Smrt patrijarha SPC Irineja nije bila neočekivana vest, ali je otvorila nekoliko pitanja u samoj crkvi i društvu – od zaostavštine preminulog čelnika srpske crkve, do pitanja njegovog naslednika.
Kako kaže verski analitičar Draško Đenović, nakon što je nasledio tron Pećke patrijaršije od prethodnog patrijarha Pavla, Irinej je imao težak zadatak da očuva ugled crkve i taj stepen popularnosti koju je doneo upravo patrijarh Pavle:
“On je nasledio crkvu u kojoj je patrijarh Pavle dao jedan duhovni polet, međutim, on se suočio administrativnom nesređenošću unutar crkve i morao je da se suoči sa problemima koji su se nagomilali, s obzirom da je patrijarh Pavle, kao živi svetac na zemlji kako se za njega govori, uopšte nije bio svestan nekih ovozemaljskih stvari koje su se dešavale – kako u društvu, tako i u crkvi”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Đenović i podseća da će Irinej ostati upamćen i po činjenici da je određen broj episkopa bio penzionisan tokom njegovog mandata i da je to bio jedan od načina da se crkva pročisti, ali i pripremi za XXI vek.
“Definitivno, patrijarh Irinej neće ostati upaćen kao veliki duhovnik, ali će ostati kao veliki organizator i kao patrijarh koji je priveo kraju izgradnju hrama Svetog Save koji se zida evo već devedesetak godina i sada se već vidi svetlo na kraju tunela i hram već polako dobija onaj konačni izgled. I zbog toga će patrijarh Irinej ukoliko nije testamentu drugačije odredio, u ovom trenutku se još uvek ne zna, biti i sahranjen u kripti hrama svetog Save”.
Na konstataciju da deo javnosti zamera pokojnom patrijarhu i veoma bliske odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i njegovom stranskom, sagovornik Glasa Amerike podseća da je Irinej izabran za vreme dok je na vlasti bila Demokratska stranka i da će ostati upamćeno da su pre njegovog izbora bila tri sastanka ili tri posete glavnom sedištu DS-a.
Ipak, bliske veze sa Vučićem se ne mogu izbeći, a po mišljenju Đenovića ne treba zaboraviti da je osim sa Vučićem i SNS-om, patrijarh Irinej bio blizak i sa premijerkom Anom Brnabić, koja kao LGBT osoba nije bila po meri crkve i onoga za šta se ona zalaže i bori.
“To je pokazalo da je ta simbioza crkve i vlasti bila verovatno i posledica vširokogrudosti srpskog budžeta prema crkvi – znamo da je u prethodne 2-3 godine velika količina novčanih sredstava iz budžete uplaćena crkvi po različitim osnovama, za koje mnogi čak misle da su i malo sumnjive”, nastavlja Đenović.
Takođe, on podseća i da su za vreme patrijarha Irineja uhvaćeni blagajnik episkopije beogradsko-karlovačke, koji je proneverio više od milion evra u gotovom, kao i sveštenik SPC u Sloveniji koji je za nešto manje para optužen.
“Pokazalo se da je on imao jako dobru kontrolu novčanih tokova u crkvi”, ističe sagovornik Glasa Amerike.
Na pitanje Irinejevog naslednika, ali i još nekoliko upražnjenih pozicija u SPC, Đenović kaže da je to teško pitanje i da će se unutar crkve borba voditi za svaki glas.
“Ja pretpostavljam da će to biti jedan od starijih episkopa, iz prostog razloga što mislim da niko u SPC ne želi da se ponovi situacija sa patrijarhom Germanom, koji je skoro 40 godina bio na tronu Pećke patrijaršije, već je možda jednostavno cilj da to bude neko prelazno rešenje. I sad vidimo da je i patrijarh Irinej bio preazno rešenje, jer je izabran sa 80 godina, pa je poživeo 11 godina. Tako da je neko moje iskustvo da srpski patrijarsi, osim ako im neko ne pomogne da odu kod gospoda, odnosno da ih otruje – što smo imali bar dva puta u XX veku, jesu prilično dugovečni”.
“To je i političko pitanje i mislim da će se i država boriti da i njen kandidat bude izabran. Ja se uvek sećam jedne knjige iz Narodne biblioteke Srbije, zove se “Crkva i verske zajednice” u izdanju Ozne, gde za jednu crkvu u FNRJ piše – Imali smo svog kandidata, ali je onda došao taj i taj iz inostranstva i pomrsio nam je račune. Tako da vidimo da je država i te kako zainteresovana za poglavare crkava i verskih zajednica u Srbiji, pa verujem da ni pri izboru patrijarha narednog neće baš tako stajati po strani”, kaže na kraju Đenović.
Inače, u igri za položaj novog poglavara SPC su episkopi koji imaju više od pet godina staža. Na Saboru, kao vrhovnom telu SPC mora da prisustvuje dve trećine episkopa i oni biraju kandidata. Neki optimalni izborni rok za izbor je tri meseca, ali je pitanje koliko će i pandemija koronavirusa uticati na ovaj izbor.
