oštra retorika sa obe strane podstakla je Rusiju, koja je posredovala sporazumu, da zatraži od Jermenije i Azerbejdžana da poštuju sporaum o prekidu vatre u Nagorno Karabahu – međunarodno priznatoj teritoriji Azerbejdžana.
Međutim, optužbe su razmenile Rusija i Turska u vezi sa sukobima u kojima je od 27. septembra poginulo više od 500 ljudi.
Jačaju strahovanja da bi mogle biti uvučene u sukob koji se vodi u blizini azerbejdžanskih postojenja koja dopremaju gas i naftu do međunarodnih tržišta.
„Jermenija pokušava da napadne i preuzme kontrolu nad našim gasovodima i naftovodima“, rekao je Ilham Alijev predsednik Azerbejdžana za turski medij Haberturk.
U međuvremenu, azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će uništiti sva jermenska vojna postrojenja koja ciljaju područja na kojima se nalaze civili.
Jermensko ministarstvo odbrane negiralo je da je ciljalo civilne objekte – istakavši da zadržava pravo gađanja bilo kog vojnog postrojenja ili trupa u Azerbejdžanu.
To ministarstvo je saopštilo da je azerbejdžanska strana uništila vojnu opremu koja se nalazila na na jermenskoj teritoriji.
U televizijskom obraćanju nakon predsednika Azerbejdžana Alijeva – jermenski premijer Nikol Pašinijan rekao je da je situacija u zoni sukoba veoma teška – iznevši tvrdnju da Azerbejdžan i Turska ne žele da okončaju agresiju.
Azerbejdžan i Jermenija u sukobu su zbog planinskog područja Nagorno Karabaha još od devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza.
Nagorno Karabah je međunarodno priznat kao azerbejdžanska teritorija, ali ga kontrolišu jermenske snage usko povezane sa Jerevanom. Pod njihovom kontrolom je i sedam regiona susednih Nagorno Karabahu.
Dve države ratovale su do 1994. u sukobima u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
Rusija, Francuska i Sjedinjene Države kopredsedavaju takozvanom Minsk grupom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je predvodila mirovne pregovore od ranih devedesetih godina prošlog veka.
