Osam dana pre izbora, više ljudi je već glasalo na ovim predsedničkim izborima u Americi nego što ih je ukupno glasalo poštom ili iskoristilo mogućnost ranog glasanja 2016. Proteklih dana, u velikim državama je počelo rano glasanje, a odziv je bio ogroman.
Posle otvaranja lokacija za rano glasanje u Floridi, Teksasu i drugim državama, miloni novih glasova su primljeni uz one koji su upućeni poštom, dok birači, zbog pandemije koronavirusa pokušavaju da izbegnu prepuna birališta na sam izborni dan - 3. novembra.
To znači da je do sada glasalo ukupno 58,6 miliona građana, dok je prema evidenciji Asosijeted Presa 2016. ukupno rano glasalo 58 miliona Amerikanaca, poštom ili uživo na lokacijama za rano glasanje.
Demokrate i dalje dominiraju u ranom glasanju, ali republikanci smanjuju tu razliku. Birači Republikanske partije počeli su da se pojavljuju na biralištima za rano glasanje, što je znak da su mnogi poslušali upozorenja predsednika Donalda Trampa o mogućim manipulacijama glasovima poštom - upozorenja koja predsednik nije potkrepio dokazima.
15. oktobra, registrovane demokrate su činile 51% ranih glasača, u poređenju sa 25% republikanaca. U nedelju, demokrate su imale nešto slabije vođstvo - 51 prema 31 procenat.
Podaci o ranom glasanju koje prijavljuju državni i lokalni izborni zvaničnici a prati ih AP, nisu savršeni pokazatelj koja je partija u vođstvu. Oni samo pokazuju u kojoj su stranci birači registrovani a ne kog kandidata su zaista i podržali.
Očekuje se da će većina republikanskih birača doći da glasa na dan izbora.
Analitičari kažu da je, zbog značajnog odziva demokrata, Republikanska partija ipak pod pritiskom da podstakne svoje birače da izađu na birališta u poslednjoj nedelji i na sam dan izbora 3. novembra. To je posebno jasno u državama sa tesnom trkom kao što su Florida, Nevada i Severna Karolina.
Na Floridi, na primer, demokrate su glasale poštom više od republikanaca sa razlikom od 596.000 glasova, dok republikanci imaju prednost od 230.000 glasova među onima koji su se pojavili na lokacijama za rano glasanje. U Nevadi, gde demokrate obično dominiraju u ranom glasanju uživo, država je na ovim izborima odlučila da svakom biraču ranije pošalje glasački listić poštom, i sada republikanci imaju prednost od 42.600 glasova kod glasanja na fizičkim lokacijama, dok demokrate imaju prednost od 97.500 glasova upućenih poštom.
"U nekom momentu, republikanci moraju da glasaju", kaže Majkl Mekdonald, politikolog Univerziteta Floride koji prati rano glasanje na vebsajtu ElectProject.org. "Ne možete da prinudite ljude da dođu do birališta na dan izbora. Da li očekujete od svih tih republikanaca da stoje u redu osam sati?"
Izborni štabovi obično podstiču svoje glasače da glasaju rano, kako bi rasporedili preostale resurse da pridobiju još neke od neopredeljenih birača.
Trampov štab je podsticao birače da rano glasaju ali sa ograničenim uspehom, što raduje demokrate. "Vidimo kako Trampov izborni štab, Republikanski nacionalni komitet i stanački zvaničnici u državama pozivaju Trampove pristalice da glasaju poštom, dok predsednik na Tviteru poručuje da kod takvog glasanja dolazi do prevara", izjavio je demokratski analitičar podataka Tom Bonier u nedavnom razgovoru sa reporterima. "Nalog na Tviteru pobeđuje svaki put."
Međutim, on upozorava da ne očekuje jednostrane izbore. "Postoje znaci da su republikanci vrlo angažovani i zainteresovani. Očekujemo da će izaći u izuzetno velikom broju na birališta 3. novembra."
Zbog takve razlike u ponašanju birača - gde demokrate glasaju rano a republikanci na dan izbora - neke demokrate brinu da će Tramp proglasiti pobedu jer se rani glasovi poslednji broje u industrijskim državama na severu i srednjem zapadu. Međutim, oni se brzo prebrojavaju u ključnim državama kao što su Arizona, Florida i Severna Karolina, što bi moglo da izjednači sliku o tome koja je stranka u prednosti u toku izborne noći.
Zbog rekordnog odziva, na nekim lokacijama za rano glasanje su nastali dugi redovi a ima i povremenih primera da su birači u pošti primili glasačke listiće sa neispravnim formatom. Međutim, u celini, glasanje se odvija relativno bez problema. Dok je već glasala trećina od oko 150 miliona birača koliko se očekuje da će izaći na ove izbore, nije bilo konfrontacija naoružanih ljudi na biralištima niti masovne apatije ili suzbijanja prava glasa, od čega su stručnjaci za izbore strepeli mesecima.
Jedan znak entuzijazma je veliki broj novih birača kao i Amerikanaca koji ne izlaze na svake izbore, a koji su već glasali. Oni čine 25% ukupnog broja glasova, prema AP-ovoj analizi podataka političke firme L2. Ti birači su mlađi od prosečnih birača i ređe su u pitanju - belci. Registrovani su u obe stranke, u prilično ravnomernom odnosu.
Oni su doprineli velikom odzivu u državama kao što je Džordžija, gde su 26,3% glasača novi ili povremeni birači, i Teksasu, gde se očekuje rekordan odziv a trećinu čine novi ili povremeni glasači.
Zbog snažnog udela ove vrste glasača u ranom glasanju, analitičari predviđaju da će više od 150 miliona Amerikanaca ukupno glasati, što bi mogao da bude najveći odziv na nekim predsedničkim izborima u SAD od 1908.
