Upravo ovih dana, kada svet obeležava prvu godišnjicu od kada je otkriven virus Kovid 19, nekoliko proizvođača najavljuje da bi već početkom iduće godine vakcina protiv koronavirusa mogla da bude gotova. Sa druge strane, mnoga istraživanja javnog mnenja su pokazala da se veliki broj građana plaši nove vakcine najavljujući da će odbiti da je primi.
Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović u izjavi za Glas Amerike ukazuje na napredak tehnologije u farmakologiji, zbog čega po njegovom mišljenju nema puno razloga za strah ljudi od vakcine protiv Kovida 19:
"Nije moglo da se čeka više godina, moralo je da se radi ubrzanim tempom. I najvažnije je da se već ima mnogo iskustva - na primer, već je dobijena vakcina protiv ebole, pa je dobijena vakcina protiv mersa. Tako da su niz istraživača imali prethodna iskustva, da su koristili prethodna dostignuća za dobijanje ove antikovid vakcine".
Psiholog Aleksandar Baucal kaže da treba imati razumevanja za taj ambivalentan stav ljudi prema vakcini protiv Kovida 19 i kao i za napore vodećih kompanija da proizvedu vakcinu u što skorijem roku. Ali, kako kaže, postoji i izbegavanje ljudi na vlasti da komuniciraju sa građanima:
"Sa jedne strane je razumljiva nada da će se vakcina što pre pojaviti, a sa druge strane je takođe razumljiva i briga građana, ne samo u našoj zemlji, nego i u mnogim zemljama. Sa druge strane, kritička svest građana prema državi raste, što je relativno pozitivan civilizacijski trend - znači da mi kao građani ne prihvatamo sve zdravo za gotovo. Ali to sad na čitavu ovu situaciju naravno komplikuje, jer ta vrsta kritičkog stava može da bude i preterana", kaže Baucal.
Kod novih lekova neželjeni efekti se pojavljuju u tri do pet odsto slučajeva, a kod težih pacijenata u hospitalnim ustanovama taj procenat ide i do 30 odsto, kaže Radmilo Petrović. Vakcine, kako ističe, spadaju u grupu takozvanih "delux" lekova.
"Vakcina jedna, bilo koja vakcina, savremene vakcine, one daju te reakcije u odnosu jedan prema sto hiljada, jedan prema milion, jedan prema više miliona vakcinisanih".
Pristanak građana na vakcinu treba da bude zasnovan ne na nekom fluidnom strahu zbog nerazumevanja onoga što se dešava - nego na informacijama koje će pružiti država kroz proces javnog diskutovanja, dodaje Baucal.
"Nekada ću se ja kao građanin složiti, nekada neću, ali ako razumem kako je ta odluka doneta, ako razumem da je ta odluka doneta na osnovu nekih argumenata sa kojima ja ne moram da se složim, ali da razumem da su to opravdani razlozi, ja ću biti kao građanin normalno mnogo spremniji da prihvatim".
A ko će pomoći pristalicama antivakcinaškog pokreta da prihvate vakcine, pa i ovu koje se sprema protiv koronavirusa - to je već mnogo teže pitanje.
