Duga i ogorčena predsednička bitka u Americi se završava - desetine miliona Amerikanaca izlaze na birališta širom zemlje da bi odlučili da li će republikanac Donald Tramp ostati lider zemlje naredne četiri godine, ili će ga u Beloj kući zameniti demokrata, bivši potpredsednik Džo Bajden.
U vreme dok je predsednik Tramp kasno sinoć držao svoj poslednji miting u kampanji, glasali su prvi Amerikanci - stanovnici dva sela u Nju Hempširu. U mestu Diksvil Noč svih pet glasova pripalo je Bajdenu, u Minsfildu - rezultat je bio 16 glasova za Trampa i 5 za Bajdena.
U vreme pandemije koronavirusa u SAD, više od 98 miliona ljudi je već glasalo rano - što je više od dve trećine ukupnog broja glasova na izborima 2016. godine, na kojima je glasalo blizu 139 miliona ljudi, kada je Tramp neočekivano pobedio demokratu Hilari Klinton i osvojio Belu kuću.
Uz veliki broj ranih glasača, ukupan broj glasova 2020. bi po nekim procenama mogao da dostigne rekord od 150 miliona. Budući da zakoni pojedinačnih država određuju kada mogu da počnu da se broje glasovi poštom - u nekim državama je to na sam dan izbora ili kasnije - ishod izbora možda neće biti poznat danima, u zavisnosti od toga koliko tesni budu izbori.
Predsednički izbori se održavaju posle žestoke i kontroverzne kampanje, u kojoj su Tramp i Bajden optuživali jedan drugog da nisu sposobni da vode zemlju, i da će je voditi ka propasti.
Tokom vikenda, tenzija je porasla budući da su se hiljade pristalica Trampove kampanje okupljale i agresivno demonstrirale širom zemlje, a u jednom slučaju je karavan predsednikovih pristalica okružio autobus Bajdenove kampanje u pokušaju da ga skrene as autoputa u Teksasu. Trampove pristalice takođe su blokirale saobraćaj na autoputu u Nju Džersiju.
Vlasti i vlasnici prodavnica u nekim gradovima, među kojima su Njujork i Vašington blizu Bele kuće, zaštitili su daskama svoje izloge da bi sprečili eventualne pljačke ili oštećenja u slučaju da izbije nasilje.
Mnogi od ranih birača - od kojih su dve trećine glasale poštom a preostali došl lično - kažu da su želeli da izbegnu da stoje sa drugim ljudima u dugim redovima na biračkim mestima. Sjedinjene Države su proteklih dana imale više od 90.000 novih slučajeva koronavirusa dnevno.
Za to vreme, neke demokrate kažu da su želeli da budu među prvima koji su glasali protiv Trampa, u želji da postane tek treći američki predsednik u protekle četiri decenije koji je poražen posle prvog mandata. Mnogi republikanci, pak, kažu da planiraju da glasaju lično na zvanični dan izbora - koji je uvek u utorak, posle prvog ponedeljka u novembru, kao što je decenijama bila tradicija u SAD.
Birači se opredeljuju između dvojice lidera u svojim sedamdesetim. Obojica su stariji od velike većine 328 miliona građana Amerike. Bajden će imai 78 godina na Dan inaguracije 20. januara dok će Tramp imati 74. Ko god da pobedi, biće najstariji predsednik u američkoj istoriji.
Pored predsednika, američki birači biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od 100 senatora.
Uvrede i udarci
U poslednjim danima kampanje, kandidati su razmenjivali detinjaste uvrede, pričali kako bi mogli da “prebiju jedan drugog” ali upućivali i ozbiljnije napade.
“On nije veliki čovek”, rekao je Tramp o Bajdenu, na jednom od brojnih mitinga u Pensilvaniji. “Lagani udarac, ne biste morali da zatvorite pesnicu.”
Bajden se i sam sećao prošli dana a o Tramp je rekao: “Kad ste bili u srednjoj školi, zar ne biste voleli da ste imali priliku da ga udarite?”
Tramp je tvrdio da se Bajdenova demencija “rapidno pogrošava”, i pristalicama pričao kako je Bajden rekao da se ponovo kandiduje za Senat gde je služio 36. godina pre nego što je proveo osam kao potpredsednik Baraka Obame. Bajden je tada upotrebio pogrešno vreme ali je u istoj rečenici navodio za koje se sve položaje kandidovao kao “ponosni demokrata” do svoje, sadašnje predsedničke kandidature.
Tramp, bivši njujorški investitor u oblasti nekretnina i zvezda rijaliti televizije, i Bajden, jedan od najpoznatijih političara u Vašingtonu decenijama, ne mogu biti više različiti po temperament i politici.
U poslednjim danima kampanje, predsednik je ove izbore nazvao odlukom između “amerčkog sna i socijalističkog košmara… između Trampovog “super-oporavka” i Bajdenove depresije.”
Tramp je tvrdio da bi Bajden, ako bude izabran, bio vezan za političke predloge liberalnijih demokrata koji se zalažu za vladino preuzimanje sistema zdravstvene zaštite i takozvani “zeleni nju dil” – plan za kontrolu klimatskih promena. Bajden, koji je umereni demokrata, kaže da se protivi oba plana.
Tramp i Bajden o Kovidu-19
Tramp je više puta tvrdio da su SAD, koje imaju najveći broj žrtava i infekcija na svetu sa 231.000 preminulih i 9,2 miliona zaraženih, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins, sve bliže pobedi nad pandemijom, i obećava da će u narednih nekoliko nedelja SAD imati vakcinu protiv virusa.
“Slušao sam Džoa Bajdena sinoć”, rekao je Tramp u subotu. “Sve o čemu priča je Kovid, Kovid, Kovid. Nema ništa drugo da kaže.”
Bajden je često kritikovao Trampov odgovor na panedmiju i ismevao ga što je pre više meseci sugerisao da bi virus mogao da se izleči unošenjem sredstava za dezinfekciju.
Bajden je ocenio da se Tramp predao pred virusom.Takođe je poručio da bi izabrao “nadu umesto straha. Jedinstvo umesto podela. Nauku umesto fikcije. I da, istinu umesto laži.”
“Ne zanima me šta će sve pokušati Donald Tramp. Ne postoji ništa što može da uradi da spreči građane ove zemlje da masovno glasaju i povrate svoju demokratiju”, rekao je Bajden u Flintu u Mičigenu.
Elektorsko glasanje
Nacionalne ankete nedeljama pokazuju da Bajden vodi ispred Trampa na nacionalnom nivou sa 7 do 8 procenata prednosti ali je ta razlika upola manja u ključnim državama koje će verovatno odlučiti ishod izbora.
Pobednik američkih izbora odlučuje se putem indirektne forme demokratije – tako što se direktno glasanje u pojedinačnim državama reflektuje kroz glasove elektorskog koledža koji ima 538 članova. Pobedniku je potrebna većina od 270. U svim američkim državama osim dve, Tramp ili Bajden će dobiti sve elektorske glasove iz neke države ako osvoje većinu glasova u njima. Najnaseljenije države donose najviše elektorskih glasova.
Dve slabo naseljene države – Mejn na severoistoku sa četiri elektorska glasa i Nebraska na srednjem zapadu sa pet – dodeljuju svoje elektore na osnovu ishoda u pojedinačnim kongresnim distriktima, što bi mogao da bude faktor na izuzetno tesnim izborima.
Vebsajt FiveThirtyEight.com, koji objavljuje komplikaciju anketa, navodi da njegovih 40.000 simulacija izbora predviđa, 89 od 100 puta, da će Bajden pobediti na izborima.
Međutim, politički vebsajt upozorava da Tramp ponovo ima šansu da prevagne u Elektroskom koledžu, kao što je bio slučaj 2016, ako osvoji tesnu pobedu u nekoliko država među kojima su Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija i osvoji sve njihove elektorske glasove, iako će, kako se očekuje, ponovo izgubiti na direktnim nacionalnim izborima kao što je bio slučaj pre četiri godine.
