Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, izjavio je da je optimista u vezi sa dijalogom dve strane jer, kako je rekao, Beograd i Priština su svesni da im je dijalog potreban.
Lajčak je tokom video/telekonferencije, koju je organizovala Škola naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins, rekao da Kosovo i Srbija demonstriraju posvećenost i shvataju da je to u njihovom interesu.
„Kada dijaloga nije bilo – bilo je nestabilnosti. Sada, kada dve strane razgovaraju, to stvara utisak da su stvari pod kontrolom. Takođe, dijalog se ne može zaobići. Dve strane žele evropsku budućnost i znaju da je jedini put za to kroz dijalog“, rekao je Lajčak koji je ponovio očekivanje da Kosovo i Srbija sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa mogu postići u narednih nekoliko meseci.
Upitan da li se i kako može naći rešenje za očekivanja dve strane u kojima Kosovo traži obostrano priznanje, dok se Srbija pita da li će i šta dobiti, Lajčak je rekao da o rešenju odlučuju tri strane.
„U stalnom sam kontaktu sa svima, uključujući i države članice Evropske unije jer i ona ovde ima reč. Ne želimo da imamo gubitnike i dobitnike – jer želimo da svi budu pobednici“, rekao je Lajčak tokom telekonferencije.
„Razmena teritorija više nije tema dijaloga i to je bilo pitanje koje je izazvalo negativne rekacije širom regiona. Mnogi su ukazivali da bi to značilo otvaranje Pandorine kutije. Evropska unija nije saglasna sa filozofijom - šta god se dogovore dve strane treba prihvatiti. Mi smo čuvari evropskih vrednosti i rešenje treba da približi dve strane i bude prihvatljivo Evropskoj uniji. Rešenje treba da bude u duhu 21, a ne 19. veka. Takođe, mi rešenje ne možemo želeti više od samih strana učesnica“, smatra Lajčak.
Bez precizaranja o kojim se državama tačno radi - specijalni predstavnik Evropske unije upitan je o trećim stranama koje nisu zainteresovane za rešenje spora Srbije i Kosova u duhu njihovog puta ka EU.
„Moj odgovor je jasan - ne treba da brinemo zbog toga dok smo mi ozbiljni. Nema aternative evropskoj budućnosti. Briga se može javiti samo ako zemlje Zapadnog Balkana prestanu da veruju u svoju evropsku perspektivu. Članstvo nije milostinja, to se zaslužuje reformama na osnovu kojih dobijete priliku da igrate u evropskoj ligi. To je zasnovano na razvijanju i poštovanju vladavine prava“, ukazao je Lajčak.
Zvaničnik Evropske unije je tokom izlaganja istakao i značajnu ulogu Sjedinjenih Država u, kako je označio, oblikovanju Zapadnog Balkana.
„Ne bismo bili uspešni bez partnera. Sjedinjene Države shvataju da je EU rešenje za budućnost i to promovišu. U poslednje dve godine u tome je bilo malo poteškoća, ali sada verovatnim izborom predviđenog predsednika Bajdena – očekujemo najbližu saradnju za dobrobit naroda koji žive na području Zapadnog Balkana“, zaključio je Lajčak.
Ne preplitati tumačenja prošlosti i proces pristupanja EU
Diplomata Evropske unije, zadužen za pitanja Zapadnog Balkana, osvrnuo se i na odluku Bugarske da blokira početak pristupnih pregovora Severne Makedonije i Evropske unije - zbog otvorenih istorijskih i jezičkih pitanja koje te dve zemlje imaju.
"Princip Evropske unije je da bilateralna pitanja ne bi trebalo da otežavaju put ka EU. Ima još takih primera - pa ta otvorena pitanja druge države nisu koristile na taj način. Te stvari je potrebno odvojiti - interpretiranje istorije sa putem napredovanja ka EU. Ne možete tražiti da neko prihvati vašu interpetaciju prošlosti kao što je to učinila Bugarska. Nadam se da će u vezi sa tim pitanjem za šest nedelja biti napretka", ukazao je Miroslav Lajčak.
Evropski diplomata je Bosnu i Hercegovinu označio kao jedan od najvećih izazova angažmana Evropske unije na području Zapadnog Balkana. Lajčak smatra da se međunarodna zajednica na tom području bavi rešavanjem, uslovno rečeno, manjim - ali ne i, kako je rekao, značajnijim pitanjima.
"Kako bi ta država trebalo da bude uspostavljena? Da ima jedan glas ili nekoliko - koliko ih je sada po Dejtonskom sporazumu... Nećemo uspeti da dođemo do funkcionalnosti dok ne uspemo da dobijemo odgovor na to pitanje. Dejtonski sporazum stavio je tačku na najkrvaviji rat i stabilizovao je Bosnu i Hercegovinu. Ali, danas je porebno gledati dalje u budućnost i tu bih ukazao na značaj uloge međunarodne zajednice. Pozvao bih je iskreno da pomogne - jer nema koristi što se neke od država stavljaju na stranu pojedinih entiteta u BiH", kaže Lajčak - koji je u periodu od 2007-2009. obavljao funkciju visokog predstavnika EU u toj zemlji.
Govoreći o perspektivama napretka zemalja Zapadnog Balkana - evropski diplomata je Crnu Goru označio najnaprednijom. Podsetio je da je ta zemlja otvorila sva pregovaračka poglavlja u pristupnom procesu, ukupno 33, i privremeno zatvorila tri poglavlja.
Istovremeno, primetio je da je Srbija 2020. godinu završila bez napretka, ne otvorivši nijedno pregovaračko poglavlje i podsetivši na njen skor koji iznosi: 18 otvorenih i dva privremeno zatvorena poglavlja - od ukupno 35.
Miroslav Lajčak ponovio je da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
"Ursula fon der Lejen (predsednica Evropske komisije, prim.nov) je to ponovila ove godine - nakon što je već bilo izrečeno tokom Samita Evropske unije u Solunu 2003. godine. Bolna prošlost Balkana određuje dobar deo današnje realnosti. Ne možemo je promeniti, ali možemo učiti iz nje. Potrebno je da gradimo bolje društvo i Evropska unija je ključna da za to da se prebrode tereti prošlosti na Balkanu", zaključio je Lajčak.
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, kao i pitanja Zapadnog Balkana, funkciju je preuzeo aprila 2020. Mandat mu ističe aprila 2021.
