Nekoliko kilometara južno od kule u kojoj je Donald Tramp proglasio svoju kandidaturu za predsednika, tužioci grada Njujorka vredno rade na istrazi njegovih poslovanja koja bi mogla da baci senku na 45. predsednika dugo pošto, u januaru, napusti položaj.
Istragu vodi okružni tužilac Menhetna Sajrus Vens mlađi, i to je jedna od nekoliko pravnih procedura koje će se verovatno intenzivirati kada Tramp više ne bude na vlasti i izgubi imunitet od sudskog gonjenja.
U državi Njujork vode se dve istrage o tome da li je predsednik obmanuo poreske vlasti, banke ili poslovne partnere. Dve žene, koje tvrde da ih je Tramp seksualno zlostavljao, tužile su ga sudu zbog toga. Neke demokrate traže da se obnovi federalna istraga o kršenjima zakona o finansiranju kampanje koja je, po svemu sudeći, okončana pod sekretarom za pravosuđe Vilijamom Barom.
Još se ne zna da li je bilo koja istraga prikupila dovoljno dokaza da bi se podigla optužnicu protiv Trampa za neko krivično delo.
Podizanje optužnice protiv bivšeg predsednika bio bi korak bez presedana u zemlji koja, od svog nastanka, nastoji da navodne prestupe odlazećeg glavnokomandujućeg stavi u stranu radi mirnog prenosa vlasti.
“Pošto je zemlja tako oštro polarizovana 2020, da li bi deo zemlje doživeo pravnu bitku kao političku odmazdu? To je vrlo komplikovana jednačina", kaže Mina Bouz, izvršna direktorka Centra Piter Kalikov za studije američkih predsednika na univerzitetu Hofstra.
Tramp je izjavio da ima "apsolutno pravo" da samog sebe pomiluje zbog bilo kakvih federalnih prekršaja, ali taj koncept do sada nije isproban jer nijedan predsednik nikada nije pokušao da to uradi. U mišljenju Sekretarijata za pravosuđe iz 1974. godine navodi se da predsednici ne mogu da pomiluju sami sebe, jer bi se tim prekršilo "fundamentalno pravilo da niko ne može da bude sudija u procesu protiv sebe samog".
Tramp je svoje ovlašćenje pomilovanja do sada iskoristio da pomogne prijateljima i istaknutim saradnicima, smanjujući kaznu dugogodišnjem prijatelju Rodžeru Stounu u julu, i bivšem guverneru Ilinoisa Rodu Blagojeviču u februaru, i nagovestio da bi mogao da pomiluje još nekoliko osoba pre isteka mandata.
Istraga Sajrusa Vensa je posebno problematična za Trampa jer sadrži moguće optužbe na državnom nivou, koje ne bi mogle da se eliminišu predsedničkim pomilovanjem. Vens, koji je demokrata, nije objavio detalje svoje istrage, pozivajući se na pravila tajnosti velike porote, ali je iz njegove kancelarije u sudskim podnescima navedeno da se istraga odnosi na javne izveštaje "rasprostranjenog i dugogodišnjeg krivičnog ponašanja Trampove organizacije".
Trampov bivši lični advokat Majkl Koen izjavio je svedočeći u Kongresu da je Tramp često naduvavao vrednost svoje imovine kada je pregovarao sa kreditorima ili potencijalnim poslovnim partnerima, ali je smanjivao kada mu je to išlo u prilog da bi plaćao manji porez.
Dok je Tramp na položaju, proces istrage ometale su sudski sporovi oko toga da li tužioci mogu da steknu pristup njegovim poreskim dokumentima, ili da li predsednik ima imunitet od državne istrage. Jedna žalba koja se odnosila na pristup podacima sada je pred američkim Vrhovnim sudom.
Vensova kancelarija odbila je da komentariše istragu za AP. Još nije jasno da li je duga istraga blizu kraja, ili će trajati još mesecima pa čak i godinama.
AP je tražio komentar i od jednog od Trampovih advokata. Predsednik je ranije Vensovu istragu nazivao "nastavkom lova na veštice - najvećeg lova na veštice u istoriji".
Državna tužiteljka Njujorka Letiša Džejms istražuje da li je Trampova kompanija pogrešno predstavljala vrednost svoje imovine radi dobijanja kredita ili poreskih olakšica, ali je njena istraga građanska parnica, a ne krivični postupak. Trampov sin Erik Tramp prošlog meseca je razgovarao sa istražiteljima, nakon što je sud odbio njegov zahtev da se davanje njegovog iskaza odloži za posle izbora.
U četvrtak su obelodanjena nova saznanja - da su i Džejms i Vens takođe podneli sudski zahtev da im se dostave dokumenta o poreskim olakšicama koje je tražila Trampova kompanija, a koja se odnose na nadoknade za konsultantske usluge plaćene njegovoj ćerki Ivanki Tramp. Deo Vensove krivične istrage se odnosi na isplate porno glumici Stormi Danijels i manekenki Karen Mekdugal za vreme Trampove predizborne kampanje 2016, kako bi se sprečile da javno iznesu tvdnje da su imale vanbračne afere sa njim.
Koen je priznao krivicu za organizovanje isplata, za koje federalni tužioci sa Menhetna veruju da se svodi na ilegalno poklanjanje novca iz Trampove kampanje. U sudskom dokumentu su identifikovali Trampa kao osobu koja je Koenu naložila da isplati novac, ali protiv predsednika nije podignuta optužnica. Tramp je porekao da je imao afere sa Danijels i Mekdugal, i rekao da su isplate bile lične prirode, a ne trošak iz kampanje.
Sekretarijat za pravosuđe ima dugogodišnju politiku da je neustavno podizati optužnicu protiv aktuelnog predsednika pred federalnim sudom.
Takođe postoji mogućnost da bi Sekretarijat za pravosuđe, kada pređe pod kontrolu demokrata, mogao da pokrene krivične postupke na osnovu istrage ruskog mešanja u izbore 2016. koju je vodio specijalni tužilac Robert Maler, kao što su tvrdnje da je Tramp ometao sprovođenje pravde.
Novoizabrani predsednik Džo Bajden rekao je da neće dati nalog svom Sekretarijatu za pravosuđe da vodi istrage protiv Trampa - ali i da se neće isprečiti istragama koje Sekretarijat eventualno samostalno preduzme.
“Ja neću donositi tu procenu", rekao je Bajden novinarima u avgustu.
Neke demokrate upozoravaju da bi podizanje optužnice protiv Trampa razgnevilo blizu 74 miliona Amerikanaca koji su glasali za njega, što bi otežalo Bajdenovo obećanje da će zaceliti političke podele u zemlji. Bivši američki sekretar za pravosuđe Erik Holder, demokrata, upozorio je na potencijalnu cenu po naciju ako se pokrenu krivični postupci protiv bivšeg predsednika.
Ričarda Niksona je pomilovao njegov naslednik Džerald Ford nakon što je podneo ostavku zbog afere Votergejt 1974. Ford je time želeo da se okončaju tenzije i ublaže posledice velikog političkog skandala. Bil Klinton je poslednjeg dana na položaju postigao dogovor sa specijalnim tužiocem Robertom Rejom da izbegne podizanje optužnice zbog laganja pod zakletvom, koje je dovelo do procesa njegovog opoziva. Pristao je da se na pet godina odrekne svoje dozvole da se bavi pravom, i plati kaznu od 250.000 zato što je lagao u okviru optužnice za seksualno uznemiravanje.
Pol Rozenzvajg, bivši visoki savetnik u istrazi Bila Klintona, navodi da bi potencijalno krivično ponašanje, koje potiče iz vremena kada je Tramp bio biznismen, možda moglo da ga izuzme iz prakse da se ne vode procesi protiv bivših predsednika.
“Nikada pre nismo imali predsednika koji je kredibilno optužen za krivičnu aktivnosti iz vremena pre nego što je postao predsednik", izjavio je.
Kada napusti položaj, Tramp više neće moći da se poziva na svoj pun raspored kao razloge za odlaganje građanskih parnica, kao što su one koje su pokrenule E. Džin Kerol, bivša kolumnistkinja jednog časopisa, i Samer Zervos, takmičarka u Trampovom nekadašnjem rijaliti programu "Šegrt."
Kerol tvrdi da ju je Tramp silovao u jednoj robnoj kući u Njujorku sredinom 1990-ih. U tužbi se navodi da Trampovo poricanje njenih navoda - i izjava da "totalno laže" da bi prodala svoju autobiografiju - predstavlja klevetu. Kerol traži od Trampa uzorak DNK da bi se pokazalo da li odgovara materijalu nađenom na haljini koju je nosila za vreme navodnog napada.
Zervos kaže da ju je Tramp zgrabio, poljubio i neželjeno dodirivao za vreme jednog razgovora o njenoj karijeri 2007. godine. Tramp je odbacio optužbe i retvitovao poruku u kojoj se njene tvrdnje nazivaju "prevarom".
Trampovi advokati insistirali su da se tužba Zervos o kleveti odloži dok predsednik više ne bude na položaju. To znači - za oko devet nedelja.
