Majk Pompeo, američki državni sekretar, razgovarao je u Vašingtonu sa šefovima diplomatija Jermenije i Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim i Zohrabom Mnatsakanianom.
"Tokom odvojenih susreta razmatrali smo ključne korake za prekid nasilja u sukobima na području Nagorno karabaha. Obe strane moraju primeniti sporazum o prekidu vatre i vratiti se suštinskim pregovorima", napisao je Pompeo na društvenoj mreži Tviter.
Morgan Ortagus, portparolka Stejt departmenta saopštila je da je sekretar Pompeo u odvojenim susretima sa dvojicom zvaničnika, istakao potrebu da se okonča nasilje i zaštite civili.
"Sekretar je istakao da je od izuzetne važnosti da strane što pre uđu u suštinske pregovore pod okriljem posredničke grupe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) iz Minska - kako bi se konflikt razrešio na temelju Helsinškog finalnog akta zasnovanog na principima ustručavanja upotrebe ili pretnje silom, teritorijalnog integriteta, jednakih prava i mogućnosti na samoopredeljenje naroda", navedeno je u saopštenju portparolke Stejt departmenta Morgan Ortagus.
Poslednjih mesec dana dve države vojno se sukobljavaju u području Nagorno Karabaha - međunarodno priznatoj azerbejdžanskoj teritoriji koju kontrolišu jermenska etnička manjina.
Sekretar Pompeo je ranije tokom nedelje rekao da će se u pregovorima, kako se izrazio, naći način za napredovanje.
Međutim, državnici Jermenije i Azerbejdžana nisu iskazivali optimizam.
Nikol Pašinijan, premijer Jermenije, poručio je da – u ovoj fazi, kako je označio, ne vidi diplomatsko rešenje dugotrajnog sukoba.
Istovremeno, Ilham Alijev predsednik Azerbejdžana, rekao je da su strane veoma udaljene od postizanja mirovnog sporazuma. Istovremeno, zatražio je da se Azerbejdžanu obeća vraćanje pod kontrolu područja Nagorno Karabah.
Uprkos najavama o razgovorima dve strane, kojima posreduju Sjedinjene Države, borbe su nastavljene i u petak u nekoliko delova zone sukoba.
Međunarodna zajednica, odnosno Francuska i Rusija su od izbijanja sukoba krajem septembra, dva puta je posredovala u pokušaju postizanja sporazuma o primirju i prekidu vatre. Ti pokušaji su se ispostavili kao neuspešni.
Svetske sile nastoje da spreče širi sukob u koji bi bila uvučena Turska, država koja podržava Azerbejdžan, i sa druge strane Rusija – saveznica Jermenije.
Neposredno uoči početka razgovora u Vašingtonu, Redžep Tajip Erdogan turski predsednik, izjavio je u Istanbulu da se nada da bi Moskva i Ankara mogle zajednički da rade na rešavanju spora.
“Turska veruje da ima podjednaka prava da bude uključena kao i Rusija”, rekao je Erdogan.
Vašington, Pariz i Moskva, članice posredničke grupe koja je od sredine devedesetih goddina prošlog veka angažovana na rešavanju spora u području Nagorno Karabaha, odbacuju takve pozive. Aktuelna razmimiolaženja dodatno su zaoštrila odnose između Ankare i njenih saveznika u NATO-u. Takođe, državni sekretar Pompeo optužio je Tursku da potpomaže sukob Jermenije i Azerbejdžana time što naoružava azerbejdžansku stranu. Takve tvrdnje Turska odbacuje.
Azerbejdžan i Jermenija u sukobu su zbog planinskog područja Nagorno Karabaha još od devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza. Dve države ratovale su do 1994. u sukobima u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
