Broj Amerikanaca koji su se prijavili za olakšice za nezaposlene porastao je prošle nedelje najviše za dva meseca, na 898 hiljada, što je pokazatelj da se poslovi i dalje gube što je prepreka za privredni oporavak usled recesije u pandemiji.
Najnoviji izveštaj Sekretarijata za rad, kao i neki drugi skoriji podaci, pokazuju da zapošljavanje opada. I dalje nije otvoreno još 10,7 miliona radnih mesta od 22 miliona, koliko je izgubljeno tokom pandemije od početka proleća.
Vebsajt za traženje posla "Indeed" navodi se broj oglasa od prošle nedelje nije promenio, i da je za 17 odsto manji nego prošle godine. Mnogi poslodavci još nisu sigurni u svoje poslove ili u privredu generalno, kako bi počeli da zapošljavaju. Oglasi za posao su se ponovo objavljivani redovno tokom leta, ali je to usporeno u poslednja dva meseca.
"Dalji oporavak je za sada zastao. Zapošljavanje u vreme praznika je sporo, a mnoge firme moraju da naprave ozbiljne promene da prežive hladnije mesece", kaže En Elizabet Konkel, ekonomista u Indeed.
Recesija je neproporcionalno pogodila uslužne delatnosti, posebno restorane, hotele, turističke agencije i organizovanje zabavnih događaja. Šteta koju je pretrpela ova industrija, ostavila je milione ljudi bez posla, verovatno na duži period dok ih ponovo ne vrate na posao, ili oni promene profesiju .
Prema državnoj statistici u četvrtak, zahtevi za pomoć nezaposlenima porasli su za 53 hiljade prošle nedelje, ali je opao broj ljudi koji prima pomoć za 1, 2 miliona, na 10 miliona. To bi moglo da znači da su neki ljudi koji su primali pomoć, vraćeni na posao.
To isto pokazuje da je moguće da je više ljudi iskoristilo državnu pomoć, koja uglavnom ističe posle šest meseci, i prebacili su se na programe pomoći na dodatna tri meseca. Ti programi su osnovani uz finansijsku pomoć koju je Kongres izglasao na proleće.
Broj ljudi koji je primao pomoć u septembru, prema poslednjim podacima, skočio je sa 800 hijada na 2, 8 miliona. Vladini podaci takođe navode da se 373 hiljade ljudi prijavilo za pomoć nezaposlenima u jednom drugom programu, koji je prvi put obezbedio pomoć namenjenu za samozaposlene, ljude koji rade na ugovor i honorarne poslove.
Skoro svi ljudi koji primaju pomoć za nezaposlene, samo dobijaju redovna sredstva od saveznih država, jer je federalni dodatak od 300 dolara prestao u gotovo svim državama. Pomoć od 600 dolara nedeljno je tokom leta prekinuta.
Ekonomisti upozoravaju da će bez dalje pomoći, porodice širom zemlje imati probleme da plate račune, kiriju i hranu, ali i da izbegnu da ostanu bez krova nad glavom.
Obustavljanje pomoći će naterati mnoge nezaposlene da manje troše, što će oslabiti ekonomiju. Dejstvo može biti i odloženo, jer je jedan deo pomoći otišao u štednju, a jedan na otplatu dugova, prema istraživanju Banke federalnih rezervi Njujorka.
Prema tim podacima, krajem juna, četvrtina nezaposlenih štedela je pomoć, a polovina time plaćala dugove. Samo 28 odsto novca je potrošeno.
Više od trećine jednokratne pomoći od 1200 dolara, takođe je ušteđena, trećina je takođe data za dugove. Amerikanci sada više štede, nego pre pandemije, što značu da će ljudi biti u mogućnosti da plaćaju račune iz ušteđevine, makar sada.
Obustavljanje federalnog plaćanja takođe je pokazalo koliko su dramatično nejednake olakšice za nezaposlene u državama. U Arizoni, na primer, maksimalno se nedeljno može dobiti 240 dolara, dok u susednoj Kaliforniji može 450. U Tenesiju i Floridi, maksimum je samo 275 dolara. U Nju Džersiju pak, isplaćuje se 713 dolara.
Neki od najmanjih iznosa koji se isplaćuju su u državama u kojima Afroamerikanci čine najveći deo primalaca pomoći. U Misisipiju, njih je 54 odsto, prema fondaciji Century. Maksimalno se izdvaja 235 dolara nedeljno. Afroamerikanci najčešće rade u restoranima, prodavnicama, hotelima i drugim granama koje su pretrpele velike gubitke poslova.
U Južnoj Karolini, više od trećine nezaposlenih su Afroamerikanci, koji maksimalno mogu da računaju na 326 dolara.
