Kao kandidati suparničkih političkih partija, predsednik Donald Tramp i bivši potpredsednik Džo Bajden imaju različite poglede kako bi Sjedinjene Države trebalo da se odnose prema ostatku sveta. Na osnovnom nivou, razlika se može videti u Trampovoj doktrini "Amerika na prvom mestu" i Bajdenovoj podršci za više međunarodne saradnje.
Sledi nekoliko glavnih oblasti koje ilustruju različiti pristup kandidata američkoj spoljon politici
NATO
Tramp je brzo targetirao alijansu, počevši tokom svoje kampanje 2016, zahtevajući od drugih članica da uvećaju svoja trošenja na odbranu. Neke zemlje postigle su ciljani nivo troškov koje NATO postavio 2014, pre nego što je Tramp preuzeo dužnost, ali mnoge nisu i ranije ove godine Tramp je povukao 12.000 vojnika iz Nemačke, koju je optužio da iskorišćava Sjedinjene Države.
Bajden je NATO nazvao "jednim od najsekventnijih saveza u istoriji Sjdinjenih Država" tokom debate u junu 2019. i upozorio da će se "raspasti na sastavne delove" ukoliko Tramp osvoji reizbor. Bivši potpredsednik želi da da prioritet ponovnom uspostavljanju takvih međunarodnih partnerstava.
Rusija
Bajden se obavezao da će se suprotstaviti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u vezi sa ruskim mešanjem u američke izbore i drugim aktivnostima.
"Ne razumem zašto ovaj predsednik ne želi da se suprotstavi Putinu kada zapravo plaća poternice za ubijanje američkih vojnika u Avganistanu, kada se bavi aktivnostima koje pokušavaju da destabilizuju čitav NATO", rekao je Bajden.
Tramp je odbacio procenu američkih obaveštajnih agencija da se Rusija umešala u izbore 2016. godine preferirajući njegovu pobedu, nazivajući pitanje koje je dovelo do njegovog opoziva "podvalom" i "lovom na veštice".
Ukazao je na američke sankcije Rusiji kao dokaz snage njegove administracije. "Niko nije bio oštriji prema Rusiji od Donalda Trampa", rekao je.
Kina
Trampova politika pema Kini evoluirala je tokom njegovog predsednikovanja.
Nakon što je ugosto kineskog predsednika Ši Đinpinga na samitu u prvim mesecima svoje administracije, odnosi su se kasnije pretvorili u trgovinski rat sa eskalacijom tarifa pre nego što su konačno postigli prvu fazu trgovinskog sporazuma u januaru.
Kako se pandemija koronavirusa širila 2020. godine, Tramp je za to optužio Kinu, istovremeno se zalažući za zabranu popularnih kineskih aplikacija TikTok i ViČet.
"Predsednik Tramp se suprotstavio Kini i ostaće snažan", rekao je potpredsednik Majk Pens tokom debate u oktobru.
Bajden se zalaže za zauzimanje tvrđeg stava o pitanjima ljudskih prava u Kini i situaciji u Hong Kongu, dok se istovremeno zadržava pritisak na Kinu zbog njene trgovinske prakse.
Bajdenova kandidatkinja za potpredsednicu, senatorka Kamala Harris, rekla je tokom debate sa Pensom da je Trampova administracija "izgubila taj trgovinski rat".
"Poljoprivrednici su zbog toga doživeli bankrot. Zbog toga smo u proizvodnoj recesiji", rekla je Harris.
Iran
Bajden je bio potpredsednik kada su se Sjedinjene Države pridružile grupi od još pet svetskih sila i potpisale sporazum iz 2015. koji je ograničio iranski nuklearni program, u zamenu za ublažavanje sankcija.
Tramp se povukao iz sporazuma, nazvavši ga "najgorim sporazumom ikad dogovorenim" i uveo nove sankcije koje su i naštetile iranskoj ekonomiji i pogurale je da uveća svoju nuklearnu aktivnost.
Bajden kaže da bi nastojao da se ponovo pridruži sporaumu, uz Iran koji se vraća svojim obavezama.
Israel
Oba kandidata podržavaju rešenje dve države u dugo traženom mirovnom naporu između Izraela i Palestinaca.
Tramp je bio glasna podrška izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahu i preselio je američku ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Bajden je kritikovao taj potez, ali ne planira da ga preokrene. Predlaže otvaranje američkog konzulata u istočnom Jerusalimu radi angažovanja sa Palestincima.
Demokratski kandidat pozdravio je posredovanje Trampove administracije tokom poslednjih nedelja u vezi sa dogovorom o normalizaciji odnosa Izraela sa Bahreinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ali Bajden je rekao da Tramp još uvek nije imao "koherentan plan za spoljnu politiku" mimo svog prioritizovanja američkih interesa.
Avganistan
Trampova administracija postigla je sporazum sa talibanima koji poziva američke trupe da napuste zemlju do sredine 2021, a u oktobru je tvitovao da želi da se povlačenje završi do kraja 2020. godine.
Bajden je izrazio oprezniji pristup koji se zasniva na uslovima na terenu.
Severna Koreja
Tramp je održao dve runde razgovora sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom i treći put se sastao na granici između dve Koreje u okviru napora za denuklearizaciju Korejskog poluostrva.
Razgovori nisu dali bilo kakve obaveze, ali Pjongjang nije testirao nuklearno oružje niti interkontinentalne rakede od 2017.
Tramp kaže da su on i Kim "razvili veoma dobar odnos" i da je njegova administracija izrazila nadu za novi samit.
Bajdenov stav je da se ne bi sastao sa Kim bez preduslova. Strategija Bajdenove administracije bila bi da iskoristi pritisak sankcija da se Kim natera na pregovore.
Africa
Bajden predlaže ukidanje zabrane putovanja koju je Tramp uveo kada je prvi put stupio na dužnost, uključujući onu koja je ozbiljno pogodila nekoliko većinski muslimanskih država, uključujući Nigeriju, Sudan i Somaliju.
Tramp je branio te zabrane kao neophodne za nacionalnu bezbednost.
Oba kandidata imaju kao deo svoje strategije za odnose sa afričkim državama poticaj za ekonomski razvoj, kao i rad sa mladim liderima kontinenta i članovima dijaspore.
Centralna Amerika
Trampova administracija zaključila je 2019. godine sporazume sa Gvatamalom, Salvadorom i Hondurasom zahtevajući od migranata da prvo zatraže azil u tim zemljama. Ako stignu na američko-meksičku granicu, a da to nisu učinili, biće poslati nazad.
Savetnik Stiven Miler rekao je da bi slični sporazumi sa drugim državama bili cilj u drugom Trampovom mandatu.
Bajden je kritikovao ono što je nazvao Trampovom "drakonskom imigracionom politikom koja pokušava da poništi naše zakone o azilu i izbeglicama" i kaže da bi vratio određenu pomoć regionu u pokušaju da izvrši pritisak na vlade da smanje broj migranata koji putuju na sever.
Pod Trampovom administracijom, broj izbeglica primljenih u Sjedinjene Države iz celog sveta opao je sa oko 85.000 u poslednjoj godini mandata predsednika Baracka Obame na 15.000 ove godine.
Stejt department je saopštio da je najnovije ograničenje neophodno za "bezbednost i dobrobit Amerikanaca, posebno u svetlu tekuće pandemije Kovida 19".
Bajden se obavezao da će naglo preokrenuti trend povećavanjem limita na 125.000.
Multiratelarni napori
Trampova prioritizacija američkih interesa dovela je do udaljavanja od nekoliko međunarodnih inicijativa, uključujući njegove odluke da napusti Pariški sporazum o klimi, ukine finansiranje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u vezi sa rukovanjem koronavirusom i povuče se iz trgovinskog sporazuma Transpacifičko partnerstvo (TPP).
Bajden je podržavao i Pariški sporazum i TPP za vreme dok je bio potpredsednik i nastojao bi da im se pridruži, istovremeno vraćajući finansiranje SZO.
